Glodi Beja Bakulikira ima 27 godina, a poslednjih desetak živi u Beogradu.
Rođen je na istoku Demokratske Republike Kongo, afričke države gde već tri decenije traju sukobi oko mineralnih resursa, u kojima se za prevlast bori nekoliko oružanih grupa.
Od početka februara, u novom talasu nasilja, grupa pobunjenika pod nazivom M23 osvojila je Glodijev rodni grad Bukavu, kao i grad Gomu, gde je kao tinejdžer živeo sa porodicom.
„Cela moja porodica je tamo", kaže Glodi za BBC na srpskom.
Za osećaj sa kojim svakodnevno čita vesti kaže da je „teško opisiv".
„Jutra mi počinju mirno, spremam ispite, idem na posao, odlazim u crkvu - naizgled živim normalno, dok su životi ljudi koje volim u opasnosti."
Kako bi skrenuo pažnju na situaciju u njegovoj rodnoj zemlji, Glodi je sa prijateljima sredinom marta organizovao informativno predavanje u Studentskom gradu u Beogradu.
Beograd i Kinšasu, glavni grad DRK, razdvaja više od 5.000 kilometara vazdušnom linijom, a spajaju ih dugogodišnje kulturne i političke veze, koje su se najintenzivnije razvijale kroz Pokret nesvrstanih u vreme socijalističke Jugoslavije.
Podsetnici se i danas mogu pronaći i u javnom prostoru - ulica i studentski dom u Beogradu nose ime Patrisa Lumumbe, prvog kongoanskog premijera izabranog posle dekolonizacije 1960. godine.
Pre nešto više od mesec dana razbuktao se novi sukob naroda Huti i Tutsi, koji vekovima naseljavaju teritoriju današnje Demokratske Republike Kongo, kao i susednih Burundija i Ruande.
Grupa Tutsi pobunjenika pod nazivom M23, koja ima podršku Ruande, početkom februara krenula je u oružanu akciju kojom je uspostavila kontrolu nad dva najveća grada - Gomi i Bukavu.
Glodi, čija majka, braća i sestre žive u gradu Bukavu, od tada se svakodnevno čuje sa porodicom.
„Mama se trudi da bude jaka za mene, i govori kako je sve u redu, mada ja znam da to nije istina.
„Najviše informacija dobijam od braće i sestara, koji kažu da povremeno nema struje, savetovano im je da ne napuštaju domove zato što su naoružani pobunjenici na ulicama", priča Glodi.
Bolnice u Gomi bile su prepune pacijenata, a na gradskim ulicama ležale su desetine beživotnih tela.
Ujedinjene nacije su hitno poslale 40 miliona dolara humanitarne pomoći kako bi ublažile rastuću humanitarnu krizu usled nestašica hrane, vode i struje, kao i izbegličku krizu u Burundiju, gde su se zaputile desetine hiljada Kongoanaca.
Oko 70.000 ljudi, među njima i čitave porodice, beže u Burundi prelazeći reku Rusizi, koja predstavlja prirodnu granicu, piše BBC njuz.
U tom pokušaju se udavilo najmanje 20 ljudi, a pretpostavlja se da je bilo i mnogih drugih slučajeva davljenja, koji nisu zvanično zabeleženi.
Stvari koje možda niste znali o Demokratskoj Republici Kongo:
Etničke napetosti između Tutsija i Huta traju toliko dugo da se čini da su oduvek postojale.
Narasle su u periodu belgijske kolonijalne vlasti nad Burundijem, Ruandom i Zairom (stari naziv Demokratske Republike Kongo), kada su se Tutsi smatrali superiornijim.
Oružani sukobi na području DRK-a traju od sredine 1990-ih.
Prvi kongoanski rat završio se 1997, godinu dana pre nego što je Glodi došao na svet.
Te godine, država koja se zvala Zair preimenovana je u Demokratsku Republiku Kongo.
Već sledeće, 1998. godine rodio se Glodi, a počeo je Drugi kongoanski rat (1998-2002).
Sukob, koji se još naziva Velikim afričkim ratom, izbio je između Burundija i Ruande s jedne strane i DRK, na čiju stranu su stali Zimbabve, Namibija, Čad, Libija, Sudan i Angola.
„Kao i na Balkanu, Kongoanci u poslednje tri decenije žive ili u ratu, ili u senci rata", primećuje Glodi.
„Teško da čovek može da se navikne na tako nešto", dodaje.
Glodi se u Srbiju preselio kako bi studirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
„Dobio sam stipendiju, a prvu godinu sam proveo učeći jezik", priča dvadesetsedmogodišnjak, danas apsolvent.
U Srbiji studira oko 400 stranih studenata iz čitavog sveta.
Najviše ih je iz Gane, Angole, Nigerije i Palestine - zemalja sa kojima se bivša Jugoslavija sprijateljila kroz Pokret nesvrstanih.
Kao i većina stranih studenata, i Glodi je godinama živeo u studentskom domu.
Kada je pre nešto više od godinu dana postao apsolvent, zaposlio se kao agent prodaje, pa je iznajmio stan na Novom Beogradu.
„Moji prijatelji su uglavnom studenti iz drugih afričkih zemalja, ali i studenti iz Srbije", dodaje na tečnom srpskom.
U Kongu, Glodi je pohađao osnovnu i srednju jezuitsku školu.
Kada se preselio u Beograd, krug prijatelja pronašao je i u jezuitskoj zajednici, koja ima hram u centru Beograda, o čemu je BBC na srpskom već pisao.
„Oduvek sam bio religiozan, a naročita mi je uteha da u ovom periodu odem u crkvu i da se pomolim za porodicu", dodaje.
Porodica mu, kako kaže, najviše i nedostaje.
„Živimo u kulturi koja je vrlo slična plemenskoj, odnosi među ljudima su mnogo bliži nego u Srbiji.
„Odrastao sam u širem krugu porodice, sve ih doživljavam ne kao rođake, nego kao braću i sestre", dodaje.
Iako u njegovoj zemlji trenutno besne sukobi, Glodi se nada da će se jednog dana vratiti i živeti u sopstvenoj zemlji.
„Život u Srbiji ima prednosti, ali u Kongu ima jedinstvenu lepotu", kaže.
„Mislim da nigde drugde neću imati osećaj da zaista pripadam, niti bliskost kakvu i dalje gajim sa porodicom, iako smo tako daleko", dodaje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar