„Je l' idete sutra u školu?", pita tinejdžer druga koji sedi prekoputa na dvostrukim sedištima u gradskom autobusu.
„Ne znam, neki štrajk je valjda opet", odgovara mu ne skidajući pogled sa telefona dok prstom lista jedan za drugim snimkom.
Pored obojice, na susednim sedištima, nalaze se đačke torbe, iako nekoliko ljudi okolo stoji.
Razgovor odlazi u drugom pravcu, rekla bih o video igrama, razumem tek svaku treću reč.
Ne znam šta ova dvojica golobradih momaka misle o blokadama srednjih škola, čiji rad su zaustavili njihovi drugovi, podržavajući zahteve studente koji mesecima protestuju nezadovoljni postupanjem državnih institucija.
Dok sede laktovima oslonjenim na kolena, povijeni nad telefonima, slika i prilika su uvreženog mišljenja o tinejdžerima kao neosetljivim, nezainteresovanim, odvojenim od stvarnosti.
Tri sata kasnije upoznajem Anju, maturantkinju Zemunske gimnazije, koja govori da su njeni drugovi i ona veoma svesni svega što se dešava.
„Mi živimo ovde i gledamo korupciju ceo naš život.
„Sedimo u domu zdravlja, a onda neko uđe pre nas zato što ima vezu.
„U porodici nam dobijaju otkaze zato što je nekome iz stranke dat posao. Ljudi završavaju doktorate, a zapošljavaju se sa plaćenom diplomom", nabraja u dahu.
„I tako nekih hiljadu sitnih stvari koje se gomilaju, da bismo došli do trenutka kada pada stotine tona betona nekome na glavu, a nemamo za to odgovorne.
„To smo mogli da budemo mi ili neko naš voljen."
Studentski protesti i blokade visokoškolski ustanova počeli su ubrzo posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je na mestu poginulo 14 ljudi, a troje teško povređeno.
U međuvremenu je povredama podleglo dvoje od troje povređenih, pa je broj žrtava novosadske tragedije sada 16.
Osnovni zahtev je utvrđivanje odgovornosti za ovu tragediju, što mahom traže i srednjoškolci koji su blokirali škole u kojima dežuraju 24 sata.
Nastave u tim srednjim školama nema.
„Mislim da se većina đaka pridružila studentskim blokadama jer nije želela da ostane po strani u odnosu na trenutne događaje.
„Verujem da su ubeđeni da rade dobru, ispravnu stvar.
„Nisam baš siguran koliko razumeju društveno-političku situaciju u kojoj se sve ovo dešava", kaže Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji, za BBC na srpskom.
On je član Foruma beogradskih gimnazija, jedne od nastavničkih organizacija koja je podržala zahteve studenata i čiji članovi štrajkuju od početka školske godine.
„Ima dece koja nisu svesna šta se dešava i kojima su bitnije neke druge stvari.
„Ali većina je ovde ne da ne bi bili izostavljeni, već zato što osećaju da je kap prelila času", kaže Anja.
Dok državni zvaničnici govore da blokade i potpuna obustava nastave nisu po zakonu, pojedini pravnici ukazuju da su propisi skrajnuti u opštem društvenom haosu poslednjih meseci.
„Studenti mogu da rade šta hoće, punoletni su. Na svoju odgovornost ovo i rade. Šta radite sa decom?", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom sednice vlade u decembru prošle godine, kada su počeli protesti učenika u gimnazijama.
„Uvođenje politike u srednje škole nije dozvoljeno niti jednim zakonom i bilo gde na svetu, pa neće ni u Srbiji", dodao je.
U skladu sa Konvencijom o pravima deteta, deca imaju pravo da slobodno izražavaju mišljenje, pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja, saopštio je UNICEF za N1 dan posle ove sednice vlade.
Kada neko ukazuje na nezakonito postupanje države i njenih institucija, teško je očekivati da postupa po zakonu, kaže pravnica Snežana Basarić za BBC na srpskom.
Jer i kada se drže zakona, nadležni ne reaguju, a oni koji su ukazivali na nepravilnosti se kažnjavaju, govori predsednica Udruženja sekretara osnovnih i srednjih škola.
Osim velikog belog transparenta na bočnom zidu Zemunske gimnazije „Maturanti u blokadi", malo šta govori da nedeljama unazad nema nastave u jednoj od najstarijih beogradskih škola.
Unutar zgrade je slika drugačija.
Ali gimnazijalci, poput njihovih starijih kolega studenata, ne puštaj novinare u školu.
Učionice su pretvorene u kuhinje, trpezarije i spavaonice u kojima tokom celog dana i noći dežuraju maturanti.
Njihov svakodnevni život odvija se između ovih prostorija.
„Hranu smo do skoro držali na prozorima dok je još bilo hladno vreme.
„Nedavno smo dobili frižider i to nam je mnogo značilo", priča Anja nabrajajući šta su im ljudi sve poklonili.
Dok razgovaramo na klupi u parku ispred škole u Zemunu, kroz glavna vrata izlazi veća grupa mlađih gimnazijalaca.
Razgovaraju živo.
I oni su izglasali da se pridružuju blokadi, objašnjava Anja, videvši da mi je pogled skrenuo prema njima.
Učenička blokada ove škole počela je sredinom januara, pošto je tokom kilometrima duge protestne šetnje kroz grad „Čas u prirodi", na koju su pozvali srednjoškolci, povređena jedna od učesnica.
Nju je kolima udarila žena koja je htela da prođe kroz masu.
„Povređena devojka je studentkinja Poljoprivrednog fakulteta, i bivša učenica Zemunske gimnazije.
„Dvadesetčetvoročasovna blokada sedam dana u nedelji bila je naš vid radikalizacije i odgovor na to što se desilo", govori Anja.
Pored blokade škole, Anja i drugi zemunski gimnazijalci učestvovali su i u 15-minutnim blokadama saobraćajnica, tokom kojih se odaje pošta stradalima.
Većina ljudi zastane i podržava nas, ali smo skoro svi iskusili incident da se kolima zaleću na nas, kaže.
Iako joj dani nisu podeljeni u 45-minutne časove, govori da ovo „nije raspust".
„Imam manje vremena za sebe nego što sam imala kad sam išla u školu.
„Maturanti se spremaju za završne ispite i pripreme drže naši profesori", priča Anja, čiji je plan da od jeseni postane studentkinja psihologije.
Pogledajte video: Studenti u Svrljigu - „Plačem gde god da dođem"
Školska godina 2024/2025. u Srbiji sve je samo ne regularna.
Prvo polugodište obeležili su štrajkovi prosvetnih radnika koji su tražili povećanje palata, a drugo učeničke blokade i protesti nastavnika koji su stali uz studente.
Zvaničnih podataka nema, ali u pojedinim školama skoro da nije bilo dana kada su časovi trajali 45-minuta.
„Plašim se kakav će biti epilog imajući u vidu krhkost sistema obrazovanja i pre ovoga što nam se dešava", kaže profesor Aleksandar Markov.
Nastavnici godinama govore o problemima, poput nasilja u školama, preobimne administracije, neadekvatnog gradiva.
Sada prvi put, pored esnafskih, ističu i druge zahteve, podržavajući studente.
Zbog obustave rada smanjene su im plate, a pojedini nisu ni dobili februarsku zaradu jer, prema obrazloženju vlasti, nisu radili.
Iako su studenti pozivali zaposlene u drugim sektorima da im se pridruže kroz generalni štrajk, osim pojedinačnih podrški nije bilo većeg kolektivnog odziva.
„Dva nivoa obrazovanja - škole, pre svega gimnazije, i studenti, nose ovaj bunt.
„Da li prosveta treba da nosi sav teret onoga što se dešava u društvu i na kraju da trpi najveće posledice?", pita Markov.
Bilo je mnogo razloga za nezadovoljstvo, ali on postavlja još jedno pitanje - ko je trebalo da artikuliše to nezadovoljstvo?
„Roditelji i nastavnici", odmah sam i odgovora.
Učenici, pogotovo maloletni, trebalo bi da ostanu po strani, kaže.
On je otac deteta koje ide u mlađe razrede osnovne škole u kojoj se nastava održava.
„Živim paralelnu realnost.
„Dok moje dete ide u školu, moji učenici ne dolaze a ja ne držim nastavu", kaže.
Jelena Simić Milojević, majka učenika drugog razreda Pete beogradske gimnazije, nema dilema da đaci koji su blokirali ovu školu u centru Beograda rade ispravnu stvar.
Njihov zahtev međutim trenutno nema veze sa studentskim protestima - oni traže smenu v.d. direktorke Danke Nešović, koju optužuju za nezakonito postupanje, i postavljanje novog direktora iz redova zaposlenih u školi.
„Odluka maturanata da počnu blokadu sve nas je pomalo iznenadila.
„Međutim, kao roditelji brzo smo se organizovali da bismo obezbedili sve što im je potrebno, od hrane do higijenskih namirnica", kaže Simić Milojević.
Maturanti Pete gimnazije prvobitno su blokirali školu nedelju dana pre zimskog raspusta podržavajući zahteve studenta, da bi potom, početkom drugog polugodišta, nastavu obustavili profesori.
Nova učenička blokada u februaru, usledila je pošto je na čelo škole postavljena Danka Nešović, čemu se usprotivio veći broj zaposlenih, učenika i roditelja.
Jelena Simić Milojević govori da su učenici mislili o svim detaljima u blokadama.
Maloletni đaci u školi mogu da borave i u njoj spavaju samo uz potpisanu saglasnost roditelja, što se svakodnevno proverava.
Profesori su sve vreme sa njima, tvrdi.
„Naravno da sam kao roditelj zabrinuta zbog izgubljenih časova i znanja.
„Ono što uliva nadu jesu nastavnici koji sa njima svakodnevno provode vreme i nude im razne sadržaje - predavanja, tribine, pripreme maturskih ispita.
„Njihovo zajedničko vreme u školi nije uzalud potrošeno. Oni stiču znanje koje na drugi način ne bi mogli da dobiju i stvaraju novi sistem vrednosti", kaže.
Pitanje se čini jednostavno, ali zaposleni u školama sa kojima je novinarka BBC-ja razgovarala ne daju jednoznačan odgovor.
„Pozivati se na zakonitost je irelevantno u ovom slučaju.
„To je lažno pitanje jer na njega ne možete da date istinit odgovor. Čovek ima pravo da se bori za sopstveno mišljenje i stav i da gleda da nikoga ne ugrožava.
„Učenici koji blokiraju su nečim nezadovoljni i neko treba da vidi o čemu se tu radi", kaže Ivan Ružičić, direktor Gimnazije u Čačku, za BBC na srpskom.
Ovo je jedna od mnogih srednjih škola u kojoj nema nastave jer su nastavnici obustavili rad.
Prethodno su đaci blokirali školu na nedelju dana, podržavajući zahteve studenta.
Nisu imali predavanja i nisu ocenjivani, a vreme su provodili razgovarajući sa profesorima.
„Nikakve represivnije mere mi nisu pale na pamet, jer onaj ko guši slobodu mišljenja i izražavanja najviše ugrožava temelje slobodnog društva i države", kaže Ružičić, profesor filozofije.
Odgovarajući na pitanje o zakonitosti blokada, pravnica Snežana Basarić počinje rečenicom:
„Teško je reći šta je trenutno zakonito a šta nije u vezi sa blokadama i protestima na ulicama".
Prema zakonima, učenici imaju obavezu da pohađaju nastavu, a odgovornost roditelja je da tu obavezu ispune, objašnjava.
„Ako su škole blokirane ili su nastavnici u obustavi ili u štrajku, ne mogu se do kraja primeniti norme koje obavezuju učenike i njihove roditelje", kaže Basarić.
Međutim, ukazuje da je „nezakonito postupanje institucija" razlog zbog koga su počeli protesti.
„Mladi ljudi pozivaju da se postupa po zakonu, da funkcioniše pravna država i pravni sistem", kaže ona.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar