Do krvavog rata 992, Boris Vujinović je sa roditeljima živeo u Sarajevu, glavnom gradu Bosne i Hercegovine.
Kao dečak sa razvojnim teškoćama, imao je stručnu i socijalnu podršku.
Njegovi roditelji su se zbog rata preselili u opštinu Pale, koja je potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma po okončanju sukoba1995, pripala Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta u BiH.
U Palama posle rata nije bilo defektologa, logopeda, ali ni drugih Borisu neophodnih stručnjaka.
Nije bilo ni prostora u kojem bi ovaj danas 42-godišnjak mogao da provodi slobodno vreme.
Zato su njegovi otac i majka, Milenko i Mira, davne 1999. sa grupom drugih roditelja osnovali „Udruženje za pomoć deci i omladini sa posebnim potrebama Sunce."
„Bilo je to vreme kada naši korisnici nisu čak ni bili evidentirani u centrima za socijalni rad, nisu ostvarivali nikakva prava", seća se Borisov otac Milenko u razgovoru za BBC.
„Nije bilo inkluzije. Sami smo morali plaćati preglede, defektologe i logopede", kaže Vujinović, koji je i predsednik Udruženja.
Bili su pioniri građanskog udruživanja u Palama 2000-ih, zahvaljujući pomoći drugih država.
Dok razgovaramo u sedištu Udruženja, čuje se plač deteta školskog uzrasta.
U njihovim prostorijama svakodnevno se održavaju radionice za decu i omladinu.
„Roditelji ostave decu i idu za svojim obavezama. Odu na kafu, odu frizeru", govori Vujinović.
Svakodnevno dolazi nekoliko korisnika, od 74 koliko ih je u evidenciji članstva.
Tokom dve i po decenije, Udruženje je pomoglo stotinama ljudi sa teškoćama, a osposobili su za rad ili zaposlili najmanje 40.
U zgradi od oko 450 kvadrata su prostorije za održavanje radionica,kancelarija, toaleti i kuhinja.
Opština Pale platila je komunalne priključke i poklonila zemljište, ali „zgradu je u potpunosti 2008. finansirala Vlada Italije", kaže Vujinović.
To će biti dovoljno da se ovo udruženje nađe u Posebnom registru neprofitnih organizacija u kojem će vlasti Republike Srpske skupljati podatke o „agentima stranog uticaja."
Vlasti RS usvojile su početkom marta Zakon o posebnom registru neprofitnih organizacija finansiranih iz sredstava koja dolaze van Bosne i Hercegovine ili sarađuju sa vladama van BiH.
Zakon koji je u primeni od 7. marta još ranije su osudile brojne međunarodne, nevladine i međuvladine organizacije.
Vlasti RS sada mogu zakonito koristiti oznaku 'strani agent'.
„Agent stranog uticaja, u smislu ovog zakona, jeste neprofitna organizacija koju finansijski ili na drugi način pomažu strani subjekti, a koja se bavi političkim delovanjem ili političkim aktivnostima", navodi se u zakonu.
Međutim, ovaj zakon je ostao u senci drugih o „neustavnim institucijama", kako predsednik RS Milorad Dodik naziva državne organe BiH.
Ubrzo je Ustavni sud BiH sve akte privremeno stavio van snage.
„Ne znam da li smo agenti, da li imamo strani uticaj, mi smo samo lobirali kod vlade Republike Italije da za potrebe rada našeg udruženja napravimo ovaj objekt", kaže Vujinović.
Udruženje se nije bavilo politikom, niti bilo kakvim uticajem osim „rešavanja životnih problema naših korisnika", kaže.
Posebno su ponosni na uspešno lobiranje za donošenje Zakona o socijalnoj zaštiti kojim je naknada za tuđu negu povećana sa 20 na 154 evra.
„Da mi neko zabrani da se borim za prava deteta, to je smejurija", smatra Vujinović.
Udruženje je do sada od stranih davalaca obezbedilo najmanje million evra pomoći.
„Ne može se to smatrati stranim uticajem", objašnjava on.
Zbog istog zakona, u široku paletu etiketa koje je dobio Edin Ramulić, bivši logoraš i aktivista iz Prijedora, na severozapadu RS, može da doda i „agent stranog uticaja".
Dosad je bio „velikosrpski redar i izdajnik Bošnjaka" i, istovremeno, „vođa ekstremne bošnjačke organizacije".
Cilj vlasti je da stvori neprijateljsku atmosferu prema nevladinim organizacijama, smatra Ramulić.
Ali, i pored planirane uspostave registra, isprva se neće znati ko su „strani agenti", ocenjuje.
„Možda bi najpraktičnije bilo da nam uvedu da nosimo bele trake na rukavu, ne bi bilo prvi put na ovim prostorima da se tako označavaju ljudi", kaže.
Na samom početku rata, krizni štab u Prijedoru je 31. marta 1992. naredio meštanima koji nisu srpske nacionalnosti da na kuće okače bela platna, a Bošnjaci i Hrvati su na javnim mestima morali nositi bele trake.
U Prijedoru je tokom rata ubijeno više od 3.000 ljudi, a 30.000, među kojima i Ramulić, bilo je zatvoreno u jednom od tri logora na tom području.
Ramulić danas radi u Centru za mlade Kvart iz Prijedora.
Njegov posao podrazumeva uspostavu arhiva, organizovanje mirovnih radionica, seminara i memorijalnih skupova.
Vlasti nemaju interesa za finansiranje ovakvih aktivnosti, pa je ova organizacija zavisna od stranih donacija, što ih automatski svrstava u agente stranog uticaja, kaže.
„Ne osećam se nimalo ugodno, ali računam da će doći dan u kojem ćemo biti ipak mrvu ponosni što su nas u ova crna vremena tretirali kao izdajnike i strane plaćenike", kaže za BBC.
Iako je napada i etiketiranja neistomišljenika koji dolaze od predstavnika vlasti u RS i njihovih simpatizera bilo i pre zakona, sada su „stvari ozbiljnije jer je takva praksa i ozakonjena", pod uslovom da ovi akti opstanu.
Zakon je „veoma štetan za civilni sektor" i cilj mu je, čiini se, da smanji uključenost građana u dešavanja u Republici Srpskoj, ocenjuje Aleksandar Jokić, advokat iz Banjaluke, za BBC.
„Verujem da će svi bitni politički i društveni procesi biti vođeni iza zatvorenih vrata", kaže on.
„Svako ko nosi titulu stranog agenta biće ponosan", komentariše Stefan Blagić, predsednik Udruženja građana ReStart Srpska iz Banjaluke, jednog od retkih koje otvoreno kritikuje vlasti.
„Sjajno se osećam. To će biti titula kada Dodik ode sa vlasti".
ReStart poziva na pošteniji rad javne uprave, nestranačko zapošljavanje u javnim preduzećima i nadzor trošenja novca poreskih obveznika.
Aleksandar Trifunović, direktor Centra za informativnu dekontaminaciju mladih, izdavača onlajn magazina Buka, jednog od retkih medija koji nije pod kontrolom vlasti u RS, kaže da nije „agent ničijeg uticaja".
„Ja znam šta radim", kaže za BBC čovek kom je Dodik javno rekao da ne zna „da se obuče" i da se „kupa dva, tri puta godišnje".
Magazin je često na meti hakera, a u knjizi „Rušenje Republike Srpske" koja se može naći na sajtu Dodikove partije, označen je kao neprijatelji RS.
Zakonom su ugroženi svi, smatra Gordana Vidović, predsednica udruženja „Bolja budućnost" iz Modriče koja vodi prvu sigurnu kuću u Republici Srpskoj.
„Da nije žalosno, bilo bi smešno. Neverovatno je da smo mi agenti stranog uticaja", kaže za BBC.
Vlasti su najveći korisnici strane pomoći, podseća Vidović, čije Udruženje pruža psihosocijalnu pomoć.
„Onda su i svi oni agenti stranog uticaja."
Zakon zabranjuje neprofitnim organizacijama političko delovanje, a oni poručuju da je svaka aktivnost prema institucijama i funkcionerima baš to.
„Politika su inicijative da se određeni problemi reše", upozorava Vidović.
Namera zakonodavca nije da se uredi rad nevladinih organizacija jer je to već rešeno, kao ni uspostavljanje registra, već zabrana njihovog rada, ocenjuje Ivana Korajlić, izvršna direktorka Transparensi Internešnal u BiH.
„Ide se na potpunu zabranu legitimnih načina delovanja civilnog društva prema institucijama", kaže Korajlić za BBC.
„Sada se sve svrstava pod političku aktivnost koja će biti zabranjena", ocenjuje.
Dok zakon sve nevladine organizacije koje dobijaju inostranu pomoć vidi kao agente stranog uticaja, po drugom članu su izuzete one čije se aktivnosti ne smatraju političkim delovanjem – recimo, pravima nacionalnih manjina, socijalnom zaštitom ili borbom protiv korupcije.
„Oni su i dalje agenti stranog uticaja, samo im nije zabranjeno političko delovanje. Ipak, ako podrže neku širu inicijativu, na primer, izradu socijalne karte, to može biti političko delovanje što znači zabranu", kaže Aleksandar Jokić, advokat iz Banjaluke, za BBC.
„Dok ćute i rade u tišini, trebalo bi da su 'sigurni', što je strašno samo po sebi", smatra Jokić.
Vlasti šalju sliku da su donacije tajne, da neprofitne organizacije rade protiv Republike Srpske i da je zato potrebna dodatna kontrola, smatraTrifunović.
„Zakon je diskriminacija svih nevladinih organizacija koje se finansiraju iz istih izvora iz kojih se finansira entitet u kojem delujemo – putem međunarodnih javnih grantova.
„Radi se o pokušaju prisile da radimo po pravilima vlasti", ocenjuje on.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine je privremeno suspendovao zakon, do konačne odluke Suda.
Sud smatra da bi njegova primena - uspostava registra, označavanje materijala, prijavljivanje stranih donacija - stvorila ozbiljne posledice i pravnu nesigurnost za udruženja i fondacije.
„Takve mere mogu rezultovati smanjenjem aktivnosti organizacija civilnog društva, njihovim gašenjem ili povlačenjem donatora, čime se ugrožava pravo na slobodu udruživanja i slobodu izražavanja", navodi se u saopštenju Suda.
Zakonima BiH, ova odluka je obavezujuća za sve nivoe vlasti, ali je Dodik ranije rekao da neće sprovoditi odluke Ustavnog suda BiH.
Ako ovaj zakon zaživi, Ramulić očekuje da će se ići dalje u „gušenju" nevladinih i neprofitnih organizacija.
„Neće biti pošteđena ni deca u jaslicama", uveren je.
Vlasti Republike Srpske su još 2013. počele sa najavama ovog zakona za koji kažu da je kreiran po američkom modelu.
„Ovaj zakon je više pravio po ruskom modelu i drugim modelu drugih autoritarnih država iz prethodnog perioda", kaže Korajlić.
Slično je pokušano i u Srbiji pre nekoliko meseci, ali se od toga odustalo.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar