U središtu radnje nove Netfliksove drame Adolescencija je uznemirujuće pitanje: Šta može da navede trinaestogodišnjaka da ubije njegovu školsku drugaricu?
Jedan od odgovora, čini se, leži u 'manosferi'.
Izraz manosfera prvi put je skovan 2009. godine i opisuje mrežu internet zajednica koje se bave stvarima koje interesuju muškarace.
Ove grupe zastupaju različite ideologije - od uverenja da muškarci nemaju institucionalnu moć, do ekstremnijih, mizoginih (mržnja prema ženama) stavova.
Međutim, manosfera je sada prevazišla granice interneta.
Taj ekstremni sadržaj promovišu algoritmi društvenih mreža što mu omogućava da dosegne veliki broj korisnika, što ranije nije bilo moguće.
Uticajni na internetu (influenseri) koji promovišu određeni tip muškosti, poput Endrjua Tejta, danas su svetski poznati.
Džek Torn, scenarista serije Adolescencije, zaronio je u digitalne lavirinte ove zajednice radi istraživanja manosfere.
„Shvatio sam da u tome postoji nešto zaista privlačno", rekao je u BBC emisiji Njuznajt.
„I nije u pitanju samo Endrju Tejt. Ti stavovi su svuda".
Stručnjaci upozoravaju da influenseri i ove grupe koriste raspad tradicionalnih zajednica i prazninu koja je nastala usled društvenih i ekonomskih teškoća sa kojima se suočavaju mladi.
Tokom drugog talasa feminizma 1970-ih, koji se bavio pitanjima ravnopravnosti i borbe protiv diskriminacije, Amerikanac Voren Farel bio je istaknuti aktivista Pokreta za oslobođenje muškaraca, feminističke organizacije čiji članovi su bili muškarci.
Verovao je da rodne uloge i patrijarhat štete i muškarcima.
Međutim, kada su feministkinje počele da govore o epidemiji nasilja muškaraca nad ženama, došlo je do sukoba između ova dva pokreta, objašnjava profesorka Debi Ging, koja proučava manosferu.
Farel je vremenom stekao uverenje da feministkinje više zanima moć nego jednakost, a taj stav je počeo da prihvata sve veći broj muškaraca.
Pokret za oslobođenje muškaraca se raspao jer su se Farel i drugi članovi razočarali u feministički pokret.
Tokom 1990-ih, Farel je napisao nekoliko knjiga u kojima tvrdi da su muškarci potlačeni, da je nasilje u porodici dvosmeran problem i da su žene same krive za nejednake plate.
Ovi stavovi su deljeni u ranim fazama internet foruma, a mnogi današnji aktivisti za prava muškaraca upravo taj period vide kao osnovu današenjih foruma, kaže Ging.
Kako je internet počeo da se razvija tokom 1990-ih, aktivisti za prava muškaraca su osnovali internet forume i 'sobe za ćaskanje' (chat rooms).
U početku, nisu sve ove grupe bile štetne.
Zbog problema u ljubavi, kvir studentkinja pokrenula je prvi internet forum za zajednicu 'incel', što je skraćenica involuntary celibate, u prevodu nesvojevoljni celibat.
Ona je za BBC 2018. godine rekla da je forum prvobitno bio namenjen svima.
Međutim, kako je broj korisnika rastao, sadržaj se sve manje uređivao.
Rasprave su krenule u pravcu seksizma, a nove zajednice koje su se stvarale počele su da koriste termin incel na potpuno drugačiji način.
Umesto da bude mesto za razgovor o izazovima u vezama, muškarci su počeli da krive žene za to što su usamljeni.
Postojali su i potpuno drugačiji forumi 'Pick Up Artist' zajednice na internetu u kojima su muškarci razmenjivali strategije za osvajanje žena, nazivajući sebe 'Alfama', što bi trebalo da označava muškost ili muževnost.
Liza Sugijura, stručnjakinja za visokotehnološki kriminal i autorka knjige o istoriji manosfere, kaže za BBC da su ove grupe, slično incel forumima, ubrzo počele da promovišu mizogine stavove.
„U početku su delili savete i strategije za prilazak ženama.
„Ali ono što su zapravo sugerisali bilo je da žene nemaju sopstvenu volju, da nemaju pravo da kažu 'ne'", kaže ona.
Pojavom društvenih mreža, manosfera je postajala mejnstrim.
Incel grupe su se okupljale na platformama, poput Fejsbuka, Jutjuba i Redita, čime su dobile pristup široj publici.
Grupe su počele da se objedinjuju i pozajmljuju ideologije jedne od drugih da bi privukle što veći broj sledbenika.
Jedan od osnovnih narativa ovih grupa bio je uverenje da muškarci imaju mnogo manje šanse za upoznavanje i zabavljanje.
U seriji Adolescencija spominje se takozvano „pravilo 80/20", prema kojem je 80 odsto žena zainteresovano samo za 20 odsto muškaraca.
Ova tvrdnja je zapravo nastala na osnovu pogrešno protumačene ankete.
Ako bi muškarac prihvatio ovu ideologiju, smatralo se da je „progutao crvenu pilulu" - referenca na film Matriks, koja označava „buđenje" u pogledu društvenih nepravdi.
Profesorka Ging kaže za BBC da su ove mreže foruma stvorile novi oblik političkog aktivizma protiv feminizma.
„Svedočili smo digitalnom lovu na veštice koji je upozoravao žene na posledice ako pređu određene granice".
Manosfera je 2014. godine organizovala kampanju mržnje protiv žena u gejming industriji, koristeći doksing (targetiranje i ucene) i pretnje.
Iste godine, manosfera se iz digitalnog prostora prelila u stvarni svet nasilja.
U mestu Ajla Visti u Kaliforniji, 22-godišnji Eliot Rodžer, koji je sebe nazivao incelom, ubio je šest i ranio 14 ljudi u nameri da „kazni" žene koje su ga odbile.
Bio je to prvi u nizu poznatih zločina i napada povezanih sa ovom zajednicom.
Sugijura kaže da su ovi napadi dodatno osnažili članove najekstremnijih foruma i soba za ćaskanje, koji sada „slave svaki put kada ubistvo žene dobije medijsku pažnju".
Iako su ove grupe postale ozloglašene, ostale su na marginama interneta.
Društvene mreže koje favorizuju kratke video-formate pogurale su narativ manosfere u mejnstrim, zahvaljujući influenserima poput Endrjua Tejta, koji javno i otvoreno priznaje da je ženomrzac.
Tejt je u Ujedinjenom Kraljevstvuoptužen za seksualno zlostavljanje.
Influenseri manosfere šire ekstremne stavove, kombinujući koncepte preuzete iz incel i Pick Up Artist zajednica.
Međutim, sada te koncepte povezuju sa samopomoći, fitnesom i finansijskim savetima i često se nude jednostavna rešenja za složene probleme, obično u vidu proizvoda ili kurseva.
Sugijura veruje da su upravo na ovaj način influenseri uspeli da te ekstremne poruke učine prihvatljivijim.
„Manosfera ne promoviše samo mizoginiju i mržnju.
„Predstavlja se tako da izgleda da se bavi samopomoći i ličnim razvojem", kaže ona.
Ujedno, popunjava prazninu za mlade muškarce koji traže društvo.
Istovremeno, objašnjava Sugijura, osećaju pritisak da se uklope u idealizovanu sliku muškosti, a pritom nemaju prostor gde bi mogli da razgovaraju o njihovoj usamljenosti, depresiji i anksioznosti.
Džek Torn, scenarista serije Adolescencija, rekao je u emisiji BBC-ja da su influenseri koji promovišu muškosti samo deo šireg spektra problema koji utiču na tinejdžera, glavnog lika u seriji.
„Problemi su i roditelji koji su ga zanemarivali, školski sistem koji ga je izneverio i stavovi koje je upijao.
„To je obična, prosečna porodica i običan svet.
„Zaista je zabrinjavajuće šta je danas moguće".
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Milica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar