Može li ekspertska vlada rešiti krizu u Srbiji

Okuplja stručnjake iz različitih oblasti, ali nisu stranačke ličnosti.

Političari joj se uglavnom okreću u kriznim situacijama.

Zovu je ekspertskom vladom, a poslednjih dana sve više se pominje i u Srbiji.

Stranke na vlasti se uglavnom kriju iza ideje ekspertske vlade, pokušavajući da izbegnu odgovornost tako što, navodno, prepuštaju stručnjacima da donosu nepopularne odluke kako bi se rešila postojeća kriza, objašnjava Ognjen Gogić, politikolog.

„Time šalju poruku da je stanje pod kontrolom, da je vlada u sigurnim rukama, a ujedno teže da ekspertskom vladom smanje zabrinutost u društvu", objašnjava Gogić za BBC na srpskom.

Talas masovnih protesta širom Srbije, predvođenih studentima u blokadi, zahvatio je zemlju posle fatalnog pada nadstrešnice dva puta rekonstruisane železničke stanice u Novom Sadu u kojem je poginulo 16 ljudi.

Studenti ne odustaju od zahteva, između ostalog, da se utvrdi odgovornost za novosadsku tragediju, a vlasti uporno ponavljaju da su ispunjeni.

Posle ostavke premijera Miloša Vučevića u januaru zbog, kako je rekao, napada na studente u Novom Sadu, vlada Srbije je u tehničkom mandatu.

Kao jedno od rešenja za aktuelnu političku krizu neke opozicione partije vide u prelaznoj vladi, kojoj se zvaničnici vladajuće Srpske napredne stranke i predsednik Srbije Aleksasndar Vučić oštro protive.

Niški studenti u blokadi su predložili rešenje u obliku ekspertske vlade , ali o detaljima će govoriti samm ukoliko ideju prihvate i studenti ostalih univerziteta u Srbiji.

• Šta je prelazna vlada i da li bi Srbija mogla da je dobije
• Opozicija predlaže 'Vladu narodnog poverenja', vlast odgovara: 'Vi nemate ničije poverenje'
• Šta dalje posle najvećeg studentskog protesta u Beogradu

Sat otkucava

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je prethodnih dana razgovarao sa liderima parlamentarnih stranaka o budućem mandataru, odbacio je mogućnost formiranja prelazne, ili kako je govorio, „prevarantske" vlade.

„Neće biti ni prelazne, ni ekspertske vlade, to vam garantujem životom, biće srpska vlada", jedna je od njegovih poruka.

Većina opozicionih partija je saopštila da neće ići na konsultacije.

Ali sat otkucava.

Krajnji zakonski rok za formiranje nove vlade je 18. april.

Ako je ne bude, raspisuju se izbori.

„Nova lica, nova energija, mislim da je to sve dobro, kao što bi bilo dobro da posle toga dobijemo pozitivniji odgovor 'blokadera' - studenata koji blokiraju univerzitete - da li žele dijalog ili ne", izjavila je Ana Brnabić, predsednica Narodne Skupštine.

Predsednik Srbije je svestan da svi očekuju neku vrstu kompromisa, jer sve što bi podrazumevalo dogovor između Srpske napredne stranke i opozicije ili studenata je prelazna vlada u praksi, objašnjava Gogić.

„Vučić ne želi da u formiranju nove vlade učestvuje bilo ko osim naprednjaka, jer ne želi da deli moć i mogućnost da neko drugi bira kadrove.

„Čini mi se da bi želeo da napravi alternativu i time poruči da je vladu prepustio stručnjacima, a da delimično odgovori na očekivanja, ne ugrožavajući sopstvenu poziciju", smatra Gogić.

Prelazna ili ekspertska vlada: U čemu je razlika?

Prelazna vlada je vremenski ograničena: postoji od trenutka kada se jednom kabinetu završi mandat, a drugom još ne počne.

Cilj prelazne vlade, nastale političkim dogovorom, uglavnom je da pripremi teren za izbore.

„Ekspertska treba da reši društveni problem u zemlji i nije nužno tu da bi spremila zemlju za naredne izbore", kaže Gogić.

Vlada stručnjaka traje kao i ona izabrana na izborima.

Ali - ko će je birati: samo poslanici vladajuće većine ili u dogovoru sa parlamentarnom opozicijom, pita politikolog

Gogić veruje da bi njen sastav birali poslanici vladajuće većine.

SNS sa koalicionim partnerima - socijalistima i drugim manjinskim strankama - ima ubedljivu većinu u skupštini i usvaja zakone.

• Vučićev narodni pokret za državu - šta se može očekivati
• Ana Brnabić u SNS-u: Nestranačke ličnosti i politika
• Preletači i srpska politika: „Političari računaju da građani slabo pamte“

Od Milana Panića do Ane Brnabić

Vlade su se još u starom Rimu oslanjale na stručnjake u vođenju javnih poslova, ali je njihovo znanje neizbežno pratila i moć koja se potom sve teže može pozvati na odgovornost, piše Donald F. Keti, američki stručnjak za javne politike u knjizi Eksperti u Vladi: Duboka država, od Kaligule do Trampa i šire.

Srbija do sada nije imala izvršnu vlast potpuno sačinjenu od ljudi izabranih na osnovu znanja, iskustva ili veština, ali je bilo premijera i ministara koji nisu bili ni u jednoj političkoj partiji.

Početkom 1990-ih, Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Srbije, doveo je Milana Panića, američkog biznsmena srpskog porekla, za premijera Jugoslavije tik po izbijanju rata na Balkanu.

U Panićevoj vladi je bilo nestranačkih ministara i stručnjaka, ali je trajala tek nekoliko meseci - od jula do decembra 1992.

I u vladi Zorana Đinđića, prvog demokratski izabranog premijera Srbije, bilo je nestranačkih ministara, podseća Gogić.

U vladama naprednjaka i njihovih kolacionih partnera od 2012. bilo je nekoliko eksperata, poput Lazara Krstića, ministra finansija, kog je potom zamenio takođe nestranački stručnjak Dušan Vujović.

Ekonomistkinja Kori Udovički takođe je bila mistarka u nekoliko kabineta.

I predsednica skupštine Ana Brnabić je kao nestrančka ličnost bila ministarka za lokalnu upravu i samoupravu, ali se potom pridružila SNS-u,

„Ekspertskom vladom, Vučić može da dovede nova imena i smanji nezadovoljstvo u javnosti nekim članova SNS-a koji nisu toliko popularni.

„Meni se čini da ne želi da deli moć i da bi to mogla da bude potencijalna strategija i manevar", zaključuje Gogić.

• Skupština Srbije potvrdila ostavku premijera, čeka se nova Vlada do 18. aprila
• Jesu li studentski protesti u Srbiji 'obojena revolucija' kako tvrde vlasti
• Šta su grupe za pritisak i utiču li na vlast u Srbiji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk