Bilo je rano ujutro 23. marta kad je policija došla na vrata Jasinu Akgulu u Istanbulu – dok su mu deca još bila u krevetu.
Samo nekoliko sati ranije, turski foto-reporter se vratio kući sa izveštavanja o masovnim anti-vladinim protestima.
Sada je bio čovek tražen od policije.
„Otišao sam do vrata i video ispred mnogo policajaca", kaže on.
„Rekli su da imaju naređenje za mene, ali mi nisu otkrivali detalje. Moj sin je bio budan, a nisam mogao da mu kažem šta se dešava, jer ni sam nisam znao."
Akgul (35) je video „mnogo akcije" za više od decenije otkako je foto-reporter za novinsku agenciju AFP – od ratom razorene Sirije do Iraka pod kontrolom Islamske države.
Na kućnom terenu, policija ga je pretukla nekoliko puta dok je fotografisao, kaže on – čak i na Dan svetskog mira – i bio je pritvaran „nebrojeno puta".
Ali je ovo je bio prvi put da je uhapšen kod kuće.
„Jeza je zavladala u kući", kaže nam on.
„U sklopu posla, na protestima, viđao sam mnogo nasilja, i suzavaca, ali kad mi je policija došla na vrata, više sam se uplašio."
Akgul je bio jedan od sedmorice novinara uhapšenih u racijama u zoru.
Svi su izveštavali sa protesta koje je pokrenulo hapšenje opozicionog gradonačelnika Ekrema Imamoglua – glavnog političkog rivala dugogodišnjeg vladara Turske Redžepa Tajipa Erdogana.
Demonstranti kažu da je hapšenje gradonačelnika po optužbama za korupciju, koje on negira, politički motivisano – pokušaj da se satru nade da će on postati naredni predsednik zemlje.
Vlasti su zabranile proteste, ali nisu mogle da ih zaustave.
Akgul se suočava sa optužbama da je „učestvovao u ilegalnim protestima i marševima".
On kaže da je cilj jasan – sprečiti druge da slikaju fotografije najvećih nemira u Turskoj posle više od decenije.
On se našao u samom žarištu događaja – sa gas maskom na licu – kad je napravio neke od najlegendarnijih slika iz te noći.
Na njegovim fotografijama se vidi čovek obučen kao derviš dok ga policija za razbijanje demonstracija prska suzavcem – upečatljivi prizori borbe za dušu Turske koji su obišli svet, pre nego što su ga smestili iza rešetaka.
„Ovo je poruka za sve novinare", kaže on.
„Ne slikajte, ne govorite, ne snimajte. Žele da zaplaše druge novinare da ako se vrate na teren, mogla bi da se im dogodi ista stvar."
Činjenica da radi za međunarodnu novinsku agenciju, AFP, čini tu poruku još glasnijom, smatra on.
Ona je primljena i pravilno shvaćena.
„Nakon što smo bili uhapšeni, mnogi novinari slobodnjaci nisu mogli da snimaju narednog dana. Svi su se plašili", rekao nam je on, sedeći na kauču kod kuće sa ženom Hazal kraj sebe.
Njihova trogodišnja ćerka Ipek ležala je na kauču, držeći oca za ruku.
Njihov sin Umut, koji ima osam godina, slušao je pažljivo šta se priča, noseći šešir i naočare u stilu Harija Potera.
Akgul veruje da su uhapšeni bili pažljivo odabrani – među njima su se nalazili iskusni foto-reporteri.
„Pokušavaju da se nas uklone sa prve linije fronta", kaže on.
Mnoštvo njegovih prijatelja – kolega novinara – već su se i sami sklonili, napustivši Tursku, zato što su se suočavali sa optužbama ili su se plašili da će im se to desiti.
Za sada, njegova porodica je među mnogima koje se ovde plaše da bi mogli da ih razdvoje sudovi.
Vlada tvrdi da je pravosuđe nezavisno.
Grupe za zaštitu ljudskih prava tvrde da su sudije pod političkom kontrolom, a da se turska demokratija iz godine u godinu narušava.
Predsednik Erdogan – koji ima brojne lojalne pristalice – i dalje čvrsto drži u šaci poluge moći.
On kaže da su protesti „ulični terorizam" i optužuje opoziciju da predvodi „pokret nasilja".
On je predvideo da će demonstracija splasnuti.
Možda. Možda i neće.
I dok je Jasin Akgul bio puštan iz zatvora ujutro 27. marta, novinar BBC-ja Mark Louen bio je deportovan iz Istanbula, posle 17 časova provedenih u pritvoru.
Dobio je papire u kojima se tvrdi da je „pretnja po javni red i mir".
Vlasti su kasnije rekle – nakon što je BBC izvestio o ovoj priči – da je on bio deportovan zato što nije imao akreditaciju.
I nisu samo novinari ti koji su ugroženi.
Jedan od gradonačelnikovih advokata je i sam bio pritvoren nakratko „po fiktivnim osnovama", prema objavi na društvenim mrežama koju je Ekrem Imamoglu poslao iz vlastite ćelije u maksimalno obezbeđenom zatvoru.
Njegov pravni tim pruža otpor, ali i oni osećaju jezu.
„Pravo na odbranu je, mislim, sveto. Sastavni je deo fer suđenja da se vaši advokati osećaju prijatno i bezbedno", kaže Edže Guner, koji je i advokatkinja i gradonačelnikova savetnica.
„Bila bi laž reći da niko nije zabrinut, da budem sasvim iskrena", kaže ona, „ali mi i dalje smatramo da imamo dužnost prema našoj zemlji da govorimo istinu, da sačuvamo demokratiju i vladavinu prava."
U kom je stanju trenutno turska demokratija?
Neki strahuju da je na izdisaju.
U poslednje dve nedelje – otkako su protesti započeli 19. marta – privedeno je oko 2.000 ljudi, prema turskom Ministarstvu spoljnih poslova.
Mnogi od njih su studenti i pripadnica Erdoganove generacije – oni koji znaju samo za 22-godišnju vladavinu turskog dugogodišnjeg vođe.
Njihovo hapšenje šalje jednu sasvim drugu poruku.
„To je ogromno upozorenje mladima, jasno i glasno upozorenje – ne mešajte se", kaže Ema Sinkler-Veb, direktorka Hjuman rajts voča za Tursku.
Ona kaže da se vlada takođe „ostrvila u svim pravcima protiv snaga koje doživljava kao opoziciju" iz svakog sfere života, ne samo iz gradonačelnikove Republikanske narodne stranke (CHP), koja je ovdašnja najveća opoziciona stranka.
„Javna tela su na udaru", kaže ona.
„Ako se oglase i pozovu se na svoj glas autoriteta, momentalno sledi pokušaj njihovog gušenja."
Ona očekuje da će se u narednim mesecima nastaviti pokušaji zauzdavanja protesta i napori da se „učine nevidljivim".
To neće biti teško imajući u vidu vladinu strogu kontrolu nad ovdašnjim medijima.
Ogromne demonstracije održane do sada nisu otvarale vesti na državnoj televiziji i pro-vladinim medijima, a kada jesu bili prikazivani demonstranti su nazivani teroristima.
Najskoriji miting – od prošlog vikenda – privukao je najmanje nekoliko stotina hiljada ljudi.
Opozicija tvrdi da je bilo prisutno više od dva miliona ljudi.
Neke porodice su dovele više generacija svojih članova da čuju pozive na promene pod toplim suncem.
Videli smo uobičajeno veliko prisustvo policije, ali ovaj put nije bilo suzavaca niti gumenih metaka.
Ovaj miting nije bio zabranjen.
U masi smo sreli Alpa (32), koji je rekao da je došao da brani demokratiju dok još uvek ima vremena.
Nismo ga pitali za prezime – mnogi demonstranti ne vole da ga daju.
On je rekao da ga brine mogućnost hapšenja.
„Policija okuplja studente, žene i radne ljude poput nas", rekao je on.
„I zato smo svi u opasnosti sada. Ali moramo da ustanemo. To je naš jedini izbor. Ako ne uradimo ništa, ako budemo samo gledali, bitka će već unapred biti izgubljena."
Opozicija obećava da će nastaviti sa protestima i kampanjom na ulicama.
Ona zahteva da se predsednički izbori održe pre 2028. godine.
Opozicione ankete pokazuju da bi predsednik Erdogan izgubio od Imamoglua – kad bi bio pušten iz zatvora i kad bi mu bilo omogućeno da se kandiduje.
Sam predsednik ne bi smeo da može da se kandiduje – pošto je već u drugom mandatu – ali postoje spekulacije da će pokušati da promeni ustav.
Opozicija insistira da će od sada pa nadalje održavati nedeljne proteste.
Ako bude tako, izgleda gotovo izvesno da će se hapšenja nastaviti.
Nije najjasnije da li će slučaj Jasina Akgula naći na sudu, ali optužbe protiv njega su i dalje na snazi.
Uprkos opasnosti, on se nada će nastaviti da priča ovdašnju priču.
„Neko mora da radi ovaj posao", kaže on, „a ja mislim da sam jedan od tih ljudi".
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar