Iako prilikom svake posete Beogradu, evropski zvaničnici govore da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji, pregovori o pridruživanju više od tri godine stoje u mestu.
Od decembra 2021, Beograd nije otvorio nijedan set pregovaračkih poglavlja, uprkos preporukama Evropske komisije (EK) u izveštajima da je Beograd za taj korak spreman.
Beograd je status kandidata u EU stekao 2012. i već deceniju vodi pregovore o pristupanju, ali reforme su vrlo spore.
Srbiju je poslednjih meseci zapljusnuo i talas masovnih protesta posle pada nadstrešnice dva puta rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, a još jedna osoba teško povređena.
Demonstracije predvode studenti koji četiri meseca blokiraju fakultete, zahtevajući krivičnu odgovornost za novosadsku tragediju i gotovo da nema mesta u Srbiji gde bar jednom nije održan protest.
EU se od početka protesta nekoliko puta oglasila, ali uglavnom šturo i diplomatski, uz pominjanje prava na slobodu okupljanja i pozive na dijalog.
Ipak, aktuelna dešavanja u Srbiji biće jedna od tema novog razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Briselu.
„Komisija će tražiti odgovore o studentskim protestima i korišćenja navodnog soničnog oružja protiv mirnih demonstracija", poručeno je iz vlade EU.
U završnim satima, jednog od najvećih antivladinih protesta u novijoj istoriji Srbije 15. marta, došlo je do incidenata kada je jak zvuk prekinuo odavanja pošte poginulima u novosadskoj tragediji.
Posle tri dana različitih informacija o izvoru zvuka koji je stvorio haos tokom protesta, zvaničnici su potvrdili da Srbija poseduje zvučni uređaj koji je bio postavljen kod Skupštine Srbije tokom protesta, ali da nije upotrebljen.
Deset dana posle protesta i dalje se ne zna šta je tačno prouzrokovalo ovaj zvuk.
Uoči sastanka sa Fon der Lajen, Vučić je prethodno u Beogradu razgovarao sa Peterom Sorensenom, novim EU izaslanikom za dijalog Srbije i Kosova.
Pitanje Kosova je višedecenijski kamen spoticanja na evropskom putu Srbije, a dijalog je poslednjih godina u zapećku.
Vučić je je u razgovoru sa Sorensenom ponovio da je Zajednica srpskih opština (ZSO), predviđena Briselskim sporazumom još 2013, preduslov za normalizaciju odnosa.
Sorensen je prethodno u Prištini razgovarao sa kosovskim zvaničnicima i predstavnicima Srpske liste, koju zvanično podržava Beograd.
Pre nekoliko dana, Vučić je razgovarao i novom evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos, između ostalog i šta Beograd treba da uradi kako bi otvorila nove klastere.
Do kraja 2025. Srbija će otvoriti više klastera, rekao je Vučić.
Marta Kos, međutim, nije to potvrdila.
„Istakla sam da je proširenje proces koji obuhvata celo društvo. To nije moguće bez snažnog civilnog društva i nezavisnih medija", napisala je na društvenoj mreži Iks, nazvavši sastanak „konstruktivnim".
Po preuzimanju funkcije u decembru 2024, ona je optimistično poručila da su „realne šanse da sledećih godina nekoliko država Zapadnog Balkana završi pregovarački proces".
Rekla je da ne zna koje države regiona bi to mogle da budu, ali da se nada da će „Srbija biti među njima".
Evropska komisija bi želela da vidi otvaranje klastera 3 u pregovorima EU sa Srbijom, ali nije samo do ove institucije kada je reč o proširenju već i Savetu i Evropskom parlamentu, što je „najteži deo", izjavila je Kos.
Pogledajte video: Prodoran huk, strah i prekid tišine - šta do sada znamo o incidentu na protestu 15. marta
Nekolicina zemalja članica evropskog bloka, među kojima su Hrvatska, Bugarska, Holandija i nekoliko baltičkih zemalja, početkom decembra 2024, na poslednjem sastanku ambasadora država članica EU usprotivila se otvaranju klastera 3 - novog seta poglavlja.
Prema ranijem pisanju medija, problematična im je bila, pre svega, neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU i neuvođenje sankcija Rusiji.
Imaju zamerke i na vladavinu pravu, kao i na zastoj u pregovorima Beograda i Prištine, iako ova pitanja nisu u okviru pregovaračkih poglavlja pomenutog klastera.
Srbija jeste tehnički spremna da ga otvori, ali nije dovoljan uslov da bi napredovala na evropskom putu, kaže Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.
„Beograd je u pregovaračkom okviru 2014. pristao da ima blokirajuća poglavlja - sve što se tiče vladavine prava iz poglavlja 23 i 24, zajedno sa poglavljem 35 koje se odnosi na rešavanje problema sa Prištinom.
„Pojedine države iz različitih razloga privatizuju ova poglavlja i dok se ne naprave pomaci na tim poljima, od kojih i zavisi celokupni napredak, ne zanima ih da li je Srbija neke stvari dobro uradila ili nije u nekom konkretnom klasteru", rekao je ranije za BBC na srpskom.
Za zvaničnike u Beogradu, bugarsko protivljenje otvaranju klastera 3 bilo je iznenađenje, ali im je pozitivno što je „Nemačka konačno dala zeleno svetlo".
„Jasno je da proces potpuno politički, shvatili smo, ali Srbija ozbiljno radi da se mišljenja skeptičnih država ipak promene.
„Ako je Nemačka konačno rekla da, verujem da može da utiče na baltičke zemlje", izjavila je Elvira Kovač, predsednica skupštinskog Odbora za evrointegraciju, ranije za BBC na srpskom.
Osam prethodno definisanih pregovaračkih poglavlja:
Holandiji je, na primer, problematično poglavlje o digitalizaciji i informacijama i najviše se kritikuje Regulatorno telo za elektronske medije (REM), kaže Kovač.
Podsetila je da je ovom telu istekao mandat u novembru 2024.
Skupština Srbije je trebalo da izabere novi sastav REM do kraja januara 2025, što je i objašnjeno u non-pejperu, dokumentu koji je Srbija potom dostavila državama članicama.
Međutim, posle predstavljanja 18 predloženih kandidata za članove REM-a, njih sedmoro je povuklo kandidaturu, tvrdeći da su prekršeni propisi, dok su predstavnici vlasti naveli da je proces legitiman.
Opozicija godinama kritikuje rad REM-a, nazivajući ga „oruđem u rukama vlasti", što su raniji članovi REM-a negirali.
Opozicione partije tvrde i da REM snosi odgovornost što ne sankcioniše televizije sa nacionalnom frekvencijom u čijim se programima „promoviše nasilje, agresija i nemoral", pre svega kroz rijaliti emisije.
Srbija je u non-pejperu najavila i reviziju biračkog spiska u skladu sa preporukama Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), posle izbora u decembru 2023, zbog neregularnosti i nepravilnosti na koje su ukazivale opozicione partije i domaći i strani posmatrači.
Beograd je najavio i uvođenje viza za treće zemlje u skladu sa viznom politikom EU, kao i punu operativnost gasnog interkonektora sa Bugarskom, putem kojeg će stizati gas iz Azerbejdžana.
Sofija je i ranije blokirala otvaranje nekih poglavlja, tvrdeći da nema udžbenika na bugarskom.
Ustanovljeno je međutim da Srbija ipak objavljuje knjige na jeziku nacionalnih manjina, podsetila je Kovač.
Zbog čega se konretno Bugarska sada protivi, Kovač je rekla da ne zna.
Iz bugarske delegacije pri EU rekli su da ne mogu da komentarišu procese u toku, ali da je ispunjenje svih kriterijuma suštinski preduslov za uspešno pristupanje bilo koje zemlje kandidatkinje.
„Bugarska je posvećena evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i podržava integraciju kao proces zasnovan na zaslugama", dodali su u ranijem pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Šta je problematično za ostale države koje se protive otvaranju klastera 3 u pregovorima Srbije i EU odavno je poznato.
Baltičkim državama je važna spoljna politika, pre svega stav prema Rusiji, a Kosovo je tema koja nas ne zaobilazi, kaže politikolog Subotić.
Srbija je jedina evropska zemlja, uz Belorusiju, koja nije uvela nekakav oblik sankcija Rusiji, o čemu je Vučić govorio i u BBC intervjuu HardTalk.
Vučić je 7. marta razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, posle čega su iz Evropske unije ponovili da „Srbija kao zemlja kandidat treba da se uskladi sa pravnim tekovinama EU, između ostalog i sa zajedničkom spoljnom politikom i restriktivnim merama protiv Rusije".
Politikolog Strahinja Subotić smatra da treba iskoristiti predsedavanje Poljske Evropskom unijom, od januara 2025.
„Oni su strogi prema Rusiji, ali su podržali Srbiju u drugim stvarima koje je u međuvremenu uradila.
„Možda bi preko Poljske moglo da se utiče na Baltik, a da se Hrvatska 'omekša' tako što se neće napadati Tonino Picula, novoizabrani izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju iz te zemlje", dodaje.
Predstavnici vlasti u Srbiji su oštro govorili o Piculi posle njegovog imenovanja.
Hrvatski diplomata je u međuvremenu posetio Beograd, ali ni trodnevni boravak tokom kog se susreo sa predstavnicima vlasi i opozicije nije prošao glatko.
Susrete sa Piculom odbili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer u ostavci Miloš Vučević, kao i Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe SNS-a u skupštini, koji je poručio da ima važnije obaveze, poput „slaganja čarapa po boji".
Reč klasteri pojavila se početkom 2020. godine kada je Evropska unija usvojila novu metodologiju proširenja.
Dotadašnjih 35 poglavlja koja su obuhvatala oblasti u kojima Srbija mora da ispuni zadate kriterijume kako bi postala članica EU, grupisano je u šest klastera - vladavina prava, tržište, ekonomija, zelena agenda, poljoprivreda i spoljni odnosi.
Da bi klaster bio otvoren, potrebno je da EU prepozna napredak pri usaglašavanju srpskih zakona sa evropskim u određenoj oblasti.
Uslov za zatvaranje poglavlja je usaglašavanje sa propisanim standardima EU, za tu konkretnu oblast.
Klasteri se, poput poglavlja, otvaraju na Međuvladinim konferencijama Srbije sa Evropskom unijom koje se organizuju dva puta godišnje.
Kako bi država kandidat započela rad na određenom klasteru, neophodno je da Radno telo Saveta EU za proširenje da saglasnost, a potom i Komitet stalnih predstavnika država članica u Briselu.
Do sada su otvorena samo dva klastera, odnosno skupa pregovaračkih poglavlja.
Ukupno ih je šest.
Postoje i dva zasebna: poglavlje 34 - Institucije i 35 - ostala pitanja u okviru kojeg je i proces dijaloga sa Prištinom.
Srbija je do sada privremeno zatvorila dva poglavlja, a otvorila 22.
Poslanica Kovač podseća da je još u decembru 2021. godine kada je i otvoren klaster 4 „mogao da se otvori još jedan, ali da je rečeno da ne bude previše i odloženo je za januar".
U međuvremenu izbio je rat u Ukrajini i Srbiji se od tada zamera što Rusiji nije uvela sankcije.
Vučić je sredinom novembra 2024. izjavio da je „cilj da se do kraja 2026. ispune svi kriterijumi za članstvo u EU".
Mnogo je posla, a malo vremena, kaže Strahinja Subotić, ali ukazuje da menjanjem nekih stvari, ali i narativa, koji je bitan, ima šansi.
„Loša vest je za nas što nismo uspeli da ubedimo sve države članice da smo spremni da se posvetimo rešavanju problema.
„Ako rešimo sva druga pitanja, neće država poput Bugarske moći da blokira", zaključuje.
Click here to see the BBC interactiveBBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Dule
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar