Vojni sporazum Hrvatske, Albanije i Kosova: Odbrambeni obruč oko Srbije ili nova tržišta

Poslednjih decenija na brdovitom i poslednjih meseci politički trusnom Balkanu parafirani su razni sporazumi, a dugoj listi je protekle nedelje pridodat još jedan - ovog puta vojni.

Hrvatska, Albanija i Kosovo potpisale su u Tirani 18. marta deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što je naišlo na negodovanje i negativne reakcije Srbije.

„To je sporazum saradnje tri države na polju odbrane - vežbe i uzajamne pomoći", govori Nedžmedin Spahiu, profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini.

„Nije to nikakva alijansa poput NATO-a, mada su Hrvatska i Albanija članice vojne alijanse, ali jeste vid odupiranja opasnosti od Srbije po region", dodaje.

Marinko Ogorec, profesor Veleučilišta u Velikoj Gorici, smatra da sporazum „apsolutno nije uperen protiv treće zemlje", već da je prioritet „otvaranje novog tržišta".

„To je oblik zajedničkog proširenja područja i uspostavljanje vojno-tehničke saradnje, kupoprodaje naoružanja i opreme, proizvodnje municije i obuke, mnogo toga što bi trebalo napraviti, a sami nismo u mogućnosti", govori hrvatski vojni analitičar za BBC na srpskom.

Cilj deklaracije je, kažu potpisnici, između ostalog, promovisanje saradnje u izgradnji odbrambenih kapaciteta i industrije, poboljšanje operativnosti kroz obrazovanje, suzbijanje hibridnih pretnji i jačanje strateške otpornosti.

• Zašto se na Balkanu ponovo priča o obaveznom vojnom roku
• Kosovska armija: Olovni vojnici
• U fotografijama: Kako hrvatska vojska slavi 28. rođendan

Reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekavši da su Albanija i Hrvatska, potpisivanjem memoranduma sa Kosovom „otvorili trku za naoružanjem u regionu" i da je time došlo do „kršenja subregionalnog sporazuma o kontroli naoružanja iz 1996".

Vojni sporazum je potpisan u momentu dok širom Balkana traju društveno-politički potresi - višemesečni antivladini protesti u Srbiji, u Hrvatskoj se nastavljaju sukobi predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića, dok na Kosovu još nije obrazovana nova vlada, iako je od izbora prošlo više od mesec dana.

U Albaniji je prošlog meseca zbog sumnji za malverzacije i korupciju uhapšen gradonačelnik Tirane Erion Veljijaj, blizak saradnik premijera Edija Rame, a u Mađarskoj se organizuju demonstracije protiv vlade premijera Viktora Orbana.

Srbija: 'Ovo je provokativna inicijativa'

Povodom memoranduma o vojnoj saradnji Albanije, Hrvatske i Kosova oglasilo se više srpskih zvaničnika i vladinih tela.

„Ovo je provokativna inicijativi susednih država" u suprotnosti sa naporima za jačanje regionalne bezbednosti i međunarodnim pravom jer krši Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti (o Kosovu), izjavio je ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić.

Petar Petković, direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ocenio je da je „reč o bezbedonosnoj provokaciji koja nesumnjivo ima za cilj destabilizaciju regiona".

Najavio je da će Srbija „partnerima u međunarodnoj zajednici - apsolutnoj većini članica Ujedinjenih nacija predočiti kakve se namere kriju iza trojnog pakta".

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je saopštilo da je „posebno uznemirujuće što se vojni savez formira bez konsultacija sa Beogradom".

Pojedini beogradski mediji preneli su da se kao odgovor na sporazum iz Tirane navodno „sprema vojni savez Srbije i Mađarske", te da su Vučić i Orban „ušli u pregovore".

Ova vest nije zvanično potvrđena ni iz Srbije ni iz Mađarske, jedne od 27 zemalja članica Evropske unije.

Do objavljivanja teksta, iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije nisu odgovorili na pitanje BBC novinara u vezi sa navodnom informacijom da Beograd i Budimpešta spremaju vojni savez.

Hrvatska, najmlađa članica EU, i Albanija su članice NATO-a, sa čijim se generalnim sekretarom Markom Ruteom, Vučić sastao sredinom prošle nedelje u Briselu.

„Uveren sam da NATO o tome nije bio obavešten", rekao je Vučić posle sastanka sa Ruteom o vojnom paktu Hrvatske, Albanije i Kosova.

• Šta je zbližilo Srbiju i Mađarsku
• Ko je Viktor Orban, političar koji ljuti Evropu

Šta su iz NATO-a rekli za BBC?

Albanija i Hrvatska pružaju dugogodišnji doprinos regionalnoj stabilnosti širom Zapadnog Balkana, ulažući napore, između ostalog, i u okviru misije KFOR-a, međunarodne mirovne snage pod vođstvom NATO-a na Kosovu, rekli su iz ove vojne alijanse za BBC na srpskom.

„Pomenuta inicijativa je trilateralni sporazum.

„Uzeli smo ga u obzir, ali NATO kao organizacija nije strana u njemu i kao takva nije imala ulogu u procesu konsultacija", dodaju.

• Sukobi na severu Kosova: Kakvi su dosad bili odnosi Srba i KFOR-a
• Snimak sukoba demonstranata i KFOR-a na severu Kosova, protest u Beogradu

Srbija je 2006. pristupila NATO programu Partnerstvo za mir, dok je za poslednjih više od deset godina potpisala brojne sporazume, između ostalih - Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP), kao viši oblik saradnje.

Prethodnih godina, Vojska Srbija i NATO čak održavaju zajedničke vojne vežbe.

Od kraja Drugog svetskog rata do danas, Srbija, kao pravna naslednica bivše Jugoslavije, ostala je vojno neutralna.

Srbija je i pokretač ekonomskog projekta Otvorenog Balkana, ranije nazivan Mali Šengen, sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Na pitanje BBC novinara da li će vojni savez Albanije, Kosova i Hrvatske uticati na ovu inicijativu, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo do objavljivanja teksta.

• Može li se biti van vojnih saveza u 21. veku
• Ko sve nije deo „Otvorenog Balkana" i zašto
• 'Mali Šengen' - stvara li se nova Jugoslavija i šta Srbija ima od toga

Šta o sporazumu kažu iz Zagreba, Tirane i Prištine?

Mamorandum o vojnoj saradnji potpisali su trojica ministra odbrane - Ivan Anušić iz Hrvatske, Piro Vengu iz Albanije i Ejup Maćedonci sa Kosova.

Iako nisu zvanično objavljeni detalji sporazuma, njime se, između ostalog, „ističe važnost zajedničkih odgovora na sigurnosne izazove, hibridne pretnje i druge rizike koji bi mogli ugroziti regionalnu stabilnost".

„U krhkom bezbednosnom okruženju, delimo zajedničku procenu pretnji.

„Naša posvećenost jačanju odbrambenih sposobnosti je snažnija nego ikad", rekao je albanski ministar odbrane Piro Vengu, istakavši značaj ove saradnje.

Kosovski ministar odbrane Maćedonci je izjavio da „cilj ove saradnje neće biti ugrožavanje bilo koga već slanje poruke svima koji se usude da ugroze bezbednost, mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu, ali i bezbednost" njihovih zemalja.

U saopštenju hrvatskog Ministarstva odbrane navodi se da je deklaracija kojom se „osnažuje trilateralna saradnja i učvršćuje savezništvo triju zemalja", potpisana „u kontekstu novonastalih geopolitičkih okolnosti".

„Svesni smo rizika na jugoistoku Evrope, posebno u kontekstu Ukrajine, te smo odlučili da ojačamo našu saradnju na temelju iskustava koja smo stekli u proteklih 35 godina samostalnosti, ali i kao članica NATO-a i EU", rekao je Ivan Anušić, hrvatski ministar odbrane.

„Cilj je osnažiti političku i odbrambenu saradnju naših zemalja i podržati Kosovo i Albaniju na njihovu evroatlantskom putu", dodao je.

• „Mi smo u predratnom dobu, a Evropa je nespremna", kaže poljski premijer
• NATO mora preći na ratni način razmišljanja, upozorava generalni sekretar alijanse
• 'Istorijski dan': Nemački poslanici podržali veća ulaganja u odbranu

Odgovor Zagreba i Prištine na reagovanje Beograda

Povodom reagovanja Srbije na sporazum, da nije konsultovana u vezi sa ovim planom, Anušić je na društvenoj mreži Iks napisao da je „prošlo vreme kada je Hrvatska pitala Beograd šta sme i kako treba da radi - i to se više neće ponoviti".

„Hrvatska je suverena zemlja i ima pravo samostalno donositi odluke da nikoga ne pita isto kao što nikome u Zagrebu ne pada na pamet da bi se bunio ako Srbija stupi u savez sa Mađarskom", kaže Ogorec.

Slično poput Anušića reagovala je i Vjosa Osmani, predsednica Kosova.

„Istorijski agresorske države, poput Srbije i Rusije, stalno pokušavaju da se predstave kao žrtve.

„Ako pogledate njihove smešne izjave, uprkos činjenici da imaju istoriju napada, invazija, istoriju genocida i ratova, agresorske države poput Srbije i Rusije predstavljaju se kao da ih neko napada.

„Nikada u istoriji našeg naroda nismo nikoga napali, nikada nismo pokušali da zauzmemo ni pedalj tuđe teritorije. Ali, u istoriji našeg naroda, Albanci, a posebno Kosovo, uvek su branili sebe, svoj kućni prag", rekla je Osmani.

• Šta može da se nauči za 75 dana vojne obuke
• O obaveznim rokovima: (Ne)rado Grk, Finac, Estonac idu u vojnike

'Veća psihološka, a onda i politička i vojna sigurnost'

Vojni savez Hrvatske, Albanije i Kosova je „u neku ruku, obruč prema Srbiji", kaže Nedžmedin Spahiu.

„Jedino Srbija u regionu ima teritorijalne pretenzije prema susedima i jedina ima snagu da uznemiri region", smatra prištinski profesor.

To je još jedan od razloga, dodaje, zašto je sporazum, kojim su tri potpisnice dobile „veću sigurnost - psihološku, a tek onda vojnu i političku", parafiran.

„Nijedna od njih nema nameru da napadne Srbiju, ali ipak žele da dokažu da su tu zajedno ukoliko njena politika postane brutalnija - to je smisao sporazuma", dodaje politikolog.

Iz Beograda su više puta izjavljivali da nemaju nikakve teritorijalne pretenzije, kao i da se Srbija zalaže za poštovanje Rezolucije UN o Kosovu, kao i da, kao jedna od potpisnica Dejtonskog sporazuma, na osnovu koga je nastala današnja Bosna i Hercegovina, poštuje taj međunarodni ugovor.

Incijativa garantuje veću bezbednost i mir u regionu i teži „proširenju i produbljivanju", ali je skeptičan po pitanju pojedinih susednih država.

„Što se tiče Severne Makedonije i Crne Gore direktno ugroženih od velikosrpske politike, posle poslednjih izbora u obe zemlje, Srbija je već uspela da ostvari sopstveni uticaj.

„I teško je očekivati, iako su te zemlje članice NATO-a, da u nekom novom geopolitičkom rasporedu budu u ovom dogovoru koji je već postignut", smatra Spahiu.

• Šta za Balkan znači povratak Trampa
• Slučaj Banjska: Podignuta optužnica protiv Radoičića i još 44 ljudi
• Rezolucija 1244 - dvadeset godina kasnije

Hrvatski interesi i 'otvorena vrata i za druge države'

Vojno-tehnička saradnja u pogledu obuke, kupoprodaje naoružanja i vojne opreme, tako profesor Marinko Ogorec analizira vojni sporazum Hrvatske, Albanije i Kosova.

Jedan od razloga je i verovatno i potraga za novim tržištem, budući da Hrvatska proizvodi streljačko naoružanje, u fabrici vatrenog oružja HS Produkt iz Karlovca.

„Hrvatska treba i želi da napravi fabriku municije, a tu postoje različite komponente koje bi morala da uvozi, na primer, barut koji se proizvodi u Albaniji i to bi recimo mogla biti interesantna saradnja", objašnjava Ogorec.

Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić je u prvoj polovini marta najavio da se „razvija projekat proizvodnje municije malog i velikog kalibra" u dve različite firme.

Takođe, kosovska policija koristi puške proizvedene u Hrvatskoj.

„Uspostavite saradnju da lakše ostvarujete vlastite interese i potrebe, a vidimo da ćemo u dogledno vreme morati da izdvajamo više novca za odbrambene potrebe, posebno mi iz NATO-a", objašnjava Ogorec, komentarišući težnje pojedinih evropskih i svetskih lidera za većim izdvajanjem članica Alijanse za odbranu.

Profesor podseća da je vojni sporazum otvoren i za druge države, a Bugarska se najčešće pominje kao nova članica.

„Teško je sada proceniti u kom pravcu će se kretati. Ako još neka zemlja ima interes da uđe u savez, i određenih projekcija, uvek je dobrodošla.

„Ako bi Srbija videla sopstveni interes, ne vidim razlog zašto ga tu ne bi našla", smatra Ogorec.

• Zašto je izaslanik EU iz Hrvatske trn u oku Beograda
• Alojzije Stepinac: Svetac ili zločinac koji deli Balkan
• Ivo Goldštajn: Šta su mitovi, a šta istine o odnosima Srba i Hrvata u Drugom svetskom ratu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk