Ako tokom leta putnik umre, članovi kabinskog osoblja poput Džeja Roberta moraju brzo da reše situaciju.
„Sa služenja putnika prelazimo na spasavanje života, pa na posao mrtvozornika, bavimo se mrtvim telima, i onda kontrolom putnika", kaže 40-godišnji Džej.
„Moramo da se organizujemo: 'Dobro, još uvek moramo da poslužimo doručak ili večeru za 300 ljudi, a moramo da se bavimo i ovim'".
Džej, šef kabinskog osoblja u velikoj evropskoj avio-kompaniji i bivši stjuart u avio-prevozniku Emiratima, ima više od decenije radnog iskustva u avionima.
Kao i svi članovi kabinskog osoblja obučen je za slučaj smrti putnika, ali je samo jednom imao takvo iskustvo.
Kaže da su smrtni slučajevi u avionu „veoma retki" i da je verovatnije da ljudi preminu tokom dugih letova jer se duže ne kreću.
Neki članovi kabinskog osoblja nikada ne dožive smrt putnika tokom njihove karijere, kaže on.
Studija objavljena u medicinskom časopisu New England Journal of Medicine 2013. godine zaključila je da je smrt tokom leta „retka".
Studija, koja je pratila hitne pozive pet avio-kompanija upućene medicinskom komunikacionom centru od januara 2008. do oktobra 2010. godine, pokazala je da je preminulo 0,3 odsto pacijenata kojima je pružena hitna medicinska pomoć tokom leta.
Prošlog meseca, australijski par je govorio o njihovom „traumatičnom" iskustvu dok su na letu iz Melburna za Dohu sedeli pored žene koja je preminula tokom leta.
Mičel Ring i Dženifer Kolin rekli su da je kabinsko osoblje smestilo njeno telo, prekriveno ćebadima, pored Ringa tokom preostala četiri sata leta, a da mu nisu ponudili mogućnost da se premesti na drugo sedište.
Katarska nacionalna avio-kompanija Katar ervejs (Qatar Airways) je izjavila da su pratili odgovarajuće smernice i izvinili se zbog „svih neugodnosti ili stresa koje je ovaj događaj izazvao".
BBC njuz je razgovarao sa članovima kabinskog osoblja i drugim stručnjacima za vazduhoplovstvo o tome kako se obično postupa u slučaju smrti tokom leta, koja su pravila u vezi sa smeštajem tela u avionima i kako je raditi na letu kada neko premine.
Članovi kabinskog osoblja ne mogu da potvrde smrt, to mora da uradi medicinsko osoblje.
Ponekad se to učini tokom leta ako je neko od putnika kvalifikovan, ali se češće to obavi nakon sletanja.
Većina avio-kompanija prati smernice Međunarodne asocijacije za vazdušni prevoz (IATA) o tome šta treba da se uradi ako se pretpostavi da je putnik preminuo, iako se politike avio-prevoznika malo razlikuju.
U slučaju hitne medicinske situacije, kabinsko osoblje pruža prvu pomoć i traži pomoć od svih putnika koji su zdravstveni radnici, dok kapetan koristi telekomunikacioni sistem da dobije uputstva od dežurnih doktora na zemlji, kaže Marko Čan, bivši komercijalni pilot i viši predavač na Novom univerzitetu u Bakingemširu, u Engleskoj.
Ako je potrebno, kapetan odmah preusmerava let.
Međutim, nije uvek moguće spasiti putnika.
Ako se pretpostavi da je putnik preminuo, treba mu zatvoriti oči i staviti ga u vreću za telo, ako je dostupna, ili ga prekriti ćebetom do vrata, piše u smernicama IATA.
U avionima je prostor veoma ograničen, a teško je pronaći pogodno mesto gde bi telo moglo da se smesti a da ne uznemirava druge putnike i ne ugrožava sigurnost aviona.
Prema IATA, telo bi trebalo premestiti na sedište dalje od drugih putnika ili u drugi deo aviona, ako je to moguće.
Međutim, ako je avion pun, telo se obično vraća na njegovo sedište.
U uskotrupnim avionima koji se obično koriste za kratke letove širom Ujedinjenog Kraljevstva (UK) i u Evropi, nema dovoljno prostora da se „putnici zaista zaštite od onoga što se desilo", kaže Ivan Stivenson, vanredni profesor za upravljanja vazduhoplovstvom na Univerzitetu u Koventriju, u Engleskoj.
Prostor u ovim avionima je „veoma, veoma ograničen", kaže on.
„Ako neko umre u takvom avionu, prilično je verovatno da će morati da bude smešten na sedište".
Profesor Stivenson priznaje da je to „veoma nesrećna okolnost, veoma neprijatno", ali da posada mora da stavi bezbednost aviona na prvo mesto.
Posada će „pokušati da ukaže poštovanje preminulom" tako što će ga smestiti na prazan prolaz i navući zavesu, i prekriti ćebadima i prigušiti svetlo, kaže Džej, ali dodaje da možda neće imati mnogo izbora.
Telo ne može da se smesti u kuhinju da ne blokira izlaz za slučaj opasnosti.
Takođe, ne može da se ostavi u prolazima zbog moguće evakuacije u slučaju opasnosti, niti da se smesti u prostor za odmor posade na dugim letovima, kaže Džej.
Takođe je teško fizički manevrisati telom u tako ograničenom prostoru, kaže Džej.
To je bio slučaj na letu Katar ervejza kada, kako je Ring rekao, telo preminulog putnika nije moglo da se prenese kroz prolaz u avionu.
U hitnom slučaju, let se preusmerava u pokušaju da se spasi život putnika, ali se obično ne preusmerava ako se već pretpostavlja da je putnik preminuo, kažu stručnjaci za vazduhoplovstvo i članovi kabinskog osoblja.
„Nema smisla preusmeravati let", kaže Čan.
Kapetan odmah obaveštava i operativni centar avio-kompanije i kontrolu letenja o smrti putnika, a avion po sletanju dočekuju predstavnici lokalnih vlasti, kaže profesor Stivenson.
Predstavnici lokalne vlasti ili avio-kompanije kontaktiraju porodicu putnika ukoliko je putovao sam.
Ali Marfi, koja vodi podkast Red Eye u kome razgovara sa stjuardesama i stjuardima, doživela je tokom 14 godina rada kao članica kabinskog osoblja smrt jednog putnika u avionu.
Muškarac koji je putovao sam iz Akre, prestonice Gane, za London, onesvestio se na njegovom sedištu.
Nakon što je putnik sa sedišta pored obavestio kabinsko osoblje, shvatili su da muškarac ne diše normalno i da nema puls.
Osoblje je premestilo muškarca u kuhinju aviona da bi izvršili kardiopulmonalnu reanimaciju (KPR).
„Pomalo ste zarobljeni u metalnoj kutiji koja nije projektovana za kretanje", seća se Ali.
Međutim, u kuhinji je bilo više prostora nego obično jer su kolica bila izneta za služenje obroka.
Ali i još jedan član kabinskog osoblja pokušavali su da ožive putnika 40 minuta, ali bezuspešno.
Kapetan je tada odlučio da preusmeri avion za Lion, u Francuskoj, a Ali i njen kolega, iako su znali da treba da sednu i vežu pojas za sletanje, nastavili su da vrše KPR sve vreme, kaže ona.
„Nismo želeli da ga ostavimo".
Nakon sletanja, hitna pomoć je odvela putnika.
Proglašen je mrtvim, nakon što je doživeo aneurizmu trbušne aorte, seća se Ali.
„Držala sam ga u rukama u poslednjim trenucima njegovog života", kaže ona.
„Verovatno bi za to odabrao nekog drugog, ali je dobio mene".
Nakon što je avion ponovo poleteo ka odredištu, putnici su „bili prilično tihi i sumorni", kaže ona.
Ali po sletanju u London, putnik je počeo da viče na nju jer je propustio njegov sledeći let.
„To je bio jedini put kada sam bila nepristojna prema putniku", kaže ona.
Smrt putnika tokom leta je bilo traumatično iskustvo za Ali.
„Došla sam kući, sela u kadu i plakala.
„Narednih nedelju dana sam osećala dah tog muškarca", kaže ona.
„To je neko vreme bilo pomalo traumatično.
„Dugo nisam mogla da gledam ništa gde ima scena KPR-a".
Nakon što dožive smrt putnika, kabinskom osoblju se nudi podrška koja podrazumeva terapiju i mogućnost da ne rade nekoliko dana da bi mogli da se oporave od onoga što su iskusili, kaže Džej.
Posle smrti putnika u avionu, Ali i njene kolege su podnele izveštaj o događaju njihovoj avio-kompaniji koja ih je uverila „da smo uradili sve što smo mogli".
Nakon toga, mogla je mesec dana da menja smene sa koleginicom jer je bila „prilično potresena".
Kabinsko osoblje nije naviknuto na smrt putnika u avionu i to može da bude veoma traumatično iskustvo, kaže Džej.
„Nismo doktori, nismo medicinske sestre i tehničari", kaže Džej.
„Iako smo za to obučeni, ne suočavamo se sa tim svakodnevno, tako da na to nismo imuni".
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar