Masovni protesti u Turskoj su izbili posle hapšenja Ekrema Imamoglua, gradonačelnika Istanbula, najvećeg turskog grada.
Imamoglu je najistaknutiji političar opozicione Republikanske narodne partije (CHP) i najveći politički protivnik predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Imamoglu je 23. marta zvanično optužen za korupciju i pomaganje terorističkoj grupi.
On sve optužbe negira, a vlasti su ga suspendovale sa mesta gradonačelnika Istanbula dok je u istražnom zatvoru.
Pogledajte video: Biber sprej, gumeni meci i hapšenja uoči najvećih protesta u Turskoj u poslednjoj deceniji
Oni koji su izašli na ulice smatraju da je hapšenje politički motivisano.
„Ovo je udarac volji naroda", objavio je Imamoglu na društvenim mrežama.
„Stotine policajaca se pojavilo pred mojim vratima.
„Sebe poveravam narodu", rekao je.
Sudije su odlučile da ne izdaju drugi nalog za hapšenje Imamoglua po optužbama za pomaganje Radničkoj partiji Kurdistana (PKK), kurdskoj nacionalističkoj organizaciji koja vodi oružanu borbu protiv Turske od 1980-ih.
Turska, Sjedinjene Države (SAD) i Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) su zabranile rad ove organizacije i smatraju je terorističkom.
Od hapšenja Imamoglua, desetine hiljada demonstranata prkose zabrani održavanja protesta.
U ponedeljak je turski ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja izjavio da je privedeno ukupno 1.133 ljudi.
Mnogi demonstranti su studenti koji su ceo život proveli pod vlašću jednog čoveka - predsednika Erdogana.
On je na vlasti već 22 godine, bilo na kao premijer ili predsednik.
Demonstranti nastavljaju da protestuju uprkos pretnjama hapšenjem i sukobima sa policijom.
Pozivajući se na Ustav, Jerlikaja je izjavio da su protesti poslednjih dana „zloupotrebili" pravo na demonstracije, optužujući one koji u njima učestvuju za „pokušaj narušavanja javnog reda, podsticanje uličnih nereda i napade na našu policiju".
Skupovi su održani u najmanje 55 od 81 turske pokrajine, što čini više od dve trećine zemlje, prema podacima agencije Frans pres.
„Imamo pravo da biramo ko će da nas vodi, ali on (predsednik Erdogan) nam danas oduzima to parvo", izjavila je mlada demonstrantkinja za BBC.
„Želimo demokratiju", dodao je mladić.
„Želimo da narod bira svoje predstavnike.
„I želimo da slobodnom voljom biramo koga želimo, a da ti ljudi ne budu iza rešetaka".
Protesti su uglavnom bili mirni, a demonstranti su nosili transparente kojima ismevaju predsednika ili traže pravdu.
Međutim, u nedelju veče izbili su najveći neredi u zemlji u poslednjih 10 godina.
Snage bezbednosti su protiv demonstranata upotrebile suzavac, biber sprej i gumene metke.
Mnogi aktivisti su nosili N95 maske ili šalove i marame preko lica da se zaštite.
Pogledajte BBC video: Erdoganovo carstvo - prvi deo
Pogledajte BBC video: Erdoganovo carstvo - drugi deo
Posmatrači tvrde da je hapšenje Imamoglua povezano sa predstojećim izborima za vođu glavne opozicione stranke.
Izbori u CHP-u bili su zakazani za 23. mart, a s obzirom da je Imamoglu bio jedini kandidat na glasačkom listiću, očekivalo se da će biti izabran za opozicionog kandidata koji bi se suprotstavio predsedniku Erdoganu na izborima 2028. godine.
Do nedelje uveče, 15 miliona ljudi je čekalo u redovima da simbolično glasa u znak podrške Imamogluu, iako je on u istražnom zatvoru.
Njegova kandidatura za predsednika i dalje mora da bude zvanično potvrđena.
Obraćajući se skupu u Istanbulu, predednik CHP-a Ozgur Ozel je izjavio da je Imamoglu dobio oko 1,6 miliona glasova članova stranke, dok su ostali dati u znak solidarnosti.
BBC ne može nezavisno da potvrdi ove brojke.
Na opštinskim izborima prošle godine, Imamoglu je ponovo izabran za gradonačelnika Istanbula, najvećeg grada u Turskoj.
Neki analitičari smatraju da je to bio početak njegovog pokušaja da preuzme vodeću poziciju u CHP-u.
Stranka je njegovo hapšenje nazvala „pokušajem državnog udara protiv budućeg predsednika".
Vlada predsednika Erdogana negira da je hapšenje Imamoglua politički motivisano i tvrdi da su sudovi u Turskoj nezavisni.
Tužilaštvo je saopštilo da je sud doneo odluku o pritvaranju Imamoglua na osnovu dugog spiska optužbi, među kojima su vođenje kriminalne organizacije, primanje mita, iznuda, nezakonito prikupljanje ličnih podataka, i nameštanje tendera.
U saopštenju koje je Gradska skupština Istanbula objavila 22. marta, Imamoglu je odbacio optužbe protiv njega, rekavši da je njegovo hapšenje nanelo nemerljivu štetu ugledu Turske.
Hapšenje ne sprečava Imamoglua da se kandiduje i bude izabran za predsednika Turske.
Međutim, ako bude osuđen po bilo kojoj optužbi koje mu se stavljaju na teret, neće moći da se kandiduje.
Univerzitet u Istanbulu je 18. marta poništio njegovu diploma, a ako ova odluka bude potvrđena, neće moći da se kandiduje na predsedničkim izborima.
Prema Ustavu Turske, predsednik mora da ima završeno visoko obrazovanje.
Ovaj potez Univerziteta u Istanbulu dodatno je produbio zabrinutost studenata o njihovoj budućnosti, kaže Selin Girit, BBC njuz stručnjakinja za Tursku.
Odluku da li Imamoglu ispunjava uslove da se kandiduje za predsednika doneće Vrhovni izborni savet Turske.
Erdogan je osvojio treći predsednički mandat na izborima 2023. godine, a prema Ustavu Turske, tu funkciju ne može da obavlja posle 2028. godine.
Međutim, njegovi kritičari tvrde da bi mogao da promeni Ustav kako bi sebi omogućio još jedan mandat.
Sledeći predsednički izbori zakazani su za 2028. godinu, ali su prevremeni izbori takođe mogući.
Nedavna hapšenja se tumače kao eskalacija obračuna sa opozicijom i kritičarima vlasti.
U ranim jutarnjim satima u ponedeljak, policija je privela nekoliko advokata i novinara u Istanbulu i Izmiru, gradu na obali Egejskog mora.
Tom prilikom je prema podacima organizacije za praćenje medija MLSA, privedeno deset novinara koji su izveštavali o protestima, među kojima su nagrađivani fotograf Bulent Kilič i fotograf AFP-a Jasin Akgul.
Tursko regulatorno telo za elektronske medije upozorilo je medijske kuće da se oslanjaju isključivo na zvanična saopštenja, uz pretnju sankcijama, čak i oduzimanjem dozvole za rad.
Prošlog vikenda, društvena mreža Iks najavila je žalbu na odluke turskih sudova da blokiraju više od 700 naloga, nazivajući taj potez „nezakonitim".
Predsednik CHP-a Ozgur Ozel je u ponedeljak na platformi Iksu napisao: „Danas pokušavaju da uguše društvene mreže.
„Gospodine Tajipe (Erdoganu), konačno prihvatite da ne možete ućutkati glas naroda".
Ozel je takođe pozvao na bojkot medijskih kuća koje ne izveštavaju o masovnim protestima u zemlji.
Prema pisanju američkog Politika (Politico), Iks je prošle nedelje suspendovao naloge aktivista povezanih sa univerzitetima koji su delili informacije o protestima.
Imamoglu je odveden u Marmaru, koji je ranije bio poznat kao zloglasni zatvor Silivri.
Često se naziva najvećim zatvorom u Evropi, koji je projektovan da primi 11.000 zatvorenika.
Međutim, u izveštaju o tom zatvoru iz 2019. godine, koji je sačinila Komisija za ljudska prava Velike narodne skupštine Turske, navodi se da je u njemu bilo 22.781 zatvorenik.
Izrarz „U Silivriju je hladno" se u šali koristi među turskom omladinom i na društvenim mrežama kao upozorenje onima koji kritikuju vlast.
Tokom poslednje decenije, u Silivriju su u različitim periodima bili zatvoreni visoki vojni oficiri, novinari, advokati, i nekoliko poslanika u skupštini.
Advokat Husejin Ersoz ima klijente koji su u zatvoru Silivriju od 2008. godine.
On je za BBC turski servis izjavio da se osumnjičeni u najvažnijim slučajevima odvode u Zatvor br. 9, gde se u ćelijama uglavnom drže po tri zatvorenika.
Nakon sastanka Vladom Turske, Erdigan je u ponedeljak uveče dao izjavu na televiziji.
Osudio je proteste koji su usledili posle hapšenja Imamoglua i optužio CHP za „zlo koje su učinili zemlji".
U međuvremenu je predsednik CHP-a Ozgur Ozel optužio Erdogana da ne samo da radi protiv Imamoglua, već i miliona građana Turske.
Stranka je takođe optužila Vladu da pokušava da „izvede državni udar".
Turski zapadni saveznici nisu se mnogo oglašavali u vezi sa nemirima.
Pre nekoliko dana, odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc je izrazio zabrinutost zbog hapšenja Imamoglua, nazivajući to „uznemirijućim činom za demokratiju u Turskoj".
Američki Stejt department je rekao da je to unutrašnje pitanje zemlje, izveštava američki Blumberg.
Evropska komisija je pozvala Tursku da kao zemlja koja je i članica Saveta Evrope i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji „poštuje demokratske vrednosti".
Pogledajte video: 'Moj život na kreditnim karticama' - kako hiperinflacija u Turskoj tera ljude u dugove
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar