Donald Tramp kaže da „se ne šali" da želi treći mandat predsednika Sjedinjenih Država (SAD).
U Ustavu SAD-a jasno piše da „nijedna osoba... ne može da bude izabrana više od dva puta", ali neke Trampove pristalice ukazuju da možda postoji način da se ovo ograničenje zaobiđe.
Tokom razgovora za američku televizijsku mrežu NBC, Tramp je upitan da li postoji mogućnost za njegov treći mandat u Beloj kući.
„Postoje metode kojima bi to moglo da se ostvari", odgovorio je.
„Ne šalim se... mnogo ljudi želi da to uradim", dodao je.
„Ali, uglavnom im kažem da je put pred nama dug, znate, ova administracija je tek počela mandat".
Na pitanje da li bi želeo da nastavi da obavlja „najteži posao u zemlji", Tramp, koji bi na kraju njegovog drugog mandata imao 82 godine, odgovorio je: „Pa, volim da radim".
Ovo nisu bili njegovi prvi komentari na ovu temu.
U januaru je njegovim pristalicama rekao da bi mu bila „najveća čast u životu da obavljam funkciju ne samo jedan, već dva, tri ili četiri mandata".
Međutim, kasnije je izjavio da je to bila šala namenjena medijima koji šire „lažne vesti".
Na prvi pogled, Ustav SAD jasno zabranjuje treći predsednički mandat.
Dvadeset drugi amandman kaže:
„Niko ne može biti izabrana na funkciju predsednika više od dva puta, i niko ko je obavljao funkciju predsednika ili vršio dužnost predsednika duže od dve godine tokom predseničkog mandata na koji je izabran neko drugi, ne može biti izabran za predsednika više od jednom".
Izmena Ustava zahtevala bi podršku dvotrećinske većine u gornjem domu Senatu i donjem Predstavničkom domu, kao i odobrenje vlada tri četvrtine saveznih država.
Trampova Republikanska stranka kontroliše oba doma Kongresa, ali nema potrebnu većinu za pokretanje ustavne promene.
Pored toga, Demokratska stranka kontroliše zakonodavnu vlast u 18 od 50 saveznih država.
Trampove pristalice kažu da u Ustavu postoji rupa koja nikada nije testirana pred sudom.
Oni tvrde da 22. amandman izričito zabranjuje samo da neko bude „izabran" na više od dva predsednička mandata, ali da ne pominje ništa o „nasleđivanju" predsedničke funkcije.
Prema ovoj teoriji, Tramp bi mogao da bude kandidat za potpredsednika drugog predsedničkog kandidata, možda čak i njegovog sadašnjeg potpredsednika Džeja Di Vensa, na izborima 2028. godine.
U slučaju pobede, novoizabrani predsednik bi odmah nakon polaganja zakletve u Beloj kući mogao da podnese ostavku i tako omogućio Trampu da nasledi funkciju predsednika.
Stiv Benon, voditelj podkasta i bivši Trampov savetnik, kaže da veruje da će se Tramp „ponovo kandidovati i pobediti".
Postoji „nekoliko mogućnosti" kako to može da se postigne, dodaje.
Endi Ogls, republikanski kongresmen iz države Tenesija, je u januaru predstavio rezoluciju za ustavni amandman koji bi dozvolio tri predsednička mandata pod uslovom da nisu uzastopni.
To bi značilo da bi od svih bivših živih predsednika Tramp bio jedini koji bi mogao da iskoristi ovu promenu.
Barak Obama, Bil Klinton i Džordž V. Buš su obavljali dva uzastopna mandata, dok je Tramp pobedio 2016, izgubio 2020., a zatim ponovo pobedio 2024. godine.
Međutim, kako promenu Ustava zahteva podršku velike većine u oba doma Kongrea i vlada saveznih država, Oglsov predlog je gotovo nemoguća misija, ali je pokrenuo raspravu.
Pogledajte video: „Zlatno doba Amerike počinje sada" - inauguracioni govor Donalda Trampa
Demokrate imaju ozbiljne primedbe.
„Ovo je još jedno zaoštravanje njegovog očiglednog pokušaja da preuzme vlast i razmontira našu demokratiju", kaže Danijel Goldman, demokratski kongresmen iz države Njujorka koji je bio glavni pravni savetnik u prvom postupku za opoziv (impičment) Trampa.
„Ako republikanci u Kongresu veruju u Ustav, javno će se izjasniti protiv Trampovih ambicija za treći mandat".
Čak i neki u Republikanskoj stranci smatraju da je ovo loša ideja.
Markvejn Malin, republikanski senator iz države Oklahome, u februaru je izjavio da ne bi podržao pokušaj da se Tramp na ovaj način vrati u Belu kuću.
„Neću menjati Ustav, osim ako američki narod ne odluči da se to učini", rekao je Malin za NBC.
Derek Muler, profesor izbornog prava na Univerzitetu Notr Damu u državi Indijani, naglašava šta piše u 12. amandmanu Ustava SAD-a.
„Niko ko ne ispounjava uslove za funkciju predsednika navedene u Ustavu ne ispunjava uslove ni za funkciju potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država".
Prema njegovom tumačenju, to znači da neko ko je već obavljao funkciju predsednika dva mandata ne može da bude kandidat za potpredsednika.
„Ne mislim da postoji neki 'čudan trik' kojim bi mogla da se zaobiđu ograničenja predsedničkog mandata", rekao je Muler.
Džeremi Pol, profesor ustavnog prava na Severoistočnom univerzitetu u Bostonu, izjavio je za američku informativnu stanicu CBS News da ne postoje uverljivi pravni argumenti koji bi omogućili treći mandat.
Franklin Delano Ruzvelt je za predsednika izabran četiri puta.
Preminuo je tri meseca nakon početka četvrtog mandata, u aprilu 1945. godine.
Ruzveltovu vladavinu su obeležili Velika depresija i Drugi svetski rat i često se navode kao razlog njegovog produženog mandata.
U to vreme, ograničenje na dva mandata nije bilo propisano zakonom, već je bilo nepisano pravilo koje su predsednici sledili još od Džordža Vašingtona, koji je 1796. godine odbio da se kandiduje za treći mandat.
Zbog produžene vladavine Ruzvelta ograničenje je zvanično ugrađeno u zakon donošenjem 22. amandmana početkom 1950-ih.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
J
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar