Ako imate problema da zaspite, možda ćete otkriti da je jedna od stvari zbog koje ostajete budni zabrinutost koliko toga morate da uradite narednog dana, naročito ako ima nedovršenih zadataka.
U studiji u kojoj su učestvovali zaposleni u jednoj nemačkoj IT kompaniji, oni koji su imali nezavršene zadatke na kraju radne nedelje bili su skloniji tome da razmišljaju o poslovnim problemima tokom vikenda od onih koji su manje-više rešili sve svoje obaveze.
Istraživačica Kristina Sajrek sa Univerziteta u Triru napisala je da su njihovi rezultati ukazali na to da „saznanje da niste završili zadatke od protekle nedelje pojačava „perservativnu kogniciju kod zaposlenih i ometa im san preko vikenda, čak i više od pritiska samih rokova".
Oni sa nezavršenim zadacima takođe su češće imali poremećen san tokom vikenda.
„Perseverativna kognicija" su stalne misli o negativnim stvarima koje su se desile u prošlosti ili bi mogle da se dese u budućnosti.
Nedelja uveče ume da bude posebno teška.
Ako ste spavali duže toga jutra, možda niste toliko pospani u vreme za spavanje kao obično.
Sutradan ćete morati da se vratite na posao i da se suočite sa svim tim nezavršenim zadacima, zajedno sa, bez sumnje, nekim potpuno novim.
Šta, dakle, možete da uradite da sprečite da vas te uskomešane brige održe budnim?
Mogli biste da brojite ovce.
Mogli biste neko vreme da čitate knjigu, prebacivši se u izmaštani svet daleko od svih tih vaših briga.
Mogli biste se skoncentrišete na disanje i senzacije koje možete da osetite oko sebe.
Ili možete da uključite svetlo i sastavite spisak stvari koje morate da uradite.
Jeste, tako je, predlažem da namerno prizovete stvari koje morate da uradite i koje vas toliko brinu.
I, još i više od toga, predlažem da ih sve zapišete. Crno na belo.
Mogli biste da pomislite da je to poslednja stvar koja će funkcionisati, ali studija sprovedena u SAD je pokazala da je to iznenađujuće efikasan metod.
Majkl Skalin, direktor Laboratorija za neuronauku sna i kogniciju na Univerzitetu Bejlor u SAD zatražio je od jedne grupe volontera da sastave spisak neposredno pre nego što odu na spavanje, i to svega što su postigli toga dana.
O druge grupe zatražio je da sastavi spisak svega onoga što tek treba da urade, svega onoga u vezi sa zadacima koje moraju da završe sutradan i u narednih nekoliko dana.
Na kraju je druga grupa brže zaspala.
I koliko brže? Ni manje ni više nego devet minuta.
Naučnici se nisu oslonili na vlastitu procenu volontera o njihovom snu (koja nije uvek tačna), već su potvrdili kad su oni budni a kad spavaju posredstvom studije sna poznate kao polisomnografija.
Tokom ovakvih istraživanja postavljaju se senzori na glavu i druge delove tela da bi se pratili moždani talasi, disanje i pokreti.
Može slobodno da se kaže da Skalinova studija nije velika, ali postoji psihološki mehanizam koji bi mogao da objasni zašto je on dobio rezultate koje je dobio.
To se zove „kognitivno rasterećivanje" i događa se kad osoba preduzme fizičke korake da olakša vlastiti mentalni teret.
Ako okrenete mapu tako da odgovara rasporedu ulice ispred vas, to je primer kognitivnog rasterećivanja.
Vi uklanjate deo mentalnog napora koji morate da uložite da biste se orijentisali, stoga smanjujući pritisak na mozak.
Kada pravite spisak obaveza u vreme odlaska na spavanje, praktično prenosite zadatke iz vašeg uma na parče papira (ili u telefon ako tako više volite a sigurni ste da vas to neće odvući na društvene mreže ili u vaš inboks).
Na ovaj način imate manju potrebu da razmišljate o njima dok pokušavate da zaspite.
I umesto da vam se zadaci nasumično komešaju u glavi, oni su organizovani u nekakav red.
Oni su „zavedeni", ako to može tako da se kaže, i spremni su za rešavanje kad za to dođe vreme.
Dodatni bonus je da ne morate da se brinete da ćete ih zaboraviti.
Bolje je da se zapiše svaki konkretan zadatak, umesto da se koriste opšte naznake, iako će to činiti vaš spisak dužim.
Studija profesora Skalina pokazala je da su zauzeti ljudi koji su napravili spiskove od više od deset zadataka zaspali u proseku 15 minuta brže od ljudi koji nisu sastavljali takve liste.
Oni su takođe zaspali šest minuta brže onih koji su zapisivali samo šture liste.
Dakle, neka one budu detaljne.
Sve ovo bi moglo da vam zvuči kao previše posla kad ste umorni i samo želite da spavate.
Ali moglo bi da vam se isplati.
Zapisivanje vaše liste stvari koje treba da uradite pre nego što se odjavite neće vam učiniti život manje zauzetim, ali bi moglo da vam pomogne da se naspavate i da malo manje brinete.
A kad konačno stigne taj sutrašnji dan, bićete unapred spremni za njega zato što već imate spisak svega što treba da uradite.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar