Američki predsednik Donald Tramp najavio je čitav dijapazon carina ili taksi na uvoz za robu vrednu milijarde dolara koja ulazi u Sjedinjene Američke Države.
On želi da uvede „recipročne carine" - takse na uvoz u SAD određene prema sličnim stopama kao i carine koje druge zemlje uvode za robu uvezenu iz Amerike.
Predsednik tvrdi da druge zemlje često imaju veće carine na uvoz iz SAD nego obrnuto i veruje da je Amerika „tretirana nefer od njenih trgovačkih partnera, i prijatelja i neprijatelja".
BBC Tim za proveru informacija je istražio da li on ima argumenata za to.
Prvo, važno je razumeti pravila svetske trgovine.
Prema uslovima članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), zemljama je dozvoljeno da uvode carine na uvoz.
Te carine mogu da variraju u zavisnosti od artikla koji se uvozi.
Dakle, zemlja može, na primer, da uvede namete od 10 odsto na uvoz pirinča i carinu od 25 odsto na uvoz automobila.
Ali prema pravilima STO, ona ne sme da diskriminiše zemlje kad određuje carine koje naplaćuje za konkretnu uvezenu robu.
Egiptu, na primer, ne bi bilo dozvoljeno da uvede carinu od 2 odsto na pšenicu koja stiže iz Rusije, ali zato carinu od 50 odsto na pšenicu iz Ukrajine.
Ovo je u međunarodnoj trgovini poznato kao princip Najpovlašćenije nacije (NPN): svako mora da bude podložan istoj carini u zemlji u kojoj se ona uvodi.
Izuzetak je kad dve zemlje potpišu sporazum o slobodnoj trgovini među sobom a koji pokriva većinu njihove trgovine.
Prema tim uslovima, one mogu da ne naplate carinu na robu koja saobraća između njih, ali da zadrže naplaćivanje carine na robu koja dolazi iz svih drugih delova sveta.
Iako većina zemalja ima dijapazon carinskih stopa koje pokrivaju uvoz različite robe, one takođe prijavljuju prosečne spoljne carinske stope Svetskoj trgovinskoj organizaciji, koja odražava ukupnu prosečnu stopu carina te zemlje primenjenih na sve uvoze.
SAD su 2023. godine imale prosečnu spoljnu carinsku stopu od 3,3 odsto.
To je bilo neznatno niže od britanske prosečne carinske stope od 3,8 odsto.
To je takođe bilo niže od prosečne carinske stope Evropske unije od 5 odsto i kineske prosečne carinske stope od 7,5 odsto.
Američka prosečna carinska stopa bila je značajno niža od prosečne carinske stope nekih od drugih njenih trgovinskih partnera.
Na primer, prosečna carinska stopa Indije bila je 17 odsto, dok je u Južnoj Koreji bila 13,4 odsto.
Prosečna američka carinska stopa bila je niža od meksičke (6,8 odsto) i kanadske (3,8 odsto), mada trgovinski sporazumi između SAD i ovih zemalja znače da američki izvozi u njih nisu podložni carinama.
Isto važi za Južnu Koreju, sa kojom SAD imaju sporazum o slobodnoj trgovini.
Ali, generalno gledano, sasvim je legitimno da Tramp ističe kako neke zemlje imaju veće prosečne carinske stope na uvoz od američkih.
A te carine dižu cenu mnogih američkih izvoza u te zemlje, što bi se moglo reći da je nepovoljno za američke izvoznike u poređenju sa izvoznicima u tim zemljama koji prodaju robu u SAD.
Međutim, da li se to svodi na nefer trgovinu koja škodi Americi nije baš tako jasno određeno.
Većina ekonomista procenjuje da troškove carina na uvoz na kraju snose domaćinstva u zemlji koja ih uvodi zato što one često znače da uvezena roba tako postaje skuplja.
To bi moglo da znači da zemlje sa većim prosečnim spoljnim carinskim stopama od SAD kažnjavaju vlastite potrošače umesto Amerikance.
Desetog februara, Tramp je sugerisao da bi to moglo da znači da će Amerika uvesti potpuno iste prosečne spoljne carinske stope na uvoz iz svake pojedinačne zemlje kao što nameću te iste zemlje.
On je novinarima rekao: „Ako oni budu to naplaćivali nama, mi ćemo to isto naplaćivati njima. Ako su oni na 25 odsto, mi ćemo biti na 25 odsto. Ako su oni na 10 odsto, mi ćemo biti na 10 odsto."
To bi najverovatnije prekršilo pravilo o NPN u STO, koje od zemlje zahteva da uvede iste carine na određenu robu svim zemljama, nevezano za to odakle ona dolazi.
Kad bi SAD uvele, na primer, carinu od 9,4 odsto na svu robu koja dolazi iz Vijetnama, ali 3,8 odsto na svu robu koja dolazi iz Velike Britanije (isto kao što je njena vlastita prosečna spoljna carinska stopa), to bi onda značilo kršenje tog pravila.
Kad bi Amerika mogla da dokaže da dotična zemlja i sama već na neki način krši pravila organizacije, onda bi ona mogla da tvrdi da su konkretne carine uvedene iz odmazde protiv te zemlje opravdane prema pravilima STO.
Ali prosto uvođenje recipročnih carina kao generalni princip bi vrlo verovatno predstavljalo kršenje tog pravila.
Druga mogućnost je da Tramp pokuša da ne sledi prosečne nacionalne carinske stope, već carinske stope na pojedinačne proizvode koje uvode različite zemlje.
Na primer, EU nameće carinu od 10 odsto na sve automobile uvezene iz zemalja izvan tog bloka, u šta spada i Amerika.
Ali Amerika nameće carinu od svega 2,5 odsto na uvezene automobile, pa i one iz EU.
SAD bi mogle da se odluče da uvedu carinu od 10 odsto na automobile iz EU kako bi igra bila izjednačena.
Međutim, kad bi Amerika pokušala da izjednači carine za svaki tip uvoza sa svakom zasebnom zemljom, to bi bila jedna duga i složena egzibicija, imajući u vidu ogroman dijapazon roba obuhvaćenih svetskom trgovinom i specifični režim carina kojim se rukovodi 166 zemalja članica STO.
Trampov zvanični dopis u kom je definisana ova politika kaže da bi cilj recipročnih tarifa administracije takođe mogao da bude potiranje takozvanih „necarinskih barijera" za trgovinu kao što su regulativa drugih zemalja, domaće subvencije, vrednost valute i porez na dodatu vrednost (VAT).
Amerika ne naplaćuje PDV na robu, ali većina drugih zemalja to čini, pa tako i Velika Britanija.
To bi moglo da učini ovu vežbu određivanja visine carina još složenijom.
Iako se ekonomisti slažu da domaća regulativa i subvencije mogu da predstavljaju važne necarinske barijere za trgovinu, oni insistiraju da PDV ne spada u tu kategoriju zato što je to namet na svu robu koja se prodaje lokalno i stoga ne dovodi ni do kakve relativne nepravde u troškovima za uvoz iz SAD.
STO ne navodi PDV kao barijeru trgovini.
Da je Tramp stvarno ozbiljan u tome da želi precizno da se izjednači sa pojedinačnim carinama drugih zemalja, to bi takođe, u teoriji, moglo da zahteva od SAD da spusti neke carine, a ne da ih podiže.
SAD imaju veće carine na određene poljoprivredne proizvode od nekih od njenih trgovačkih partnera.
Na primer, Amerika trenutno nameće efektivne carine od više od 10 odsto na mnoge uvoze mleka.
Ali Novi Zeland, veliki svetski proizvođač mleka, ima carine od 0 odsto na vlastiti uvoz mlečnih proizvoda.
Američke carine na mleko zamišljene su kao zaštita američkih proizvođača mlečnih proizvoda, među njima mnogih u kolebljivoj državi Viskonsin, a spuštanje carina za izvoznike mleka sa Novog Zelanda najverovatnije bi naišlo na politički otpor političara iz te države.
Isto tako, istinski američki režim recipročnih carina zasnovan na pojedinačnoj robi predstavljao bi izazov za američku automobilsku industriju.
Amerika nameće carine od 25 odsto na uvezene kamione, među njima i one iz EU.
Ali carine EU na uvezene kamione, među njima i one iz SAD, iznose samo 10 odsto.
Dakle, američka recipročna carina za EU na uvezene kamione bi, u teoriji, značila da SAD mora da smanje vlastite carine ovde.
I dok bi recipročna carina na automobile iz EU možda bila pozdravljena od američkih proizvođača automobila, recipročna tarifa za kamione iz EU verovatno i ne bi bila.
Međutim, Tramp je u četvrtak jasno stavio do znanja da će neke od njegovih planiranih carina kao što su one za železo i aluminijum biti „iznad očekivanih" recipročnih, sugerišući da istinska recipročnosti trgovine nije, zapravo, njegov glavni cilj.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar