Dok polovina zaposlenih u Srbiji za mesečnu platu ne može da kupi 4.000 kokošijih jaja, kao ni 110 kilograma svinjskog mesa ili 515 litara mleka, isti procenat radnika u Hrvatskoj može da priušti do 6450 jaja, do 225 kilograma svinjskog buta ili 1.130 litara mleka.
Medijalna zarada u Srbiji iznosila je 79.624 dinara u decembru 2024, što znači da toliko ili manje novca mesečno zarađuje 50 odsto zaposlenih, odnosno nešto manje od 1,2 miliona stanovnika, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Među njima je i 29-godišnji Marko Maričić iz Zemuna, koga početkom svakog meseca na bankovnom računu sačeka „oko 80.000 dinara", što je iznos sa kojim se „teško živi", kaže za BBC na srpskom.
„Možete da kupite samo najosnovnije stvari", dodaje Marko.
Živi sa roditeljima, ne plaća kiriju i sa ukućanima deli troškove života, pa tako uspeva da premosti „od prvog do prvog".
„Cene su dosta visoke, nedavno sam otišao u supermarket i potrošio 10.000 dinara, a mi smo to pojeli za sedam dana.
„Na hranu i račune mi ode oko četvrtine plate, a ne plaćam ih sam", objašnjava Zemunac, koji radi kao agent telefonske prodaje.
Međutim, zvanični podaci ukazuju da je tokom prethodnih pet godina životni standard zaposlenih sa medijalnim zaradama u Srbiji poboljšan, što dokazuje odnos tih primanja i prosečne potrošačke korpe.
„Odnos je još uvek nepovoljan, jer je u decembru prošle godine bilo potrebno utrošiti 1,33 medijalne zarade za prosečnu potrošačku korpu, ali postoji tendencija poboljšanja", kaže Kosovka Ognjenović, viša naučna saradnica Instituta ekonomskih nauka, za BBC na srpskom.
Prosečna potrošačka korpa u decembru prošle godine iznosila je 105.765 dinara, a za minimalnu je bilo potrebno izdvojiti je 54.872 dinara, prema podacima Ministarstva trgovine.
U martu prošle godine iznos prosečne potrošačke korbe bio je 1,40 veći od medijalne plate, dok je u martu 2019. bio 1,75 puta veći.
Ali, zbog činjenice da na hranu danas odlazi veći deo potrošačke korpe nego pre pet godina, ne bi moglo da se zaključi „da živimo bolje ili da vodimo kvalitetniji život", ukazuje ekonomistkinja.
Za razliku od prosečne plate, koja predstavlja prost, aritmetički prosek svih zarada u nekom periodu, medijalna predstavlja srednju vrednost svih plata.
To znači da polovina zaposlenih zarađuje manje od njene vrednosti, a druga polovina više od toga.
Ekonomisti medijalnu platu koriste kao parametar koji preciznije prikazuje primanja građana na sredini ose raspodele dohotka od prosečne plate, čija je vrednost veća, zbog uticaja onih sa najvišim platama.
Uprkos tome, medijalna plata „nije zarada srednjeg građanina, već je samo srednja zarada", upozorava ekonomista Mihail Arandarenko.
„Ona bolje opisuje građane sa srednjim primanjima od prosečne plate, ali ne potpuno.
„Takođe, ne dobijate isti uzorak ako medijalnu platu prima neko mlad, ko živi sa roditeljima i ta plata mu služi kao neka vrsta džeparca, i samohrani roditelj sa dvoje dece, koji od nje treba da izdržava porodicu", kaže profesor Ekonomskog fakulteta.
Medijalna zarada u Srbiji, kao i prosečna, beležila je rast tokom prethodnih godina: u decembru 2019. bila je 44.530 dinara, u decembru 2023. iznosila je 69.842 dinara, a istog meseca prošle godine 79.624 dinara.
Uprkos rastu, Srbija prilično kaska za zemljama regiona i Evrope po tom pitanju, jer je medijalna zarada u Hrvatskoj istog meseca iznosila 1.156 evra, odnosno oko 135.500 dinara, u Nemačkoj je bila oko 2.500 evra (oko 293.000 dinara), a u Velikoj Britaniji je tokom 2024. godine dostigla 3.119 funti, odnosno više od 436.000 dinara.
Pogledajte video: Šta znači kad zarađujemo prosečnu, medijalnu ili minimalnu platu
Medijalna plata u Srbiji zaostaje i za prosečnom nešto više nego što ekonomisti smatraju optimalnim, iako je odnos ova dva statistička parametra „relativno stabilan", kaže Arandarenko.
„Poželjno je da medijalna zarada iznosi oko 80 odsto prosečne zarade.
„Kod nas je taj procenat bio na 78 odsto 2018, kada je došlo do rezanja plata u javnom sektoru, pre svega onih najviših.
„Potom je 2020. bio na 76 odsto, a 2022. na 75,5 odsto, kada je inflacija izazvana pandemijom korona virusa bila najveća", kaže ekonomista.
U decembru 2024. medijalna plata činila je 73,5 odsto prosečne, koja je u tom mesecu iznosila 108.312 dinara.
„Sve ovo znači da je prilično velika nejednakost zarada u Srbiji", zaključuje Arandarenko.
Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2024. u Srbiji iznosio je 3,9 odsto, što je među najboljim rezultatima u Evropi.
Evropska unija zabeležila je rast od 0,9 odsto, a zemlje evrozone 0,7 odsto, pokazuju zvanični podaci.
„U skladu sa tim imali smo i brži rast prosečnih plata i medijalnih plata", dodaje profesor Arandarenko.
Ali, Srbija je prošle godine bila u vrhu i po godišnjoj stopi inflacije među evropskim zemljama sa 4,5 odsto, što je bilo manje samo od Turske (44 odsto), Severne Makedonije (5,7 odsto), Rumunije (5,8 odsto) i Mađarske (4,8 odsto).
„Posebno su pogođeni oni sa minimalnom zaradom - kako se povećava iznos zarade, tako se smanjuju efekti inflacije", kaže profesor Arandarenko.
Cene hrane i energenata su najviše su porasle, a to su troškovi koji su neizbežni, bez obzira na nivo prihoda, dodaje.
„Taj rast pogađa uglavnom ljude u čijoj potrošnji te stavke učestvuju sa većim udelom, odnosno najsiromašnije stanovništvo", objašnjava Arandarenko.
Pogledajte video: Ko profitira od rasta inflacije
U prosečnoj potrošačkoj korpi pretežu hrana i bezalkoholna pića sa udelom većim od 40 odsto, alkoholna pića i duvan sa gotovo devet odsto, a za stanovanje i račune izdvajamo oko 21 odsto.
„Samo ove tri kategorije čine 70 odsto prosečne potrošačke korpe i kretanja cena ovih proizvoda uslovljavaju visinu potrošačke korpe", kaže Kosovka Ognjenović.
Za najsiromašnije stanovništvo statistika je još nepovoljnija, pošto te tri kategorije čine više od tri četvrtine minimalne potrošačke korpe, a hrana gotovo polovinu, pokazuju podaci za decembar 2024. godine.
U decembru 2019. tri najzastupljenije stavke u prosečnoj potrošačkoj korpi činile su gotovo 67 odsto njene vrednosti, dok je kod minimalne potrošačke korpe taj udeo bio oko 72 odsto.
„Posmatrajući kretanje strukture potrošačke korpe možemo da vidimo da danas izdvajamo više novca za hranu, odnosno da ona ima dosta više cene", zaključuje Ognjenović.
U slučaju Marka Maričića, trku inflacije i plate trči samo jedna strana.
„Sada dosta gore nego pre nekoliko godina, ono što je prošle godine koštalo 50 evra, sada plaćam 80 evra.
„A plata mi je ostala ista, jer u mojoj firmi ne veruju u inflaciju", kaže kroz smeh 29-godišnjak.
Mnoge troškove, koji nisu najosnovniji, mora da planira mesecima, a neke i godinama.
„Ne mogu da odvojim novac sa strane i kupim nešto skuplje, mogu da štedim po nekoliko hiljada dinara mesečno, pa bih za neki skroman automobil skupio otprilike za 10 godina", ironično priča Maričić.
Odlazak na letovanje planira šest meseci unapred, a dobar deo troškova uspeva da pokrije od „regresa za godišnji odmor od 500 evra, što odmah skloni sa strane", kaže.
Samostalan život mu trenutno deluje nemoguće, jer bi samo za stanarinu morao da izdvoji sličan iznos.
„To je skoro cela plata. Kada bih živeo sam, teško bih uspevao da preživim", tvrdi on.
Čak i dok živi sa roditeljima, za „normalan život" nedostaje mu nekoliko desetina hiljada dinara.
„Ako bih se osamostalio i sve plaćao sam, bilo bi potrebno dosta više, najmanje 150.000 ili 160.000 dinara", zaključuje Marko.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
Komentari 8
@T
Zoran
Sada nemam!
AE
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar