Predsednik Rusije Vladimir Putin, odeven u vojnu uniformu, posetio je pogranični region Kurska, gde mu je rečeno da su ruske snage u završnoj fazi operacije proterivanja preostalih ukrajinskih jedinica.
U avgustu 2024. godine, ukrajinske jedinice su izvršile iznenadnu invaziju na Kursku oblast i tada su uspele da zauzmu više od 1.000 kvadratnih kilometara ruske teritorije.
Od tada traju žestoke borbe i napori Rusa da potisnu ukrajinske snage.
Putin je u sredu, 12. marta došao u iznenadnu posetu Kursku, prvu od upada Ukrajinaca u tu oblast, a ruski mediji izveštavaju da je naredio vojsci da „potpuno oslobodi" region.
Ruska televizija je emitovala snimak Putinovog sastanka sa vojnim komandantima, koji su mu rapotirali da su ruske snage povratile 86 odsto područja u Kurskoj oblasti od Ukrajinaca.
Komandant ukrajinske vojske Aleksandar Sirski takođe je nagovestio da se deo njihovih trupa povlači iz Kurska.
Na tradicionalnoj konferenciji za novinare krajem prošle godine, Putin je rekao da „neće dati konkretan datum" kada će ruska vojska vratiti Kursk pod kontrolu, ali je poručio da će se to svakako dogoditi.
„Najpre, oni će biti izbačeni, posle toga će biti moguće proceniti štetu, i što je najvažnije, sve će biti obnovljeno", rekao je Putin.
Uporedo sa Putinovom iznenadnom posetom Kurskoj oblasti, ka Moskvi se uputila američka delegacija kako bi pregovarali o predlogu za uspostavljanjem jednomesečnog primirja.
Posle razgovora sa američkim zvaničnicima u Saudijskoj Arabiji u utorak, 11. marta ukrajinska strana pristala je na 30-dnevni prekid vatre.
Posle sastanka u Džedi, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da Amerikanci sada moraju da ubede Rusiju da pristane na predlog o prekidu vatre.
Prethodno je američki državni sekretar Marko Rubio rekao da je „lopta sada na ruskom delu terena" i da SAD veruju da je jedini način da se okončaju borbe kroz mirovne pregovore.
Kremlj je rekao da proučava sporazum o prekidu vatre i da je moguć telefonski razgovor američkog predsednika Donalda Trampa i Putina.
Tramp je u sredu rekao da je dobio „pozitivne signale" o mogućnosti prekida vatre.
„Ali pozitivni snignali ne značieništa. Ovo je veoma ozbiljna situacija", rekao je on.
Tramp nije precizirao koji zvaničnici putuju u Moskvu.
Međutim, sekretarka za štampu Karolin Livit rekla je novinarima u Beloj kući da je sekretar za nacionalnu bezbednost Majk Volc razgovarao sa ruskim kolegom.
„Pozivamo Ruse da potpišu ovaj plan. Ovo je najbliže što smo bili miru u ovom ratu", rekla je Livit.
Kremlj je saopštio da proučava predloženi prekid vatre i dodatne detalje, za koje je portparol Dmitrij Peskov rekao da će stići „različitim kanalima" u narednih nekoliko dana.
Tramp je rekao da veruje da bi prekid vatre imao smisla za Rusiju, dodajući da bi u slučaju da Moskva odbije plan, moglo da bude dodatnih posledica. suprotnom
„Imamo veoma složenu situaciju, ali smo je sa jednom stranom rešili, prilično rešili", dodao je.
Da bi izvršio pritisak na Rusiju, Tramp je rekao da bi „mogao da uradi i neke finansijske stvari".
„To bi bilo veoma loše za Rusiju", rekao je on.
„Ne želim to da radim jer želim da dobijem mir", poručio je.
Sastanak američkih i ukrajinskih u Džedi bio je prvi otkako je sastanak Zelenskog, Trampa i američkog potpredsednika Džej Di Vensa 28. februara u Beloj kući protekao veoma burno i zaprepastio je ceo svet.
Tramp i Vens su tada žestoko prekorili Zelenskog, tvrdeći da ne želi mir.
A scene iz Bele kuće prilično su uznemirile ukrajinske saveznike u većem delu Evropske unije, čiji su lideri - ne svih zemalja članica - potom izražavali podršku Kijevu i poručivali da će povećati vojnu i finansijsku pomoć.
Posle burnog sastanka u Beloj kući, Trampova administracija pauzirala američku vojnu pomoću Kijevu i dostavljanje obaveštajnih podataka.
Pauza je ukinuta posle sastanka u Džedi, a Tramp je rekao da veruje da Zelenski sada žele mir.
U intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu u februaru 2024. godine, Putin je rekao da je Zapad prevario Rusiju, a pomenuo je i mirovne pregovore Moskve i Kijeva još u ranoj fazi rata, kada su bili blizu postizanja sporazuma.
Rat bi se odavno završio da nije bilo Vašingtona i (tadašnjeg) britanskog premijera Borisa Džonsona, koji su, kako je rekao Putin, sprečili zaključivanje mirovnog sporazuma u Istanbulu.
Šef ukrajinske delegacije na pregovorima u Istanbulu već potpisao sporazum, a onda se umešao Džonson, rekao je Putin.
Dodao je da je to priznao upravo šef ukrajinske delegacije koji je stavio potpis na sporazum.
Od početka rata, koji traje više od tri godine, Rusija je zauzela veliki deo teritorije na istoku Ukrajine gde borbe i dalje traju.
Ukrajina, u međuvremenu opremljena zapadnim naoružanjem, uzvraća gađanjem ruskih teritorija, uglavnom pograničnih, ali napada i stotinama kilometara udaljenu Moskovsku oblast.
Upravo je 11. marta ove godine, Ukrajina izvela do sada najveći napad dronovima na Moskovsku oblast.
Koliko je ljudi - civila i vojnika - do sada poginulo u ratu nema podataka.
Moskva i Kijev su do sada vrlo retko saopštavali podatke o sopstvenim gubicima.
Pogledajte video: Neprijatan razgovor Trampa i Zelenskog u Beloj kući
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar