Usamljenost se opisuje kao pretnja po vaše zdravlje koja je toliko štetna da je smrtonosna poput pušenja 15 cigareta dnevno.
A opet, istovremeno, nikad nismo bili toliko dostupni za druge, bombardovani stotinama poruka dnevno preko naših pametnih telefona.
Taj neprestani kontakt ume da bude opterećujući – primoravajući mnoge da očajnički žude za malo mira.
Da li je, dakle, moguće pronaći ravnotežu?
BBC je pitao zdravstvene stručnjake za njihovo mišljenje.
Iako ovaj problem postoji otkako je sveta i veka, usamljenost je postala izazov za milione tokom produženih karantina i obaveznog socijalnog distanciranja za vreme pandenije.
To je ostavilo mnoge ljude nasukane same kod kuće.
Usamljenost je „subjektivna, neprijatna emocija" koja se javlja kad imate „manje različitih vrsta društvenih odnosa nego što biste voleli", kaže Andrea Vigfild, direktorka Centra za studije usamljenosti na Univerzitetu Šefild Halam u Velikoj Britaniji.
Stručnjaci sugerišu da se ona javlja kad osećate da je kvalitet vaših ličnih odnosa slabiji nego što biste želeli.
Ili, ako uporedite odnose koje imate s onima oko sebe – lako je moguće biti nezadovoljan time da su vaša prijateljstva ređa.
Iako izolovana osoba može brzo da postane usamljena, takođe je istina da možete da se osećate usamljeno i u gomili.
Osećanje nepripadanja – ili da kvalitet vaših veza nije jak može brzo da dovede do subjektivne neprijatne emocije, upozorava Vigfild.
Iako se u nekim jezicima ove dve reči koriste kao sinonimi, samoća, za razliku od usamljenosti, više je privremeno stanje i može doneti dobrodošao trenutak spokoja.
Samoća bi mogao da bude period kad ste fizički sami i nemate interakciju ni sa kim na društvenim mrežama, objašnjava Thuj-Vaj Ngujen, glavna istražiteljka Laboratorije samoće i docentkinja psihologije na Univerzitetu u Daramu, u Velikoj Britaniji.
Usamljenost je zaista loša po vaše zdravlje – skorašnja studija Univerziteta u Kembridžu otkrila je vezu sa povećanim rizikom od srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i veće podložnosti infekcijama.
Vigfild je dodala da postoji i sve više dokaza da usamljenost može da dovede do demencije, depresije, anksioznosti i većeg ukupnog rizika od smrti.
Šta se krije iza te veze još nije najjasnije.
Doktori misle da bi za vezu mogao da bude zaslužan povećani stres u telu i odsustvo kognitivne stimulacije usled izolovanosti, koja zauzvrat pogoršava uslove mentalnog zdravlja.
Ali razmere usamljenosti su zato očigledne.
SZO procenjuje da je svaka četvrta starija osoba društveno izolovana i da se 5-15 odsto adolescenata suočava sa usamljenošću.
Pored vaših godina starosti, neke konkretne grupe takođe su ugroženije od usamljenosti: etničke grupe, tražioci azila, pripadnici LGBT zajednice, neke profesije i ljudi sa hroničnim zdravstvenim tegobama.
Poslednjih godina, vlade više zemalja pokrenule su inicijativu za borbu protiv epidemije usamljenosti.
Ona se popela visoko na lestvici političke agende, nakon što su postali očigledni troškovi u milionima dolara zdravstvenih usluga, socijalne sigurnosti i šire ekonomije.
Istraživanje pokazuje da volontiranje može biti efikasna strategija prevencije.
U Hong Kongu, probna akcija sa 375 volontera u zajednici pokazala je da posvećivanje vašeg slobodnog vremena nekoj borbi u koju verujete može da ublaži usamljenost, naročito kod starijih odraslih osoba.
Australija i Holandija su, u međuvremenu, primenile drugačiji pristup ulažući umesto toga u međugeneracijski život.
Starije i mlađe generacije podstiču se da se druže u zajedničkim prostorima kao što su mesne zajednice ili stambene zgrade sa zajedničkim prostorijama.
Takođe je sve zastupljenija praksa „prepisivanja druženja" od doktora u Velikoj Britaniji, koji umesto da prepisuju lekove mogu da upute pacijente za koje sumnjaju da su ekstremno izolovani službama koje povezuju ljude.
Psihijatrica za decu i adolescente Holan Liang objašnjava iz društvene perspektive da razvijanje tolerantnih zajednica koje sarađuju – i u kojima svako ima svoje mesto i svrhu – imaju najviše smisla.
„Proveravanje kako su drugi i promovisanje dobrote i pomaganje drugima pomaže da se spreči usamljenost", kaže Liang, koja je takođe autorka knjige Osećaj pripadnosti.
Na pojedinačnom nivou, u najširem smislu gledano, eksperti kažu za BBC da svako treba da vodi računa o zadovoljstvu i kvalitetu vlastitih odnosa i prijateljstava.
I obratite pažnju na znake usamljenosti – kao što su uporno osećanje tuge i vrlo malo želje da se družite ili da napustite dom.
Znaci upozorenja mogu da budu osećanje otuđenja – osećanje nepovezanosti sa drugima ili mestom i prostorima oko vas.
Profesorka Ngujen ističe da kao društvena bića mi ljudi se često oslanjamo na kohezivnu socijalnu mrežu koja se drži određenih pravila da bi opstala.
U sklopu ovoga, „imamo običaj da samo ističemo važnost društvenih veza i zajedništva."
„U tom smislu, usamljenost se stigmatizuje", kaže ona.
Ali „jedan od neposrednih efekata samoće je taj da nas umiruje".
Studija sa Univerziteta u Redingu u Velikoj Britaniji pokazala je da trenuci samoće mogu doneti i koristi što se tiče blagostanja i troškova.
Istraživači su 21 dan pratili 178 odraslih osoba.
Tokom tog perioda, učesnici su morali da popunjavaju dnevnike i upitnike kako bi se izmerio njihov stres, zadovoljstvo životom, samostalnost i usamljenost.
Eksperiment je pokazao da ako se provodi više vremena nasamo to je onda povezano sa povećanim osećajem smanjenog stresa, slobode izbora i da se bude onaj koji jesi – što, prema autorima, sugeriše „umirujući efekat" samoće.
Međutim, tokom dana sa više sati provedenih nasamo, učesnici su se žalili na osećanje usamljenosti ili manje zadovoljstva.
Dokazi pokazuju da samoća pruža prostor za regulaciju emocija, osećanje slobode i samostalnosti.
Zbog toga ume da bude posebno korisna alatka za situacije u kojima doživljavamo višak stresa ili određenih dana kada se osećate kao da vam se dešava previše toga.
I tako samoća može da pomogne kao podrška boljem mentalnom zdravlju i otpornosti.
Ali provođenje vremena nasamo ume da bude opterećenje za neke ljude.
Profesorka Ngujen predlaže da se vreme za sebe pretvori u redovnu „naviku", kad izdvajate posebno vreme za sebe bez ekrana u kojem ćete uživati.
„Kad god me ljudi pitaju kako iskoristiti usamljenost, jedna stvar koju uvek preporučujem je da započnete skromno, samo sa 15 minuta dnevno", kaže ona.
Tokom ovog kratkog vremenskog perioda, možete da pratite kako se osećate, šta volite da radite i, kako dani prolaze, počnete da proširujete to vreme usamljenosti, minut po minut.
„Ponekad ljudi žele da započnu detoksikaciju i da smanje vreme provedeno za ekranima ili upotrebu društvenih mreža danima. To može da stvori nelagodu i onda nećete želeti da to ponovo isprobate u budućnosti", objašnjava ona.
Ali da li postoji granica?
Podaci Univerziteta u Redingu pokazali su da su ljudi bili usamljeniji i manje zadovoljni u danima kad su provodili više sati sami.
Ova osećanja se nisu smanjila kad je ta svakodnevna samoća bila po vlastitom izboru, ali se nisu ni akumulirala tokom više dana.
Za Ngujen, savršena ravnoteža ne može da se kvantifikuje satima, već bi trebalo da se posmatra u kontekstu kvaliteta.
Ona ističe da neka istraživanja pokazuju da usamljenost počinje kad smo sami 75 odsto našeg budnog vremena.
„Ali ovo zapravo zavisi od osnove svakog pojedinca i kako se vi osećate svaki dan", veruje ona.
A šta raditi tokom tih minuta nepovezanosti?
Stručnjaci savetuju pronalaženje aktivnosti koje su stimulativne, ali takođe pružaju odmor i opuštanje.
Nekoliko čestih hobija i aktivnosti kompatibilni su sa samoćom, kao što su čitanje, baštovanstvo, šetanje po prirodi, slušanje muzike, kuvanje i rukotvorine.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 5
?
Zoran
Glos
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar