Stanovnici Grenlanda glasaju na izborima koji prethodnih godina nisu privlačili mnogo pažnje iz inostranstva na kojima bi mogla da bude doneta ključna odluka o budućnosti teritorije Arktika.
Američki predsednik Donald Tramp više puta je ponovio da želi da pripoji Grenland čime je u središte svetske pažnje stavio staru debatu o tome kakve će ubuduće biti veze ovog ostrva sa Kopenhagenom.
„Nikad ranije Grenland nije bio ovoliko u centru pažnje", kaže Nadža Bjanko, dansko-grenlandska stručnjakinja za politiku na Arktiku.
Grenland je već oko 300 godina pod upravom skoro 3.000 kilometara udaljene Danske.
O unutrašnjim pitanjima sami odlučuju, ali se odluke o spoljnoj politici i odbrani donose u Kopenhagenu, glavnom gradu Danske.
Sada se pet od šest partija koje izlaze na birališta zalažu za nezavisnost Grenlanda od Danske, a razlikuju se samo po tome koliko brzo taj razlaz treba da se desi.
Glasanje traje 11 sati na 72 biračka mesta i trajaće do utorka, 11. marta do osam uveče po lokalnom vremenu.
Polemika o nezavisnosti je „zbog Trampa na steroidima", kaže Masana Egede, urednik grenlandskih novina Sermitsiak.
Strateška pozicija ostrva i neiskorišćeni mineralni resursi zapali su za oko američkom predsedniku.
Ideju o kupovini Grenlanda koja je mnoge iznenadila prvi put je izneo tokom prethodnog predsedničkog mandata 2019.
Otkako se u januaru vratio u Belu kuću, ponovio je da namerava da pripoji ovu teritoriju.
Lideri Grenlanda i Danske su više puta odbili njegove zahteve.
U obraćanju Kongresu prošle nedelje, Tramp je ipak nastavio.
„Grenland nam treba zbog nacionalne bezbednosti, ovako ili onako dobićemo ga", rekao je, propraćen aplauzom i osmesima brojnih političara, poput potpredsednika Džej Di Vensa.
Njegove reči su pogodile u nerv političare u Nuku, glavnom gradu, koji su požurili da ih osude.
„Zaslužujemo da se prema nama ophode sa poštovanjem, a mislim da to američki predsednik nije nijednom učinio otkako je preuzeo dužnost", rekao je premijer Mute Egede.
Ipak, interes Amerike je podstakao pozive Grenlandu da se odvoji od Danske, pri čemu je suština debate u tome kada - a ne da li - treba da počne proces sticanja nezavisnosti.
Pogledajte video sa naše Instagram stranice: U čemu je fora sa Trampom i Grenlandom
Cilj Grenlanda da bude nezavisan nije nov, ističe Nadža Bjanko, i traje već decenijama.
„Serija otkrića da su Inuiti bili izloženi maltretiranju Danaca umnogome je odredilo odnos Grenlanda prema Danskoj.
Početkom godine, premijer Egede je rekao da teritorija treba da se osloboditi „okova kolonijalizma".
Ali ovo je prvi put da je ova tema zauzela centralno mesto na izborima.
Inuit Atakatigit (IA), stranka premijera Mute Egedea, zalaže se za postepeno sticanje nezavisnosti.
„Građani se moraju osećati bezbedno", rekao je za lokalne medijima.
Martin Breum, stručnjak za Arktik, kaže da će Egedeu rešenje na Trampov izazov i jaka retorika prema Danskoj zbog kolonijalne prošlosti i njihovih „obezbediti mnogo glasova".
I manje stranke bi mogle da poprave rezultat i potencijalno uzdrmaju koalicije.
Opoziciona stranka Nalerak želi da odmah pokrene brakorazvodnu parnicu sa Kopenhagenom i da ima bliže odbrambene odnose sa Vašingtonom.
Partijski lider Pele Broberg rekao je da bi Grenland, nalik Bregzitu (izlasku Velike Britanije iz Evropske unije) mogao da ode „iz Danskog kraljevstva za tri godine".
Nalerak je dobio značajnu podršku otkako je zajahao na talasu nezadovoljstva Danskom.
„I Nalerak će postati značajniji faktor u parlamentu", ocenjuje Breum.
Dodaje da su kandidati ove partije prikupili simpatije na televiziji i na društvenim mrežama.
Međutim, stranka desnog centra Demokratit smatra da je prerano zalagati se za nezavisnost.
„Ekonomija će morati da bude mnogo jača nego danas", rekao je kandidat stranke Justus Hansen za Rojters.
Privreda Grenlanda se zasniva na ribolovu, a državni budžet se oslanja na godišnje subvencije iz Danske.
Polemika o Trampu i nezavisnosti bacila je u senku druga važna pitanja za birače, kaže urednik lista Masana Egede.
„Na izborima bi trebalo da govorimo o zdravstvu, brizi o starima i socijalnim problemima. A gotovo samo se priča o nezavisnosti".
Prema nedavnim anketama, skoro 80 odsto Grenlanđana se zalaže za to da steknu državnost.
Oko 44.000 ljudi ima pravo glasa, a s obzirom na mali broj istraživanja i anketa, rezultate je teško prognozirati.
Iako se većina Grenlanđana zalaže za nezavisnost, istraživanje je pokazalo da bi polovina bila manje oduševljena nezavisnošću ako bi to značilo niži životni standard.
Jedna anketa je pokazala da 85 odsto Grenlanđana ne želi da postane deo Sjedinjenih Država, a skoro polovina Trampovu nameru vidi kao pretnju.
Pojedini strahuju, kaže Masana Egede, da arktičko ostrvo ne moglo dugo da ostane nezavisno i da li će se odvojiti od Danske samo da bi druga zemlja „stajala na našim obalama i počela da preuzima vlast".
Stručnjaci kažu da bi upravo ta briga mogla usmeriti glasove ka očuvanju trenutnog statusa.
Iako je pravo Grenlanda na samoopredeljenje sadržano u Zakonu o samoupravi iz 2009. godine, potrebno je preduzeti nekoliko koraka pre nego što se teritorija otcepi od Danske, među kojima je i održavanje referenduma.
To znači da je za postizanje pune nezavisnosti potrebno „oko 10 do 15 godina", kaže Kaj Klajst, veteran politike na Grenlandu i državni službenik koji je pripremio Zakon o samoupravi.
„Postoji mnogo priprema i pregovora sa danskom vladom pre nego što to možete da ostvarite", dodaje on.
Kakav god bio ishod izbora, stručnjaci ne veruju da bi Grenland mogao da postane nezavisan pre nego što se Trampov drugi mandat završi 2028.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar