Ruski predsednik Vladimir Putin objavio je prolećni poziv na služenje vojnog roka za 160.000 muškaraca starosti od 18 do 30 godina, najviše od 2011. godine.
Poziv na jednogodišnji obavezni vojni rok usledio je nekoliko meseci nakon što je Putin rekao da bi Rusija trebalo da poveća vojsku na skoro 2,39 miliona pripadnika, od čega 1,5 miliona aktivnih vojnika.
To je porast od 180.000 vojnika u naredne tri godine.
Novi regruti neće biti poslati u Ukrajinu da se, kako Rusija to naziva, bore u „specijalnoj vojnoj operaciji", tvrdi visoki zvaničnik ruske vojske Vladimir Cimljanski.
Međutim, više je izveštaja da su vojnici na služenju roka ubijeni u borbama u ruskim pograničnim regionima, kao i da su slati da se bore u Ukrajini.
Aktuelna regrutacija, do koje će doći između aprila i jula, dolazi u trenutku pokušaja Amerike da izdejstvuje primirje.
Uprkos pregovorima. borbe su nastavljene - Ukrajina je saopštila da je ruski napad na elektroenergetski objekat u gradu Hersonu na jugu zemlje ostavio bez struje 45.000 ljudi.
Rusija tvrdi da je zauzela ukrajinsko selo Rozliv u Donjeckoj oblasti.
Na služenje obaveznog vojnog roka u Rusiji se ide u proleće i na jesen.
Ovogodišnji poziv za 160.000 mladića je za 10.000 veći nego tokom proleća 2024. godine i to tako što je gornja starosna granica podignuta sa 27 na 30 godina.
Pored obavezne regrutacije dvaput godišnje, Rusija je u vojsku pozvala i veliki broj muškaraca kao vojnike pod ugovorom, a regrutovala i hiljade iz Severne Koreje.
Na taj način Moskva pokušava da pokrije gubitke u Ukrajini, gde je izgubila više od 100.000 vojnika, potvrdili su BBC i Mediazona.
Broj poginulih ruskih vojnika u Ukrajini mogao bi biti i dva puta veći.
Od početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, Putin je tri puta uvećavao rusku vojsku.
Povećanje iz decembra 2023. rusko Ministarstvo odbrane objasnilo je „rastućim pretnjama" ratom u Ukrajini i „NATO širenjem".
NATO se u međuvremenu, zbog ruske invazije na Ukrajinu, proširio na Švedsku i Finsku, gde je sad najduža granica NATO-a i Rusije, dugačka 1.343 kilometra.
Finski premijer Peteri Orpo izjavio je da će se i Finska, poput Poljske i baltičkih zemalja, povući iz Otavske konvencije o zabrani protivpešadijskih mina.
Vlada u Helsinkiju je takođe saopštila da će potrošnja za odbranu biti povećana na tri odsto BDP-a u odnosu na 2,4 odsto iz prošle godine.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar