Unutrašnje jezgro Zemlje je možda promenilo oblik u poslednjih 20 godina, prema grupi naučnika.
Obično se veruje da je unutrašnje jezgro naše planete u obliku lopte, ali su se njegovi krajevi možda deformisali za 100 metara ili više uvis na nekim mestima, prema profesoru Džonu Vidaleu koji je predvodio ovo istraživanje.
Jezgro Zemlje je kucajuće srce naše planete jer proizvodi magnetno bolje koje sprečava da se život sprži od Sunčevog zračenja.
Unutrašnje jezgro se okreće nezavisno od tečne spoljne kore i ostatka naše planete.
Bez ovog kretanja, Zemlja bi umrla i postala više kao jalovi Mars, koji je izgubio magnetno polje pre više milijardi godina.
Promena oblika mogla bi da se dešava na mestima na kojima se ivica čvrstog unutrašnjeg jezgra dodiruje sa ekstremno vrelim tečnim metalnim spoljnim jezgrom.
Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Nature Geoscience.
Naučnici su isprva pokušavali da otkriju zašto se unutrašnje jezgro usporilo u odnosu na brzinu Zemljine rotacije pre nego što se ponovo ubrzalo 2010. godine.
Razumevanje kako funkcioniše Zemljino jezgro ključno je za razumevanje magnetnog polja koje štiti našu planetu i da li bi ono moglo da se oslabi ili prekine.
Unutrašnjost naše planete izuzetno je misteriozno mesto.
Jezgro se nalazi na oko 6.400 kilometara od Zemljine površine i, uprkos uloženim krajnjim naporima, naučnici do sada nisu uspevali da stignu do njega.
I zato, u pokušaju da razotkriju njegove tajne, neki naučnici su počeli da mere udarne talase izazvane zemljotresima dok se ovi probijaju kroz planetu.
Način na koji talasi putuju otkriva kroz koji tip materijala prolaze, pa i kroz unutrašnje jezgro, i pomaže da se stekne slika o tome šta nam se nalazi pod nogama.
Nova analiza bavila se seizmičkim obrascima talasa poreklom od zemljotresa koji su se ponavljali na istim lokacijama između 1991. i 2023. godine.
To je pomoglo da pokaže kako se unutrašnje jezgro vremenom menjalo.
Profesor Vidale, naučnik sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji, pronašao je još dokaza za potkrepljivanje teorije da se tokom tih godina unutrašnje jezgro usporilo negde oko 2010. godine.
Ali je njegov tim takođe pronašao dokaze za menjanje oblika unutrašnjeg jezgra.
Izgleda da se to dešava na granici unutrašnjeg i spoljnog jezgra, na mestu gde se unutrašnje jezgro nalazi blizu tačke topljenja.
Deformaciju bi mogao da izaziva tečni tok spoljnog jezgra, kao i jačina nejednake gravitacione sile.
Profesor Hrvoje Tkalčić sa Australijskog nacionalnog univerziteta, koji nije učestvovao u studiji, rekao je da studija iznosi „zanimljiv koncept koji valja dodatno istražiti".
On kaže da bi ona mogla da omogući naučnicima da „urade procene sa većom pouzdanošću o nekim svojstvima materijala, kao što su viskoznost unutrašnjeg jezgra, koja je jedna od najmanje poznatih kvantiteta u savremenoj nauci."
Vremenom se tečno spoljno jezgro zamrzava u čvrsto unutrašnje jezgro, ali proći će milijarde godina pre nego što ono potpuno očvrsne.
To će skoro pouzdano značiti kraj života Zemlji, ali do tada će planetu najverovatnije već ionako progutati Sunce.
Rad profesora Vidalea deo je istraživanja stručnjaka širom sveta koji proučavaju i raspravljaju se oko toga šta se tačno dešava u jezgru.
„U nauci, mi obično pokušavamo da posmatramo stvari sve dok ih ne razumemo", kaže profesor Vidale.
„Sva je prilika da ovo otkriće neće uticati ni najmanje na naše svakodnevne živote, ali mi zaista želimo da razumemo šta se dešava u središtu Zemlje", dodaje on.
Moguće je da su promene povezane sa promenama u magnetnom polju Zemlje.
„Magnetno polje je imalo trzaje u različita vremena u proteklih nekoliko decenija, a mi bismo voleli da znamo da li su oni povezani s onim što viđamo na granici unutrašnjeg jezgra", rekao je on.
Profesor Vidale je pozvao na oprez u vezi sa preuveličavanjem ovih nalaza u ideje da će jezgro prestati da se rotira u skorije vreme.
On je takođe dodao da još uvek postoji mnogo nepoznanica.
„Nismo 100 odsto sigurni da tumačimo ove promene na pravi način", rekao je on, dodavši da se granice naučnog znanja stalno menjaju i da je, kao i mnogi drugi istraživači, ako ne i svi, i on grešio u prošlosti.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Blokade ulica: Šta se dešava u saobraćaju u Novom Sadu")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar