Finska osmu godinu zaredom najsrećnija zemlja na svetu, a gde je Balkan

Stranci su otprilike dva puta ljubazniji nego što ljudi misle, pokazuje studija koja je proučavala sreću širom sveta.

Ovogodišnji Izveštaj o sreći , pod okriljem UN, merio je poverenje u strance tako što su ljudi namerno gubili novčanike i pratili koliko je njih vraćeno.

Ove podatke upoređivali su to sa brojem vraćanja koje su ljudi očekivali.

Stopa vraćenih novčanika bila je gotovo dva puta veća nego što su ljudi predvideli, a studija, koja je prikupila dokaze iz celog sveta, utvrdila je da je verovanje u dobrotu drugih povezano sa srećom.

Izveštaj je osmi put zaredom rangirao Finsku kao najsrećniju zemlju na svetu, a slede Danska, Island, Švedska i Holandija.

Prva zemlja koja nije evropska, a sledi ove navedene je Kostarika.

Od zemalja bivše Jugoslavije, najbolje plasirana je Slovenija (19. mesto), sledi Kosovo (29. mesto), Srbija je na 31. mestu, Bosna i Hercegovina ma 56., Crna Gora je na 71., a mesto iza je Hrvatska, dok je Severna Makedonija na 86. poziciji od 147 zemalja na listi.

• Osam naučno dokazanih načina da budete srećniji
• Zašto su neki ljudi srećniji od drugih
• Hepihondri: „Moramo prestati da budemo opsednuti srećom“

Džon F. Helivel, stručnjak za ekonomiju sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji i autor izveštaja, rekao je da ovi podaci pokazuju da „ljudi mnogo srećniji žive tamo gde misle da je ljudima stalo jedni do drugih".

Studija je pokazala da su ljudi „svuda bili previše pesimistični", zaključuje.

U 13. godišnjem izveštaju o sreći u svetu, koji je objavljen povodom obeležavanja Međunarodnog dana sreće Ujedinjenih Nacija, rangiraju se zemlje u svetu sa najsrećnijim stranovništvom tako što se traži od ljudi da procene njihove živote.

Finska je ponovo zauzela prvo mesto sa prosečnom ocenom 7,736 od 10, dok su Kostarika i Meksiko prvi put ušli u prvih 10.

I Velika Britanija i Amarika pale su na 23. odnosno 24. mesto, što je najniža pozicija do sad za Ameriku.

Studija, koju je objavio Istraživački centar Univerziteta u Oksfordu, traži od ljudi da ocene sopstvene živote na skali od 0-10 - nula je najgori mogući život, a 10 najbolji mogući život.

Rangiranje zemalja se zasniva na trogodišnjem proseku tih rezultata.

U prvih 10 su: Finska, Danska, Island, Švedska, Holandija, Kostarika, Norveška, Izrael, Luksemburg i Meksiko.

Izveštaj o sreći za 2025. takođe je otkrio:

• Da sreća opada među stanovništvom zajedno sa društvenim poverenjem u Americi i delovima Evrope, dok politička polarizacija raste

• Da je deljenje obroka sa drugima bilo povezano sa blagostanjem širom sveta

• Da je broj članova porodice bio povezan sa srećom.

Džefri D. Saks, predsednik Mreže za rešenja za održivi razvoj UN, rekao je da su rezultati ponovo potvrdili da se „sreća pronalazi u poverenju, ljubaznosti i društvenoj povezanosti".

„Na nama je kao pojedincima i građanima da ovu istinu pretočimo u pozitivna dela i tako podstaknemo način mir i blagostanje u zajednicama širom sveta", rekao je on.

„U ovoj eri društvene izolacije i političke polarizacije moramo da pronađemo načine da ponovo povežemo ljude, to za naše individualno i kolektivno blagostanje", rekao je Jan Emanuel De Nev, direktor Oksfordskog centra za istraživanje dobrobiti.

• Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
• Ikigai: Zbog toga Japanci ustaju svakog jutra i raduju se životu
• Čovek uvek može da pomogne sam sebi

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk