Studenti beogradskog Univerziteta koji mesecima protestuju, najavili su novo okupljanje za 24. mart, na godišnjicu NATO bombardovanja SR Jugoslavije, državne zajednice koju su činili Srbija i Crna Gora.
Skup su nazvali „Protest za Generalštab".
Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane u centru Beograda pogođene su i značajno uništene tokom NATO bombardovanja 1999. godine.
Noć između 29. i 30. aprila bila je u Beogradu najteža do tada od početka NATO bombardovanja.
Osim zgrade Generalštaba tadašnje Vojske SRJ (danas Vojske Srbije), pogođeni su i uništeni zgrada tadašnje Savezne policije, na oko 500 metara od glavne zgrade vojne komande, televizijski toranj na Avali, kao i stambena zgrada na Vračaru.
Poginulo je troje ljudi, a ranjeno 40.
Pre okupljanja, studenti su najavili da će najpre u koloni otići do Ustavnog suda u centru Beograda, gde će predati zahtev ocenu ustavnosti odluke Vlade Srbije da zgradu Generalštaba skine sa status kulturnog dobra.
„Ovo nije samo borba za jednu zgradu, ovo je borba za očuvanje naše istorije, identiteta i prava na kulturno nasleđe", piše u objavi studenata u blokadi na Instagramu.
U 19.55 sati rekli su da će održati minut ćutanja za nastradale u NATO bombardovanju.
Pola sata ranije i studenti u Novom Sadu najavili su minut ćutanja kod Mosta Sloboda, jednog od tri preko velike međunarodne reke Dunav koji je NATO srušio u drugom najvećem gradu u Srbiji.
Studenti više od četiri meseca blokiraju fakultete i organizuju proteste širom Srbije, tražeći odgovornost za pad nadstrešnice nedavno rekonstruisane Železničke stanice.
Iako vlast poručuje da su svi zahtevi ispunjeni, studenti to ne prihvataju, već nastavljaju akcije i proteste i pozivaju građane da im se pridruže.
Uprkos protivljenjima nekih stručnjaka i predstavnika Zavoda za zaštitu spomenika, sredinom novembra 2024. godine, Vlada Srbije ukinula je zgradi Generalštaba i Ministarstva status kulturnog dobra.
Na mestu gde je sada zgrada Generalštaba biće, kako je najavljeno, luksuzni hotel i apartmansko naselje, koju će izgraditi firma Affinity Partners emiratskog milijardera Muhameda Alabara i Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa.
Blumberg je pisao da će hotel dobiti ime „Tramp".
Goran Vesić, nekadašnji ministar građevinarstva, koga, moguće, čeka suđenje kao jednom od optuženih za novosadsku tragediju, tvrdio je na godišnjicu NATO bombardovanja 2024. godine da taj objekat „nikad nije bio Generalštab".
„To je još jedna od podvala. Bio je to Savezni sekretarijat za narodnu odbranu a kasnije Ministarstvo odbrane.
„Bio je to spomenik koji je Tito (Josip Broz, nekadašnji, doživotni predsednik SFR Jugoslavije) hteo da podigne svojoj vojsci.
„Tu 25 godina stoje ruševine, cveće nisu znali da polože, a sad su se setili da je to navodno neki simbol. Ne treba praviti aferu tamo gde afere nema", govorio je Vesić.
Tada je najavio da će, ako Vlada Srbije postigne dogovor o tom kompleksu, „insistirati" da se na tom prostoru napravi memorijalni kompleks.
„Njega će uređivati Vlada Srbije i postojaće podsećanje na ono što se dogodilo", rekao je Vesić.
Nešto više od mesec dana posle ove izjave, Vesić je, kao ministar građevinarstva, sa kompanijom Affinity Global Development, potpisao ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO).
„Vlada Srbije izabrala je za partnera u ovom poduhvatu uglednu američku kompaniju, koja će investirati u revitalizaciju kompleksa bivšeg SSNO", rekao je tada Vesić.
Još sredinom marta 2024, Kušner je na društvenoj mreži Iks objavio planove izgleda budućeg hotela i kompleksa na mestu sadašnjeg Generalštaba.
Odluka vlasti u Srbiji naišla je na osude opozicionih stranaka, studenata, kao i stručnjaka, domaćih i stranih, koji su zatražili da se zgrada Generalštaba sačuva.
U februaru ove godine, studenti u blokadi apelovali su da se sačuvaju zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane u Ulici kneza Miloša.
Organizacija Regulatorni institut za održivu energiju i životnu sredinu (RERI) podnela je sredinom decembra 2024. inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke Vlade Srbije o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu, prenela je agencija Beta.
Parlamentarna opoziciona stranka Ekološki ustanak zatražila je od Vlade Srbije da stavi van snage odluku o Generalštabu.
Ova stranka je u janaru ove godine imala i poruku za sina američkog predsednika Erika Trampa, koji je potvrdio da će sarađivati sa srpskim vlastima oko izgradnje hotela u Srbiji.
„Porodice Tramp i Kušner bez trunke griže savesti, pregovaraju sa najkriminalnijim srpskim režimom o gradnji hotela na temeljima ratnih ruševina, koje su izazvale same SAD", saopštio je Ekološki ustanak.
Aleksandra Zantaki, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za oblast kulturnih prava, obratila se vlastima Srbije povodom postupaka za koje smatra da bi mogli da ugroze kulturna dobra i nasleđe Beograda i Srbije, od kojih su pojedina bila ili su još zaštićena zakonom.
U intervjuu Glasu Amerike decembra 2024, Zantaki, stručnjakinja za prava starosedelačkih naroda, upozorila je na mogućnost da je Vlada Srbije donosila nezakonite odluke istovremeno neusklađene sa međunarodnim pravom i pravilima u vezi sa zaštitom kulturnog nasleđa i ljudskih prava.
Građen od 1956. do 1965. godine po projektu Nikole Dobrovića, arhitekte, univerzitetskog profesora i akademika, kompleks koji čine ove dve zgrade našao se na meti NATO avijacije u noći između 29. i 30 aprila, kao i 8. i 9. maja 1999.
Stručnjaci ga smatraju monumentalnim primerom modernističke arhitekture.
Dve zgrade, jedna nasuprot drugoj, sa kaskadama, simbolišu kanjon Sutjeske gde se tokom Drugog svetskog rata odigrala čuvena bitka za oslobođenje od nacističkog okupatora.
Do danas kompleks nije renoviran, a godinama se raspravljalo o sudbini ovih zdanja.
„To je deo opšteg nasleđa modernizma iz druge polovine 20. veka i predstavlja apsolutno remek-delo verifikovano i u svetskim razmerama", rekao je ranije za BBC na srpskom Ivan Rašković, profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i predsednik Udruženja arhitekata Srbije.
Zdanje je opisao kao „dinamičnu arhitektonsku kompoziciju" i redak, jedinstven beogradski primer urbanističkog kompleksa iz dva glavna dela koji zavise jedan od drugog.
Zgrada je 2005. proglašena za spomenik kulture, čime su utvrđene i mere zaštite.
Posle potpisivanja ugovora sa američkom kompanijom Vesić je reka da zemljište ostaje vlasništvo Srbije, izdaje se na 99 godina i da će investitor morati da sagradi i memorijalni centar za žrtve NATO bombardovanja.
Kušner je međutim govorio o gradnji dve kule u kojima će biti luksuzni hotel, stambeni, poslovni i maloprodajni prostor.
„Kompleks je pod zaštitom kao arhitektonsko nasleđe tako da ga je nemoguće prodati.
„Ne može se menjati njegov spoljni izgled, po uslovima zaštite mora biti restauriran, a buduća namena može da bude neka druga, no to mora biti posledica i rezultat ozbiljnih analiza", priča Rašković.
Više od 350 arhitekata, inženjera i drugih stručnjaka, sastavilo je Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba i zahtevaju, između ostalog, da se „zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane restaurira i sanira", ali i „očuva njegova upravno administrativna namena".
I Srpska akademija nauka i umetnosti usprotivila se planovima vlade i pozvala da se kompleksu da „status kulturnog dobra od izuzetnog značaja".
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Toni
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar