Sanjar koji je kao najveće životne strasti izdvajao more, geografiju, mape i mačke, ostavio je neizbrisiv trag u književnosti, podstičući decu i odrasle, pa čak i kosmonaute da maštaju.
„Verujem da su mačke otelotvoreni duhovi na Zemlji.
„Mačka bi sigurno mogla da hoda po oblaku, ne bi propala kroz njega", govorio je Žil Vern.
Ove godine se obeležava 120 godina od smrti ovog velikana francuske književnosti i jednog od najpoznatijih romanopisaca.
Danas, kada je većina mašina opisanih u Vernovim delima dobrano autdejtovana (kako bi rekli bindžeri i TikTokeri), zanimljivo je ponuditi objašnjenje zašto ne prolazi slava njegovih dela.
Tajna vernosti mlade i najmlađe publike romanima Žila Verna nije vezana za tačnost predviđanja koje njegovi junaci iznose niti za prikazane tehnološke inovacije, već treba krenuti od uzbudljivih zapleta njegovih romana, kaže Tijana Tropin, teoretičarka književnosti sa Instituta za književnost i umetnost.
„Vernove knjige su uvek uzbudljive, bilo da se u njima putuje oko sveta za osamdeset dana, na Mesec u raketi ili do središta Zemlje kroz krater vulkana.
„Junaci su takvi da za njih lako možemo navijati - dobri, pametni i smeli", kaže ona za BBC na srpskom.
Upravo je taj avanturistički aspekt ovih romana „glavni krivac što se Deca kapetana Granta ili Tajanstveno ostrvo i danas čitaju, dok su mnogi Vernovi savremenici, pa i mlađi nastavljači, pali u zaborav", dodaje ona.
Kad je reč o starijim čitaocima, odgovor na isto pitanje je drugačiji.
„Vern danas slovi za začetnika cele jedne struje naučne fantastike, i to one strogo zasnovane na njenoj naučnoj i futurističkoj komponenti: u njegovim romanima nema čistih natprirodnih elemenata, sve se uvek razrešava isključivo na osnovu naučnih činjenica, bilo da su u pitanju 'zaturena' ostrva u Južnom Pacifiku ili optički fenomeni poput zelenog zraka", kaže ona.
Tehnološka dostignuća o kojima je Vern sanjao, poput primitivnih raketa ili električnih podmornica, koje je opisao u delima, odavno su prevaziđena, nastavlja Tropin.
Ali, „njegova retka kombinacija bogate mašte i skrupuloznog pridržavanja naučnih principa i (tada poznatih) činjenica, zajedno s gotovo prosvetiteljskom verom u napredak tehnologije i njenu korist po ljudski rod, i danas inspiriše autore ovog žanra, a najskoriji primer su predstavnici pokreta solarpunk/hopepunk", dodaje ona.
Hopepunk pripovedači su posvećeni više održivosti, nego samom tehnološkom napretku, uz optimistične priče koje naglašavaju značaj solidarnosti za izgradnju svetlije budućnosti.
„Među njima bih izdvojila Adu Palmer i njenu tetralogiju Terra Ignota."
Međutim, kad je reč o Vernu, njegovi savremenici, zavedeni realističnim tonom njegovog pripovedanja, prenebregavajući njegovu istinsku muzu, najviše su mu zamerali to što je brojne „pozajmice" iz naučne literature tretirao slobodno, nadograđujući ih kako bi poslužile uverljivosti radnje dela.
Seciranje njegovih romana izoštrenim objektivom tehnologije i nauke rezultiralo je prekorom autorovog „amaterskog scijentizma".
Dela njegovog takmaca H. Dž. Velsa dobijala su zato daleko bolje kritike.
Međutim, činjenica je da francuski bard naučne fantastike (Science fiction - SF) nikada nije isticao naučne pretenzije.
Bio je član Francuskog geografskog društva, a za svoja dela je koristio odrednicu: „geografski roman".
Međutim, ma koliko bila utemeljena, kritika načina korišćenja „naučnih" elemenata u njegovim romanima stoji pred zanimljivim paradoksom - čitava generacija inženjera, naučnika i inovatora na prelasku iz 19. u 20. vek odrasla je upravo na Vernovim delima.
Tako su, na primer, dizajner podmornica Sajmon Lejk i naučnik i stručnjak za rakete Konstantin Cjolkovski, navodili Dvadeset hiljada milja pod morem (1871), odnosno Put na Mesec (1863) kao omiljenu dečačku literaturu.
Kada je 1978. sovjetska svemirska stanica Saljut 6 krenula da krstari po Zemljinoj orbiti, kosmonaut Georgi Grečko je odaslao poruku kako bi obeležio Vernov 150. rođendan:
„Ne postoji osoba koja nije čitala njegove knjige, makar među kosmonautima, jer Žil Vern je bio sanjar, vizionar koji je predvideo let u svemir.
„Smatram da je predvideo i ovaj let."
Žil Gabrijel Vern je rođen 8. februara 1828. u Nantu, u advokatskoj porodici.
Od malena su ga opčinjavale priče o dalekim i opasnim plovidbama, takozvane robinzonijade.
Posle katoličke škole, otac ga je poslao u Pariz kako bi krenuo njegovim stopama i završio studije prava.
Vern je i pre dolaska u francusku prestonicu pokušavao da zakorači u svet književnosti - objavljivao je, bez većeg uspeha, pesme, drame, kratke priče i eseje.
U to vreme je pisao pod uticajem Viktora Igoa (prema sopstvenom priznanju, početak romana Bogorodičina crkva u Parizu znao je naizust).
Zahvaljujući čestim posetama pariskim salonim sklopio je prijateljstvo sa Aleksandrom Dimom i njegovim sinom (Tri musketara).
Kad se zaposlio kao broker na Pariskoj berzi, delovalo je da će dići ruke od spisateljske karijere.
Prekretnica se dogodila u septembru 1862, kada je upoznao Pjera Žila Ecela, čuvenog izdavača, koji je, između ostalog, objavljivao dela Onorea de Balzaka, Žorža Sanda i Viktora Igoa.
Prvi Vernov roman za novog izdavača, Pet dana u balonu, pojavio se 1863. i doživeo veliki uspeh u zemlji i inostranstvu.
Tako je počela saradnja koju, zasigurno po komercijalnom dometu, do danas u književnosti niko nije nadmašio - za nešto više od 40 godina, Vern je objavio 60 romana pod tematskim nazivom Neobična putovanja.
Tokom saradnje sa izdavačkom kućom „Ecel" objavljivao je u ritmu tri romana za dve godine.
Na listi najprevođenijih autora, francuski pisac je na drugom mestu (sa 4.751 prevodom), odmah iza britanske književnice Agate Kristi.
Nedavno preminuli američki teoretičar književnosti Frederik Džejmson smatra da se Vernovi romani javljaju u specifičnom trenutku francuske i evropske književnosti.
S jedne strane, istorijski roman je u Francuskoj prošao zenit (Džejmson kao primer navodi delo Salambo Gistava Flobera), dok se, s druge strane, do sredine veka već pojavilo nekoliko važnih utopijskih tekstova.
Zbog toga, prema Džejmsonu, deluje kao da Vernovo delo gleda „ka nazad i da obuhvata čitavu tradiciju tih fantastičnih mašina […] ".
Džejmson predlaže uslovnu podelu naučno-fantastičnog žanra, jer ne samo da se periodi nadovezuju jedan na drugi, već se i međusobno prepliću.
Verna vidi kao pionira budući da prvu fazu određuje na sledeći način: „Avantura, ili 'svemirska opera', koja direktno proizlazi iz dela Žila Verna, i koju, u američkoj tradiciji, prepoznajemo u romanu Edgara Rajsa Berouza Princeza Marsa (1917)".
U kapitalnoj studiji Enciklopedija naučne fantastike 1-2 (1990) sličnu ocenu o pionirskom statusu daje i proslavljeni srpski pisac, Zoran Živković.
Iako napominje da su pre Verna već bila objavljena dela koja su ispunjavala osnovnu pretpostavku naučno-fantastičnog žanra da motiv fantastičnog ima objašnjenje u nauci, dodaje:
„No, ono u čemu mu prvenstvo niko ne može osporiti [...] jeste okolnost da njegove veze sa SF žanrom nipošto nisu bile samo sporadične i uzgredne, kao kod ostalih dotadašnjih autora, već je glavnina njegovog dela pripadala naučnoj fantastici".
Naizgled iznenađujuće, Vernovo delo je u književnosti ostavilo dubok trag među autorima avangardnih stremljenja.
Mnogi stručnjaci smatraju da u čuvenoj poemi Pijani brod Artura Remboa postoje aluzije na motive Vernovog romana Dvadeset hiljada milja pod morem.
Među očiglednijim je stih „Mora, sjajem sazvežđa obliven i večan", prevod Nikole Bertolina, koji se dovodi u vezu sa „mlečnim morem" iz Vernovog romana.
Smatra se da je Remboovu poemu nadahnuo još jedan Vernov roman - Doživljaji kapetana Haterasa, koji je visoko cenio i dramski pisac Ežen Jonesko (Ćelava pevačica).
Nadrealisti su, naime, veličali snažnu imaginaciju francuskog velikana i otvoreno ga navodili kao uzor.
Verovatno najveći obožavalac Vernovog dela među književnicima bio je Antoan de Sent Egziperi (Mali princ), kog nikad nije napustilo dečačko divljenje prema opusu Neobična putovanja.
Njegov Noćni let inspirisan je Vernovim romanom Crna Indija.
U Vernove poštovaoce i obožavaoce ubrajaju se, između ostalih i: Dž. R. R. Tolkin, Artur Klark i filozof Žan Pol Sartr.
Uticaj seže dalje i prodire u pop kulturu i film 20. veka.
U Povratku u budućnost 3 (1990) deca Doce Brauna se zovu Žil i Vern.
Posebno mesto ovde zauzima Put na Mesec (1902) Žorža Melijesa, jedan od najznačajnijih filmova svih vremena i remek-delo SF žanra, koje kao predložak koristi istoimeni Vernov roman.
Scena u kojoj se raketa zabija u Mesečevo oko jedna je od najuticajnijih i najcitiranijih.
Ne čudi onda što je čitava estetika filma poslužila i kao inspiracija za spot za pesmu „Tonight, tonight" američkog benda Smashing Pumpkins (naravno, u spotu postoji i direktna referenca na pomenutu scenu).
Među filmskim ekranizacijama je i Put u središte zemlje iz 1959, reditelja Henrija Levina, sa Džejmsonom Mejsonom, Pitom Bunom, Arlin Dal i Dajen Bejker u glavnim ulogama.
Generacijama odraslim 1980-ih godina, film je, uz jedan televizijski kanal, učinio svet tokom dosadnih dana zimskog raspusta mnogo zanimljivijim (jugoslovenska šifra: Zimski bioskop RTB 1).
Nesporno impresivno po obimu i popularnosti, delo francuskog velikana nosi poruku da je za istinski napredak ljudske vrste, za čovekovo razumevanje kako sopstvenog bića tako i njegovog okruženja najvažnija - mašta.
Stoga je nebitno da li ga nazivamo SF, avanturistički roman ili geografski roman njegova snaga i relevantnost u svakom dobu leže u nepokolebljivoj veri u čovekovu dovitljivost i dobrotu.
Čini se da upravo zbog naivnosti kojom odiše, i zbog koje je isprva bilo osporavano, ono neprestano privlači svaku narednu generaciju sanjara, putnika, umetnika i inovatora.
Tijana Tropin citira predgovor pisca Arsena Diklića (Salaš u malon ritu) za roman Tajanstveno ostrvo.
To nije mogao izreći niko drugi, misao je prostodušna i nepogrešiva:
„Pa i danas, sto godina posle njegovih divnih putnih maštarija, danas kad su sve te maštarije ostvarene ili prevaziđene, i danas je divna radost uzeti u ruke knjigu dobrog i dragog starog zanesenjaka, putnika i maštala velikog, Žila Verna.
„Pročitati je i reći: 'Bravo, stari! U svemu si imao pravo! Baš u svemu! Najviše u tvojoj plemenitoj veri u snage čovekove.' Čovek zaista može sve!".
Kao da je Vern u svakom romanu sakrio istu tajnu poruku namenjenu čitaocu, samo uvek drugačije šifrovanu:
„Nastavi da maštaš!".
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar