Poštuju li ugostitelji u Beogradu pravila o sprečavanju požara i broju gostiju

Plan evakuacije, protivpožarni aparati i znaci koji upućuju na pravac izlaza samo su neke od neophodnih obaveza koje postoje i moraju da budu na vidnim mestima u svakom ugostiteljskom objektu.

Spisak se nastavlja i drugim obavezama jer su restorani, kafići, noćni klubovi „objekti sa povećanim rizikom od požara".

Razlog je „velika gustina ljudi, upotreba lako zapaljivih materijala, kuhinjska oprema, osvetljenje i ozvučenje", objašnjava profesor Vladimir M. Cvetković sa Fakulteta za bezbednost u Beogradu.

„Pored toga, u noćnim klubovima se često koriste efekti poput pirotehnike i dimnih mašina, što dodatno povećava rizik", objašnjava za BBC na srpskom.

Prvi nalazi istrage fatalnog požara u klubu u Kočanima u Severnoj Makedoniji u kojem je poginulo 59 mahom mladih ljudi, a više od 170 povređeno, pokazuju da su vatru izazvale varnice iz pirotehničkih sredstava.

• BBC na mestu tragedije u Severnoj Makedoniji: U Kočanima muk ne prestaje
• Tuga, bol i bes u Severnoj Makedoniji: Dan posle tragedije u Kočanima
• Tragedija u domu za stare u Barajevu: Inspektori osumnjičeni za davanje dozvole mimo zakona

U Srbiji je u dva odvojena požara u Novom Sadu, 2008. i 2012. godine, poginulo 14 ljudi u ugostiteljskim objektima.

Zbog požara u novosadskoj diskoteci „Kontrast" 2012., kada je poginulo šest mladih ljudi, uzrasta od 20 do 28 godina, dve godine kasnije izrečene su zatvorske kazne od pet do devet godina.

Osuđeni su vlasnik diskoteke Alojz Ganić, kome je kazna kasnije ublažena, zakupci lokala Slaviša Stanišić i Dejan Ratković i električar Miroslav Papuga, pisao je list Danas.

U požaru u kafiću „Laundž" u Novom Sadu februara 2008. godine, poginulo je osmoro mladih, uzrasta od 19 do 23 godine.

Za izazivanje požara, Miloš Malešev iz Novog Sada osuđen je na 12 godina zatvora, ali mu je na osnovu Zakona o amnestiji 2012. godine, kazna smanjena na devet godina zatvora.

Suvlasnici lokala Tamaš Kolar i Srđan Bovan osuđeni su na po sedam godina, dok je zbog pomaganja u izazivanju požara na zatvorsku kaznu od dve godine osuđen i Bojan Kulačanin.

„Posle ovih nesreća, zakoni u Srbiji su pooštreni, a regulative su vrlo stroge i jasne.

„Klubovi u Srbiji su takođe veoma napredovali po pitanju protivpožarne zaštite", tvrdi Miša Relić, predsednik Udruženja noćnih barova i klubova Beograda.

Poštovanje propisa, mešutim, razlikuje se od kluba do kluba, kaže Cvetković.

„U mnogim ugostiteljskim objektima izlazi za evakuaciju su često zatrpani stolovima, dekoracijom ili drugim preprekama, što otežava brz izlazak u slučaju požara.

„Oznake koje ukazuju na izlaze često nisu adekvatno osvetljene ili vidljive", navodi jedan od primera.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanja novinara BBC-ja na srpskom koliko su česte kontrole koje vrši protivpožarna inspekcija.

Blizu120.000 požara zabeleženo je u Srbiji od 2019. do 2023. godine, piše u izveštaju Državne revizorske agencije (DRI).

Većina je izbila na otvorenom, dok oni u zatvorenom prostoru čine trećinu od ukupnog broja.

U ovom periodu, u požarima je poginulo 484 ljudi, povređeno je 1.770, a spašeno 1.655, piše DRI.

U izveštaju ove agencije nema podataka o požarima u ugostiteljskim objektima.

Koje su obaveze ugostitelja?

Spisak protivpožarnih zahteva koji svaki objekat mora da ispuni zavisi od rizičnosti kategorije kojoj pripada - prvoj, drugoj ili trećoj.

Kategorizacija je ključna jer na osnovu nje proizilaze specifične obaveze koje vlasnici i upravljači moraju poštovati, kaže Cvetković.

Državna revizorska agencija ustanovila je da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije za sve objekte odredilo kategoriju.

Objekti koji nisu kategorizovani možda nemaju jasno definisane obaveze u pogledu protivpožarne zaštite, što može predstavljati ozbiljan problem, upozorava Cvetković.

Ugostitelji moraju da imaju automatski detektor dima, alarmne sisteme i, u zavisnosti od veličine lokala, automatski sistemi za gašenje požara (sprinklere), objašnjava on.

Neophodno je da postoje jasno obeleženi i u svakom trenutku dostupni evakuacioni izlazi, ali i protivpožarna oprema, dodaje.

I protivpožarna obuka zaposlenih je obavezna.

Koliko se pravila poštuju?

Više ugostitelja sa kojima je razgovarala BBC novinarka nisu želeli da njihova imena budu objavljena.

Na papiru može da izgleda da su svi propisi ispunjeni a da u stvarnosti ne bude tako, rekao je jedan vlasnik restorana.

Dovoljno je pogledajte gde stoje protivpožarni aparati, jesu li na mestima gde treba da budu, lako dostupni, ili su sklonjeni u neki magacin da ne smetaju, navodi primer ovaj ugostitelj.

„Da li postoje ugostiteljski objekti koji ne poštuju protivpožarna pravila ne znam, konkretno, naše udruženje nema takve članove", kaže Miša Relić.

Nedostatak obuke zaposlenih i loše održavanje protivpožarne opreme samo su neki od problema koje primećuje Cvetković.

„Neki ugostiteljski objekti koriste materijale koji nisu otporni na vatru, a pojedini čak upotrebljavaju pirotehniku ili efekte koji povećavaju rizik od požara", ukazuje on.

Ima li previše gostiju u lokalu?

U diskoteci u Kočanima bilo je mnogo više posetilaca od dozvoljenog broja, rekli su makedonski zvaničnici.

Prekoračenje dozvoljenog broja gostiju može značajno otežati evakuaciju i povećati rizik od panike u slučaju požara, upozorava Cvetković.

Noćni klubovi i barovi često primaju veći broj ljudi od dozvoljenog, kaže.

U Srbiji se kapacitet klubova određuje na osnovu više faktora - po površini prostora, broju i veličini izlaza, protivpožarnoj bezbednosti, ventilaciji, scenografiji i nameštaju, objašnjava Relić.

„Obezbeđenja kluba i vlasnik vode računa o broju gostiju.

„Nikome ne ide u korist da je u klubu prevelika gužva, konobari ne mogu da rade, a ni gostima nije prijatno, te je to zdravorazumsko pitanje", kaže.

Postoje, međutim, primeri kada su nadležni direktno povezali preveliki broj gostiju i nesreće u klubovima.

U razmaku od samo godinu dana, na beogradskim rekama potonula su dva splava - noćna kluba.

Splav „Fristajler" na reci Savi potonuo je tokom novogodišnje proslave 2023.

Na splavu je bilo dva do tri puta više ljudi nego što je dozvoljeno, rekao je tada gradonačelnik Aleksandar Šapić.

Na splavu je u novogodišnjoj noći bilo više od 700 ljudi, a imao je dozvolu za 220, izvestila je Radio-televizija Srbije.

Krov „Fristajlera" i danas, više od dve godine posle incidenta, viri iznad vode i jedini je na novobeogradskoj strani koji još nije izvađen.

Godinu dana kasnije, 24. decembra 2023. godine, potonuo je i splav „Kartel".

Dan posle incidenta, Slobodan Milošević, direktor Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, rekao je da „Kartel" nije imao potrebnu dozvolu tog organa.

Tri dana kasnije, privedeni su vlasnik splava i još troje osumnjičenih za krivično delo izazivanje opšte opasnosti, saopštilo je tada Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu.

Splavu je bila istekla dozvola za rad u vreme incidenta, a Marko Stojčić, gradski urbanista, tada je izjavio da je prethodno bilo doneto rešenje o njegovom uklanjanju.

U trenutku kada je splav počeo da tone, na njemu je bilo više stotina mladih, ali tačan broj nije poznat.

• Potonuo splav u Beogradu, spaseno više od 100 ljudi, neki skakali u Savu
• Splav u Beogradu potonuo u novogodišnjoj noći, pritvor za dve osobe

Ko izdaje dozvolu za plutajući objekat?

Dozvolu za plutajući objekat izdaju Lučka kapetanija i Uprava za plovidbu.

Pravilnikom je, između ostalog, propisana debljina limova pontona, konstrukcije, kao i pojasevi, prsluci, hidranska mreža.

„Vlasnici su u zakonskoj obavezi da obezbede neposredan, neprekidan, stručni nadzor nad objektima, da odrede lica zaposlena kod njih koja će se baviti bezbednošću objekata da ga obilaze, pogotovo kad je visok vodostaj i kad reke, a posebno Dunav i Sava, nose dosta plutajućeg otpada granja", rekao je Milan Nikolić, načelnik odeljenja Lučke kapetanije Beograd, ranije za RTS.

Za kontrolu plutajućih objekata zaduženo je Odeljenje za inspekcijske poslove bezbednosti plovidbe pri Ministarstvu saobraćaja.

Iako su ranije gradski zvaničnici tvrdili da su kontrole splavova redovne, javnost je posle potonuća „Fristajlera" saznala da se to radi u proseku jednom godišnje, objavio je RTS.

Potrebna veća kontrola

Srbija ne može da se pohvali kvalitetnom celokupnom protivpožarnom zaštitom.

Vatrogasna vozila su često stara, malo je vatrogasaca, a nema ni dovoljno protivpožarnih inspektora, navodi DRI u izveštaju.

Protivpožarna inspekcija je tokom 2023. pregledala više od 20.000 objekata i podnela više od 1.000 zahteva za pokretanje kaznenog postupka, pokazuje analiza Ministarstva unutrašnjih poslova.

Broj pregledanih ugostitelja se ne navodi posebno u izveštaju MUP-a.

Potrebno je unaprediti zaštitu od požara, povećati inspekcijski nadzor, uvesti strože kazne za nepoštovanje propisa i sprovesti obuke među vlasnicima i zaposlenima, upozorava Cvetković.

• Osmoro mrtvih u požaru u staračkom domu u Beogradu, ko je kriv za tragediju
• Zašto ne treba paliti strnjiku i kakve posledice ostavlja po prirodu i čoveka
• Požari u Srbiji: „Vatra preti da uništi i spali sve“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk