Ričard Čamberlen, koji je umro u 90. godini, proslavio se 1960-ih kao televizijski srcolomac doktor Kilder.
Njegova impozantna pojava donela mu je legije obožavateljki i zagarantovala mu stalne angažmane u mnoštvu inače neupečatljivih televizijskih filmova.
Ali, u srednjim godinama, njegova karijera ponovo je doživela uzlet.
Čemberlen je postao kralj TV serija 1980'ih: igrao je zapadnjačkog zatvorenika u Šogunu i katoličkog sveštenika kog je na iskušenje stavila ljubav u seriji Ptice umiru pevajući.
Negirao je da je gej kad ga je s tom tvrdnjom suočio jedan francuski časopis 1989. godine i nije govorio javno o vlastitoj homoseksualnosti sve dok nije napunio 70 godina.
U intervjuima u kojima je promovisao memoare iz 2003. godine, savetovao je druge glavne glumce da sačuvaju sopstvenu seksualnost za sebe.
„Još ima mnogo homofobije u našoj kulturi", rekao je on.
„Molim vas, ne pretvarajte se da smo odjednom predivno, blaženo prihvaćeni."
Džordž Ričard Čemberlen rođen je 31. marta 1934. godine, u Beverli Hilsu, u Kaliforniji.
Umro je dan pre 91. rođendana.
Njegov otac trgovac imao je problema s alkoholom, što je izvršilo ogroman uticaj na detinjstvo mladog Ričarda.
Samog sebe je opisao kao „stidljivo, ozbiljno, žalosno dete, bolno mršavo, sa duguljastim, tužnim licem."
Priznao je da je bio „najteže dete za saradnju u školi", ali je otkrio da voli atletiku i da je talentovan za nju.
U koledžu Pomona obuzela ga je strast za glumom - i uloga u Oružjima i čoveku Bernarda Šoa ubedila ga je da je pronašao poziv za sebe.
Studio Paramaunt se zainteresovao za njega.
Ali je ideja o glumačkoj karijeri bila stavljena u zapećak nakon što je regrutovan, odsluživši 16 meseci u američkoj vojsci, stigavši do čina narednika dok je bio razmešten u Koreji.
Po puštanju iz vojske, zaređao je niz epizodnih uloga u televizijskim serijama, među njima i kratko pojavljivanje u popularnom vesternu Miris baruta (Gunsmoke).
Nije svako u Čemberlenu prepoznao buduću zvezdu.
Bio je dovoljno zgodan: časopisi po člancima onog vremena oduševljavali su se „njegovim licem finih aristokratskih crta, koje podseća na mladog firentinskog plemića - kao da je ispao pravo iz Renesanse."
Ali bio je prirodno nesiguran, što mu je išlo na ruku kad se prijavio na audiciju za doktora Džejmsa Kildera, lekara stažistu koji ima problema da ovlada vlastitom profesijom, u novoj NBC-ovoj lekarskoj seriji emitovanoj u udarnom terminu.
„Možda je to bilo neizbežno", rekao je jedan prijatelj i rival.
„Jer ko bi drugi mogao da izgleda toliko antiskeptično kao Dik?".
Serija je u pet sezona emitovana u skoro 200 epizoda.
Donela je revoluciju, povevši razgovor o temama kao što su narkomanska zavisnost koja pre toga nije bila prikazivana na američkoj televiziji.
Usledila je ogromna reakcija obožavateljki.
Čemberlen je dobijao 12.000 pisama nedeljno.
U Pitsburgu se pojavilo 450.000 ljudi da ga vidi na paradi, a u Njujorku je zamalo izazvao nerede kad ga je jedno dete opazilo i uzviknulo njegovo ime.
Studio je izvukao maksimum iz ove pažnje, objavljujući romane, stripove i igre sa Čemberlenovim likom.
Obožavateljke su čak pisale pisma tražeći od „doktora Kildera" da reši njihove različite zdravstvene probleme.
A Čemberlen je imao i neočekivani hit singl: Three Stars Will Shine Tonight, gde je ljubavni tekst dodat na prepoznatljivu muzičku uvodnu špicu serije.
Osvojio je Zlatni globus za najboljeg televizijskog glumca 1963. godine.
Ali tri godine kasnije, publika je počela da se osipa i NBC je otkazao seriju.
Sada međunarodna zvezda, Čemberlen je imao problema da ostavi Kildera za sobom.
Nadao se da će se probiti na filmu, ali su 1966. godine isecirali njegov nastup u lakoj romantičnoj komediji Jutro donosi radost.
Publika se, tvrdili su oni, smejala „na pogrešnim mestima".
I tako je on odlučio da ignoriše Holivud i zarađuje za život na pozorišnim daskama.
Imao je trnovit početak kad je muzička verzija Doručka kod Tifanija - u kojoj je nastupao sa Meri Tajler Mur - otkazana posle samo četiri izvođenja.
Ova postavka se i dan danas smatra jednim od najvećih fijaska na Brodveju.
Ali kad se preselio u Englesku, dobio je priliku da iznova izgradi karijeru kao „ozbiljan glumac".
Imao je 1967. godine glavne uloge u Portretu jedne dame po Henriju Džejmsu uz Ketrin Hepbern i u satiričnoj komediji zvanoj Luđakinja iz Šalota.
A dve godine kasnije postao je prvi Amerikanac koji je glumio Hamleta u Birmingemskom repertoarskom pozorištu još od velikog Džona Berimura 1925. godine.
Ovaj put su kritike bile odlične i ponovio je ulogu izmučenog danskog princa za televizijsku verziju na Holmarku.
Ali Čemberlen je dobio ulogu Čajkovskog u pompeznom biografskom filmu Kena Rasela Ljubitelji muzike, u kojem je glumio sa Glendom Džekson.
Kritičari su sahranili ovaj film, u kojem je velika stvar napravljena od odnosa između kompozitora sa potisnutim homoseksualnim sklonostima i njegove žene nimfomanke, mada je kasnije stekao neku vrstu kultnog statusa.
Čemberlen je glumio lorda Bajrona uz Saru Majls u Skandalima jedne ledi i francuskog mačevaoca Aramisa u Tri musketara Ričarda Lestera.
Pojavio se i, zajedno sa pola Holivuda, u Paklenom tornju, kao korumpirani inženjer elektrotehnike čije štednja na materijalima dovodi do spektakularnog uništenja zgrade visoke 138 spratova.
Televizijska serija Koreni iz 1977, smeštena u doba američkog robovlasništva, postala je izuzetno gledana i bila je nominovana za skoro 40 nagrada Emi.
To je pokrenulo obnovu interesovanja za mini-serije, što je vratilo Čemberlena na televiziju.
Pobedio je Rodžera Mura i Alberta Finija u nadmetanju za ulogu Džona Blektorna, zarobljenog engleskog pomorca u Japanu 17. veka, u Šogunu.
Serija je bila emitovana na NBC-ju pet večeri zaredom 1980. godine, a broj gledalaca je dostigao skoro 30 miliona.
Osvojivši već jedan Zlatni globus, Čemberlen je potom pokupio još jedan kao otac Ralf de Brikasar u seriji Ptice umiru pevajući, kao sveštenik rastrzan između Boga i seksualne žudnje za ženom u tumačenju Rejčel Vord.
Serija je bila još uspešnija od Šoguna, osvojivši 60 odsto svih televizijskih gledalaca i 16 nominacija za nagradu Emi.
Čemberlenova karijera počela da posustaje 1990-ih.
Usledilo je niz solidnih, ali ne i izuzetnih, rola u televizijskim filmovima i beskrajna gostujuća pojavljivanja u tuđim TV serijama.
U njih je spadao i nastavak Ptice umiru pevajući, nazvan Godine koje nedostaju, sa Amandom Donahju koja je zamenila Rejčel Vord.
Dugo nakon što je prestao da igre glavne uloge u ljubavnim pričama, Čemberlen je 2003. objavio biografiju Razbijena ljubav, u kojoj je, prvi put, otkrio da je gej.
Uprkos tridesetogodišnjoj vezi sa glumcem i režiserom Martinom Rebetom, sa kojim je jednom glumio u filmu Alan Kvotermejn i izgubljeni grad, njih dvojica su držali privatni život privatnim.
„Mislio sam da nešto veoma, veoma duboko nije u redu sa mnom", rekao je on, „i želeo sam to da sakrijem.
„Sećam se da sam sklopio pakt sa samim sobom da nikada, ali nikada neću otkriti ovu tajnu."
Čemberlen i Rebet su se razišli 2010. godine.
U poznijim godinama Čemberlen je rado igrao gej muškarce, najistaknutije u serijama Očajne domaćice i Vil i Grejs.
Nastavio je da nastupa u pozorišnim mjuziklima, u šta je spadala i turneja sa postavkama Spemalota, Moja draga ledi i Moje pesme, moji snovi.
Ali nikad nije zažalio što je krio sopstvenu seksualnost da bi zaštitio karijeru.
„Bio bih srećnija osoba da sam izašao iz ormara i bio slobodan", rekao je on za španski Pais 2024. godine.
„Ali imao sam druge motive koji su me takođe usrećili. Bio sam aktivni glumac i za mene je to bilo najvažnije."
Ostaće upamćen kao kralj TV mini-serija: privlačni glavni glumac u svemu, od Doktora Kildera do Ptice umiru pevajući.
Uprkos pokušajima da se nametne kao ozbiljan pozorišni glumac, u najboljem izdanju je bio na malom ekranu, zabavljajući milione koji su ga gledali kod kuće na sofi.
Jer, uprkos tome što je uvek bilo boljih glumaca od Ričarda Čemberlena, malo njih je moglo da se meri sa njegovom sposobnošću da zaokupi pažnju televizijske publike.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar