Čovek kome je ugrađen čip kompanije Ilona Maska za čitanje misli

Imati čip u mozgu koji može da prevodi misli u kompjuterske komande možda zvuči kao naučna fantastika, ali za Nolanda Arbaua to je stvarnost.

U januaru 2024., osam godina nakon što je ostao paralizovan, ovaj tridesetogodišnjak bio je prvi čovek koji je dobio takav uređaj od američke neurotehnološke kompanije Neuralinka.

To nije bio prvi takav čip jer je nekoliko drugih kompanija takođe razvilo i ugradilo slične uređaje, ali Nolandov slučaj privlači posebnu pažnju jer je osnivač Neuralinka Ilon Mask.

Međutim, Noland kaže da nisu važni ni on ni Mask, već nauka.

U razgovoru za BBC kaže da je bio svestan rizika, ali da je smatrao da „bez obzira da li je to dobro ili loše, da će on pomoći".

„Ako sve bude funkcionisalo kako treba, onda bih mogao da doprinesem kao učesnik ispitivanja uređaja Neuralinka", rekao je.

„Ako bi se dogodilo nešto loše, znao sam da će oni iz toga nešto da nauče".

• Maskova kompanija ugradila moždani čip u čoveka: „Telepatija će pomoći bolesnima"
• Zašto moždani čip Ilona Maska menja našu predstavu o vlastitom identitetu
• Paralizovana žena progovorila kroz njen digitalni avatar

'Bez kontrole, nema privatnosti'

Noland je iz američke države Arizone, a nepokretan je ispod ramena od nezgode tokom ronjenju 2016. godine.

Njegove povrede bile su toliko teške da je strahovao da više nikada neće moći da uči, radi ili čak igra video-igrice.

„Jednostavno nemate kontrolu, nemate privatnost i to je teško", rekao je.

„Morate da naučite da se za apsolutno sve oslanjate na druge ljude".

Svrha čipa Neuralinka je da mu vrati deo nekadašnje samostalnosti, omogućavajući mu da mislima kontroliše računar.

Radi se o takozvanom mozak-računar interfejsu (Brain-Computer Interface - BCI), koji funkcioniše tako što detektuje sićušne električne impulse koje mozak proizvodi prilikom razmišljanja o pokretu i prevodi ih u digitalne komande kao što je pomeranje kursora na ekranu.

Ovo je složena tehnologija na kojoj naučnici rade već nekoliko decenijama.

Kako je u ovu oblast uključen Ilon Mask, tehnologija i Noland Arbau su dospeli na naslovne strane.

To je pomoglo Neuralinku da privuče ogromna ulaganja, ali i da se pažljivo analiziraju sigurnosna i etička pitanja vezana za ovu izuzetno invazivnu proceduru.

Kada je objavljeno da je Nolandu ugrađen ovaj uređaj, stručnjaci su ga nazvali „značajnim dostignućem", ali su upozorili da će biti potrebno vreme za pravu procenu, posebno s obzirom na Maskovu sklonost da „stvara publicitet njegovoj kompaniji".

U to vreme, Mask je bio tajanstven, i na društvenim mrežama je objavio samo kratku poruku: „Prvi rezultati pokazuju obećavajuće otkrivanje neuronskih šiljaka".

Međutim, Noland kaže da je milijarder, sa kojim je razgovarao pre i posle operacije, bio mnogo optimističniji.

„Mislim da je bio podjednako uzbuđen kao i ja što počinjemo ovaj projekat", kaže Noland.

Ipak, naglašava da je Neuralink više od njegovog vlasnika i tvrdi da ga ne doživljava kao „uređaj Ilona Maska".

Da li će ga na isti način doživeti i ostatak sveta, naročito sada kada Mask ima sve kontroverzniju ulogu u američkoj politici, ostaje da se vidi.

Ali jedno je sigurno - ovaj uređaj je promenio Nolandov život.

• Moždani implantat kao oružje u borbi protiv najteže depresije
• „Internet budućnosti će se spojiti sa ljudskim mozgom“: Mičio Kaku, vizionarski fizičar
• Šta je digitalna demencija i može li se sprečiti

'Ovo ne bi trebalo da bude moguće'

Kada se Noland probudio nakon operacije ugradnje uređaja, rekao je da je isprva mogao da pomera kursor na ekranu samo razmišljajući o pomeranju prstiju.

„Iskreno, nisam znao šta da očekujem - zvuči kao naučna fantastika", kaže on.

Ali nakon što je okružen uzbuđenim članovima tima Neuralinka video reakciju njegovih neuronskih šiljaka na ekranu, rekao je da je tada „sve nekako postalo stvarno", jer je mogao da kontroliše računar isključivo mislima.

A vremenom mu se sposobnost korišćenja implanta toliko poboljšala da sada može da igra šah i video-igrice.

„Odrastao sam igrajući igrice", kaže on, dodajući da je to nešto čega je „morao da se odrekne" kada je ostao nepokretan.

„A sada pobeđujem prijatelje u igricama što realno ne bi trebalo da bude moguće, ali jeste".

• Veštačka inteligencija možda ima osećanja
• Kako Kovid-19 može da ošteti mozak

Noland je upečatljiv primer kako ova tehnologija može da promeni život ljudi, ali ima i nedostataka.

„Jedan od glavnih problema je privatnost", kaže Anil Set, profesor neuronauke na Univerzitetu u Saseksu, u Engleskoj.

„Ako izvozimo moždanu aktivnost [...] tada omogućavamo pristup ne samo onome što radimo, već potencijalno i onome što mislimo, u šta verujemo i šta osećamo", kaže on za BBC.

„Kada neko dobije pristup stvarima unutar vaše glave, tada zaista više ne postoji nikakva zaštita lične privatnosti".

Međutim, to ne brine Nolanda.

Naprotiv, on želi da čipovi postanu još napredniji u onome što mogu da rade.

Za BBC kaže da se nada da će mu uređaj jednog dana omogućiti da kontroliše njegovu invalidsku stolicu, pa čak i futurističkog humanoidnog robota.

Ipak, čak i uz trenutne, ograničenije mogućnosti tehnologije, nije sve teklo glatko.

U jednom trenutku kada je veza uređaja sa njegovim mozgom delimično prekinuta. potpuno je izgubio kontrolu nad računarom.

„Bilo je zaista uznemirujuće, blago rečeno", rekao je.

„Nisam znao da li ću ikada više moći da koristim Neuralink".

Problem je kasnije rešen i veza je ponovo uspostavljena i dodatno poboljšana jer su inženjeri prilagodili softver.

Međutim ovaj incident je naglasio zabrinutost u pogledu ograničenja ove tehnologije koju stručnjaci često pominju.

• Kako veštačka inteligencija otkriva nove načine za borbu protiv teških bolesti
• Čemu služi 5G mreža i da li ima razloga za brigu
• Kako veštačka inteligencija odgovara na uobičajena pitanja o zdravlju

Veliki biznis

Neuralink je samo jedna od mnogih kompanija koje istražuju kako digitalno može da se iskoristi moć ljudskog mozga.

Jedna od njih je Sinkron (Synchron), koja tvrdi da njihov uređaj Stentrode, namenjen ljudima koji imaju bolesti motoneurona, zahteva manje invazivnu proceduru za ugradnju.

Umesto otvorene operacije mozga, uređaj se ugrađuje kroz jugularnu venu u vratu, a zatim se kroz krvne sudove pomera ka mozgu.

Baš kao Neuralink, i ovaj uređaj se na kraju povezuje sa motornim regionom mozga.

„Otkriva kada neko misli o tome da pomeri ili ne pomeri prst", kaže Riki Banerdži, glavni tehnički direktor kompanije Sinkrona.

Budući da može da prepozna te razlike, može i da ih pretvori u komandu koja kontroliše uređaj, koji trenutno koristi deset ljudi.

Jedan od korisnika, koji je želeo da ostane anoniman, kaže za BBC da je bio prva osoba na svetu koja je koristila ovaj uređaj sa naočarima za virtuelnu stvarnost Apple Vision Pro.

Mark kaže da mu je to omogućilo da virtuelno putuje na daleka odredišta - od stajanja pod vodopadima u Australiji do šetnje po planinama Novog Zelanda.

„Mogu da zamislim budućnost u kojoj bi ova tehnologija zaista mogla da napravi ogromnu razliku u životu paralizovanih ljudi", kaže on.

Međutim, kod Nolandovog Neuralink čipa postoji problem - pristao je da bude deo studije u kojoj je uređaj ugrađen na šest godina, a posle toga je budućnost manje izvesna.

Bez obzira šta će desiti sa njim, Noland veruje da je njegovo iskustvo tek zagrebalo površinu onoga što bi jednoga dana moglo da postane stvarnost.

„Tako malo znamo o mozgu, a ovo nam omogućava da naučimo mnogo više", kaže on.

Dodatno izveštavanje: Jasmin Morgan Grifits

• Može li veštačka inteligencija da pomogne u lečenju Alchajmerove bolesti
• „Naš mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk