„Vlada narodnog poverenja".
To je predlog većine parlamentarnih opozicionih stranaka kao rešenje za izlazak iz „duboke društveno-političke krize", tokom koje je, tvrde, vlast izgubila „legitimitet".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta do sada je odbacio mogućnost formiranja prelazne, ili kako je govorio, „prevarantske" vlade.
Dan pre obraćanja opozicije, rekao je, međutim, da je scenario o prelaznoj vladi moguć samo ako ljudi iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) „ne budu želeli da ga slušaju".
Neposredno pošto je većina parlamentarnih opozicionih stranaka iznela predlog o „Vladi narodnog poverenja", reagovala je Ana Brnabić, visoka zvaničnica SNS i predsednica skupštine.
„Opozicija želi da iskoristi studentske proteste, a nemaju ni poverenje studenata, koji se od njih ograđuju, a kamoli naroda".
Prema ideji opozicionih stranaka, mandatara prelazne vlade i njene ministre, trebalo bi zajedno da predloži „opozicija i druge grupe, među kojima su i univerziteti".
Članovi te vlade bi trebalo da budu stručnjaci, predlaže opozicija.
Od danas počinje rok od mesec dana za formiranje prelazne vlade, sa devetomesečnim mandatom, tokom koga bi se stvorili uslovi za ispunjenje studentskih zahteva i održavanje fer izbora, rekao je Miroslav Aleksić, predsednik opozicionog Narodnog pokreta Srbije.
Predlog o vladi narodnog poverenje podržale su sve opozicione parlamentarne stranke, osim poslanika okupljenih oko Branimira Nestorovića i njegovih bivših saveznika, čiju grupu sada predvodi Branko Pavlović.
Zajednički predlog koji je predstavljen ukazuje na „funkcionalnu saradnju opozicije", rekao je Aleksić.
On je pozvao i druge političko-društvene grupe da se pridruže, među kojima i pokret Kreni-promeni, najjaču opoziciona grupa u Skupštini Beograda, i Proglas, inicijativu koji okuplja stručnjake iz različitih oblasti.
„Ne postoji autoritet koji može da upravlja zemljom.
„Vlast je izgubila legitimitet. Najveći broj građana nema poverenja u rad državnih organa", kazao je Aleksić.
Predstavnici vlasti optužuju opoziciju da na nasilan način želi da dođe na čelo države umesto demokratskim putem na izborima.
Vučić je više puta je ponovio da se u Srbiji dešava pokušaj „obojene revolucije" koji neće dozvoliti.
Na prethodnim parlamentarnim izborima 2023. godine, SNS je ubedljivo pobedio (46,75 odsto glasova izašlih), a sve ostale stranke opozicije koje su ušle u parlament zajedno su dobile oko 34 odsto glasova.
SNS sa koalicionim partnerima - socijalistima i drugim manjinskim strankama - ima ubedljivu većinu u skupštini i neometano usvaja zakone.
Na prethodne izbore, opozicija je izašla u širokoj koaliciji nazvanoj 'Srbija protiv nasilja', ali su se po ulasku u skupštinu, oni rascepili na više poslaničkih klubova.
U parlametarnoj opoziciji je još jedna koalicija - NADA, predvođena Novom Demokratskom strankom i Pokretom obnove Kraljevine Srbije (POKS).
U sadašnjem sazivu Skupštine Srbije, u opozicionim klupama sede i predstavnici dva poslanička kluba nastala iz iste stranke - 'Mi glas naroda' koju je na biračkom spisku predvodio doktor Branimir Nestorović.
Ni Nestorovićeva stranka ni frakcija nastala iz 'Mi glas naroda' ne stoje iza predloga drugih opozicionih stranaka o prelaznoj vladi, odnosno vladi narodnog poverenja.
Sadašnja Vlada Srbije trenutno radi u tehničkom mandatu pošto je premijer Miloš Vučević podneo ostavku krajem januara ove godine.
Ostavku je podneo pošto su studente u Novom Sadu fizički napali ljudi koji su izašli iz prostorija Srpske napredne stranke, čiji je Vučević predsednik.
Vladajuća većina u Srbiji je tek 19. marta konstatovala njegovu ostavku i od tada teče rok od 30 dana da se napravi nova vlada.
Ako to ne bude učinjeno, bili bi raspisani vanredni izbori, predviđaju srpski propisi.
Pad nadstrešnice na stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno, do sada je najveći ispit po Vučića i SNS, koji su na vlasti 13 godina.
Od te tragedije, u Srbiji traju protesti koji su se omasovili, pogotovo kada su i studenti počeli da blokiraju fakultete širom zemlje i organizuju proteste.
Pogledajte snimak incidenata u Skupštini Srbije: Dimne bombe, protivpožarni aparati i biber sprej
Prelazna vlada bi tokom devetomesečnog trajanja trebalo da omogući da zahtevi studenata, koji traže odgovornost za smrt 15 ljudi u Novom Sadu, budu ispunjeni, objasnila je Biljana Đorđević, poslanica opozicionog Zeleno-levog fronta.
Neophodno je da prestane pritisak izvršne vlasti na pravosuđe, kaže.
Revizija biračkih spiskova i promene izbornih zakona još jedan su od zadataka koji bi bio postavlen pred 'Vladu narodnog poverenja' kako bi se omogućili fer izbori, dodala je.
Opozicija kaže da je potrebno „stvaranje slobodnih i nezavisnih medija".
Traže smenu dosadašnjeg rukovodstva Radio-televizije Srbije, čiji rad godinama oštro kritikuju, nezadovoljni što, smatraju, nemaju dovoljno prostora da iznesu stavove na Javnom servisu koji plaćaju svi građani.
Studenti su u više navrata do sada organizovali proteste ispred RTS-a u centru Beograda, tražeći istinito izveštavanje o njihovim aktivnostima.
Za članove prelazne vlade „važno je pronaći najbolje kandidate koji nisu povezani sa kriminalnim organizacijama, niti su povezani sa korupcionaškim slučajevima", dodala je poslanica Zeleno-levog fronta.
Posle devet meseci, kada istekne mandat prelazne vlade, utvrđuje se ispunjenost zahteva i organizuju slobodni izbori, predlaže opozicija.
„Dat je rok od devet meseci jer je procenjeno da je to vreme u kome vlada može da ispuni postavljene zahteve, među kojima je najzahtevniji revizija biračkog spiska, rekla je Biljana Đorđević za BBC na srpskom posle konferencije za medije.
„Nije određen duži vremenski period da ne bi izgledala kao vlada u punom mandatu", dodala je.
Pogledajte video: Studenti je ne traže, opozicija je vidi kao rešenje - šta je prelazna vlada
Studenti je ne traže, a opozicija smatra da je ona rešenje trenutne krize – šta je prelazna vlada? https://t.co/NH0kWlFdrh pic.twitter.com/oIEdha8MhN
— BBC NEWS na srpskom (@bbcnasrpskom) March 11, 2025
„U našoj zemlji se odluke donose na izborima, a ne na ulici", rekao je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Šta god hoće na ulici, neće proći. Ili će biti formirana vlada po volji većine, ili idemo na izbore.
„A, možda bude i prelazna vlada, ali samo ako me ljudi iz Srpske napredne stranke ne budu slušali", rekao je predsednik tokom boravka Briselu gde se sastao sa Martom Kos, komesarkom za proširenje.
Ubrzo posle konferencije opozicije, iz republičke skupštine se obratila i predsednica ovog tela Ana Brnabić.
„Jedina opcija koja za opoziciju ne postoji je da pitaju narod šta misli", odnosno izlazak na izbore, rekla je.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Aleksandra
Драгачевска Труба
aleksandar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar