Zvezdina osma u nizu, Partizanova nova bez trofeja i drugi važni detalji fudbalske sezone Superlige Srbije

Kraj je tek regularnog dela takmičenja, svaki od 16 timova Superlige Srbije odigraće još po sedam utakmica, ali najvažniji deo trke već je završen.

Pobedom protiv OFK Beograda 3:1, fudbaleri Crvene zvezde došli su do osme titule u nizu, uz šansu da obezbede i petu uzastopnu „duplu krunu" (i prvenstvo i nacionalni kup).

U isto vreme, na drugoj strani Topčiderskog brda, Partizan preživljava još jednu tešku sezonu, bez trofeja, osramoćen u Evropi i sa velikim minusom u kasi, ali sa novom upravom.

Veliki dug godinama muči i OFK Beograd, velikana iz doba socijalističke Jugoslavije, a koji je sada - u prvoj sezoni u Superligi posle gotovo decenije - na dobrom putu da bude na poziciji koja vodi u Evropu.

Mogao bi da im se pridruži i Radnički iz Kragujevca, koji je odličan cele sezone, za razliku od njegovog niškog imenjaka, dok bi samo čudo moglo da spase Jedinstvo sa Uba od povratka u niži rang.

I sve to se dešava usred debata o najavljenom smanjenju broja Superligaša na 12, što je u jednom trenutku izvesno, ali se situacija pomalo i komplikuje.

Idemo redom.

• Zastava Kosova na Kongresu UEFA u Beogradu, izvinjenje Fudbalskog saveza Srbije
• Novine u srpskom fudbalu: Igrači mogu da tuže klub ako im kasne dve plate
• „Fudbalski klub Kurtanovići": Kako je balkanska familija postala hit nemačkog fudbala

Nastavak Zvezdine dominacije

Brojke ukazuju na dominaciju crveno-belih poslednjih godina u prvenstvu Srbije:

• Poslednji poraz: 20. decembra 2023. od Partizana - 2:1
• Od tada samo četiri remija: Dva puta Partizan (2:2 - mart 2024, 3:3 - februar 2025), jednom Vojvodina (0:0 - april 2024) i Mladost iz Lučana (2:2 - jul 2024)
• Poslednji poraz na stadionu „Rajko Mitić": April 2017. od Partizana - 1:3
• Ako ne gledamo „večite derbije", moramo do proleća 2016. i dva poraza u deset dana: Prvo od Čukaričkog 1:2, zatim od Vojvodine 1:3

Imajući to u vidu, osma u nizu, a ukupno 36. titula, ne predstavlja iznenađenje.

Iz niza pobeda za pobedom, ostaće upamćeno 4:0 nad Partizanom na njegovom stadionu, da je Aleksandar Katai zabeležio 300. utakmicu u crveno-belom, kao i pojavljivanje 17-godišnjeg Andrije Maksimovića, koji bi mogao da postane najskuplji Zvezdin fudbaler u istoriji.

Generalni direktor crveno-belih Zvezdan Terzić, koji je pred početak sezone obeležio deceniju na čelu najtrofejnijeg srpskog kluba, često izjavljuje da je Zvezda prevazišla okvire domaće lige.

Uz mnogo pohvala na sopstveni račun, poput reči da „samo aždaja može da vodi Zvezdu".

Želi, kako kaže, da „u amanet ostavi novi stadion", o kom se već neko vreme spekuliše.

Kao nove ciljeve istakao je još četiri titule u četiri godine, čime bi se crveno-beli popeli do kote 40 i četvrte zvezdice iznad grba - svaka predstavlja deset titula - godišnje prihode između 70 i 100 miliona evra i redovno učešće u grupnim fazama Lige šampiona i Lige Evrope.

Poslednji cilj, koji je nekada delovalo prilično daleko, već neko vreme je realnost - zvezdaši će sezonu pamtiti i po drugom uzastopnom učešću u Ligi šampiona.

Najavljivali su iz uprave napad na evropsko proleće, doveli nekoliko skupocenih pojačanja - najskuplji tim u klupskoj istoriji - ali ostali daleko od cilja: Šest poraza i dve pobede doneli su 29. mesto od 36 ekipa novog formata takmičenja.

Ipak, Terzić je na kraju isticao zadovoljstvo, rekavši da je Zvezda pokazala napredak i da joj je mesto u Ligi šampiona.

Tri poslednja meča Zvezde u Ligi šampiona

• Zvezda se pobedom oprostila od Lige šampiona, bez baraža ostao i Dinamo
• Kraj snova o baražu Lige šampiona: Zvezda poražena od PSV-a
• Zvezda ispustila vredan bod: Milan pred kraj došao do 2:1

Napredovali su crveno-beli i po pitanju infrastrukture - otvoreni su novi trenažni centar za omladinsku školu i „mediko blok", ali su klupske finansije i dalje nepoznanica.

Tačan iznos duga, koji je ne tako davno bio toliki da je pretio ne samo funkcionisanju, već i opstanku kluba, i dalje nije poznat.

Poslednja informacija kojom je Terzić izašao u javnost jeste da je dug kao „trećina godišnjeg budžeta", uz česte tvrdnje o finansijskoj stabilnosti zbog visokih prihoda.

Ipak, jedna od vesti koja je 2024. privukla pažnju jeste i da je firma njegovog sina Kostadina Terzića pozajmila klubu 2,5 miliona evra.

„Naravno da firma Kostadina Terzića nema 2,5 miliona evra, nego sam zamolio jednog od mojih dugogodišnjih prijatelja, koji je jedan od najbogatijih Srba, da pozajmi novac firmi mog sina, potreban da očistimo porez prema državi i koji će biti vraćan bez kamate.

„Rekao mi je da neće da se eksponira", rekao je kasnije Terzić.

• Pet stvari koje treba da znate o Zvezdinoj galaksiji - Marakani
• Šta spaja Crvenu zvezdu i Mančester, mada ne Siti
• Zvezdaški bukvar - pet stvari o pohodu na krov Evrope i sveta koje navijači Zvezde moraju da znaju u pola noći

Terzić i crveni srednji prst

Buru je nešto kasnije izazvala i fotografija na njegovom Vocapu (WhatsApp) profilu - crveni srednji prst, kojim su mahom predstavnici vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), odgovarali na crvenu šaku, simbol protesta posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi.

Prethodno je izjavljivao da je Zvezda „apolitičan klub, ni pozicija, ni opozicija", ali i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić njegov „drug, prijatelj, brat i kum".

Vučić, poznat kao navijač crveno-belih, nekoliko puta je ove sezone viđen na Marakani.

Partizanovo sramoćenje u Evropi, trenerska 'vruća stolica' i nova uprava

Počelo je katastrofalno i završilo se loše.

Crno-beli su leta 2025. evropski pohod počeli u kvalifikacijama za Ligu šampiona, kada su ubedljivo poraženi od Dinama iz Kijeva - skor dvomeča bio je 2:9.

Zatim su u borbi za Ligu Evrope, drugo evropsko takmičenje po snazi, ispali od švajcarskog Lugana, ali dobili i novu priliku u Ligi konferencija.

Treća, ovog puta, nije bila sreća - ispali su i od belgijskog Genta.

Partizan je ispisao neslavnu stranicu istorije evropskog fudbala - postao je prvi klub koji je u samo mesec dana dana tri puta eliminisan iz kontinentalnih takmičenja.

Ukupan skor u šest evropskih utakmica bio je - 4 (data gola):14 (primljenih golova).

Teška situacija na terenu, još teža u klupskoj kasi, gde je veliki dug dovodio do gašenja struje na stadionu, a niz bivših igrača pretio tužbama zbog neisplaćenih zarada, uz zaostatak od 17 bodova na polusezoni za Zvezdom, ukazivao je na neophodne promene.

Pritom, crno-beli su poslednju titulu osvojili 2017, a poslednji trofej 2019. godine, savladavši Zvezdu 1:0 u finalu kupa - prilično davno ako se gleda klupski renome.

I promene su došle.

Klub je u oktobru 2024. dobio novu upravu, na čelu sa dugogodišnjim državnim funkcionerom Rasimom Ljajićem i klupskim legendama Predragom Mijatovićem i Dankom Lazovićem.

• Može li Mijatović da preokrene tešku situaciju u Partizanu
• Bivši golman Partizana Radiša Ilić pronađen mrtav: 'Bio je ljudina i dasa'
• Andrija Delibašić: Odlazak Partizanovog golgetera

Stanje u klubu Mijatović je tada uporedio sa brodom koji „nema ni motor, ni jedra, ali mora da se vesla".

Istovremeno, brod na dno vuče kamen od 60 miliona evra raznih dugovanja.

„Da je neko hteo namerno ovoliko da sroza Partizan, ne bi mu pošlo za rukom, negde bi promašio", izjavio je Mijatović krajem februara za Mocart sport.

Na čelu crno-belog velikana godinama su bili Milorad Vučelić, nekada bliski saradnik bivšeg presednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, i generalni direktor Miloš Vazura.

Navijači Partizana dugo su tražili odlazak Vučelića i Vazure, odnosno cele uprave, zbog čega su bojkotovali utakmice, pa i oni koje nazivaju 'najvatrenijim' ili 'organizovanim' pristalicama.

Kada je ta uprava otišla, na prvom narednom meču, protiv gradskog rivala Čukaričkog (3:1), 'stadion JNA', kako mnogi i dalje nazivaju dom crno-belih, bio je ispunjen gotovo do poslednjeg mesta.

Iako je euforija bila velika, Mijatović je od prvog dana ponavljao isto - da nema čarobni štapić i da ih u „podizanju Partizana iz pepela" čeka veoma težak posao.

Ipak, govori da je „apsolutno siguran da će vratiti Partizan na mesto koje mu pripada".

• Partizan - CSKA: Vatrometom obeležen 'bratski duel'
• Marko Valok: Zabavljač u kopačkama i strastveni pecaroš
• „Najvažnija utakmica u istoriji kluba": Kako se u AEK-u sećaju meča protiv Partizana tokom bombardovanja

Nova uprava krenula je u potpuno restrukturiranje kluba, koji su mnogi morali da napuste, pre svega kako bi troškovi bili smanjeni.

Početkom 2025. na klupu je umesto Sava Miloševića seo Srđan Blagojević, u to vreme čak i mnogim ljubiteljima fudbala, ne mnogo poznato ime.

Bila je to poslednja promena trenera u nizu u ovoj sezoni - počeo je Aleksandar Stanojević, preuzeo Savo Milošević, potom su dvojica bili privremeni šefovi stručnog štaba (Branko Vukašinović i Marko Jovanović), da bi u januaru došao Blagojević.

Ljajić je u februaru istakao da je dug smanjen na oko 48 miliona evra.

Nova kriza usledila je u martu.

Partizanu je brzo potrebno šest miliona evra kako bi regulisao najproblematičnija dugovanja, prošao UEFA montoring i obezbedio licencu za učešće u evropskim takmičenjima za narednu sezonu, pisali su mediji.

„Nije bilo jednostavno, ali uspeli smo", naveo je Ljajić krajem meseca.

Dakle, jednu od najtežih sezona u klupskoj istoriji, po svemu sudeći, partizanovci će pamtiti upravo po tome što je klub, kako-tako, nastavio da funkcioniše.

Sumornu sliku, uz evropski debakl, dodatno su potamnili nikad ubedljiviji poraz u „večitom derbiju" od 0:4 na domaćem terenu i ispadanje iz kupa od TSC-a na penale.

Ipak, deluje da je Blagojević vremenom dobio poverenje velikog dela navijača, posebno posle remija 3:3 protiv Zvezde na Marakani.

Uprava crno-belih je taj meč gledala iz lože stadiona „Rajko Mitić", gde je svečano dočekana, uz zagrljaj Mijatovića i Terzića.

Nekadašnji prvak Evrope sa Real Madridom više puta je isticao da, iako mu je cilj da prevaziđe večitog rivala, želi bolje odnose dva kluba, tako da je prisustvovao i proslavi 80 godina FK Crvena zvezda, što je potez koji se ne pamti.

Na kraju, navijači će sezonu pamtiti i po prijateljskom susretu sa ruskim CSKA, čiji navijači imaju bratski odnos sa Grobarima, ali i jednom incidentu.

Pred meč rukometne sekcije crno-belih i grčkog AEK-a, policija je na ulasku u halu oborila na pod Aleksandra Jovanovića, golmana i kapitena fudbalera Partizana, inače povremenog reprezentativca Srbije.

I Jovanović i predstavnici uprave optužili su policiju za prekomernu silu, tražeći istragu.

Promena sistema takmičenja

Sredinom marta naslovi u mnogim medijima u Srbiji bili su puni prilično teških reči.

Jedni su pisali o „detonaciji", drugi o „velikoj odluci za srpski fudbal", a treći „korenitim promenama".

Superliga Srbije bi od sezone 2026/27. trebalo da ima 12 učesnika, odlučeno je na sastanku predstavnika klubova prve i druge lige sa Brankom Radujkom, generalnim sekretarom Fudbalskog saveza Srbije (FSS).

Logika je bila da će to u najvišem rangu dovesti do koncentracije kvaliteta, neizvesnijih utakmica, pa i boljeg suđenja, čemu se niko nije protivio.

Barem na početku.

Iz Crvene zvezde su početkom aprila predložili su smanjenje na 14, umesto 12 timova, iako je Terzić u ranije govorio o potencijalno još ekstremnijim rezovima.

„Slaba liga nam je problem", izjavio je krajem 2024. godine.

„Sigurno treba smanjiti na 10 do 12 klubova, za dobrobit srpskog fudbala".

U međuvremenu su se protiv smanjenja na 12 timova oglasili iz lučanske Mladosti (ostali su za 16 superligaša), kao i iz uprave Novog Pazara („previše radikalno 12, prirodnije 14").

Povratak OFK Beograda

Jedna od omiljenih pesama navijača OFK Beograda glasi: „'53, '55, '62, '66 - hoćemo ponovo, hoćemo jako, jer mi smo ofkovci, to nije svako".

Na taj način prizivaju trofeje kupa SFRJ, neke od najvećih u klupskoj istoriji.

„Romantičari" do novog trofeja neće doći ove sezone, ali bi lako mogli da obezbede plasman u Evropu, gde su, ne tako davno, igrali protiv Galatasaraja i Atletiko Madrida.

Umesto susreta sa velikanima, OFK je godinama tavorio po nižim ligama zbog finansijskih problema, koji su - danas gotovo potpuno ruinirani - stadion na Karaburmi ostavljali bez struje, a klub gotovo pred gašenjem.

Međutim, situacija se značajno promenila 2022. godine, kada na njegovo čelo staju Andrej Mrkela, Kostadin i Balša Terzić, kao i Stefan Babović.

Babović je bivši fudbaler Partizana i sin biznismena Milije Babovića, koji je godinama imao ulogu u OFK Beogradu, Mrkela bivši fudbaler i sin sportskog direktora Zvezde Mitra Mrkele, a Terzići sinovi prvog operativca crveno-belih Zvezdana Terzića.

„Rođeni su na tom stadionu, tu su prohodali", rekao je o Kostadinu i Balši njihov otac, nekadašnji funkcioner „Romantičara", kojem se zbog perioda u OFK sudilo zbog sumnje da je nezakonito prisvajao novac od transfera fudbalera.

Deo optužbi je posle dugog sudskog procesa zastareo, a za deo je oslobođen.

Pod novim rukovodstvom, usledio je brz uspon OFK Beograda - 2023. ulaze u drugu ligu, potom u prvu i sada su na pragu Evrope.

Međutim, pitanje je da li će u njoj moći uopšte da igraju zbog dugova.

U aktuelnoj sezoni plavo-beli su u timu imali nekoliko bivših fudbalera Zvezde, na pozajmici ili otkupljenih: Nikolu Kneževića, Edmunda Ada, Adema Avdića, Andreja Vukićevića, Lazara Jovanovića, Aleksandra Kahvića, Nikolu Mituljikića, Marka Gobeljića, a prethodno je tu bio i Ebenizer Anan, sada prvotimac crveno-belih.

Tu su i Saša Marković i Stefan Šćepović, nekadašnji fudbaleri Partizana.

Gobeljić je 174. večiti derbi pratio sa severne tribine stadiona JNA, među najvatrenijim navijačima crveno-belih, zbog čega je uputio izvinjenje.

• Koliko je važna funkcija predsednika Fudbalskog saveza Srbije
• Ubistvo Branka Bulatovića: Nerešen slučaj koji je potresao srpski fudbal
• Sve o putu Srbije do Mundijala 2026: Ko su protivnici i koliko će biti teško

Smene trenera

Trend smene superligaških trenera kao na traci nastavljen je i ove sezone.

Zapravo, prilično je teško pobrojati ko je sve kada i gde dobio otkaz.

Zato idemo obrnutim sistemom - treneri koji su opstali od početka do kraja sezone su Vladan Milojević (Crvena zvezda), Feđa Dudić (Radnički Kragujevac) i Simo Krunić (OFK Beograd).

Neki su promenili i po četvoricu, poput Partizana i ubskog Jedinstva, a nisu retki ni slučajevi sa tri trenera - Tekstilac, Mladost, Vojvodina, Novi Pazar, Spartak.

Do kraja prvenstva možda još neko završi mandat, nikad se ne zna.

Nije još sve gotovo - kup

Ipak, nije još sve gotovo.

Partizan će izvesno biti drugi u prvenstvu, ali borba za mesta koja vode u evropska takmičenja i dalje traje.

Glavni takmaci: OFK Beograd i Radnički Kragujevac, a šansu vrebaju još Mladost iz Lučana, Vojvodina, Čukarički, Novi Pazar koji su se plasirali u plej-in (i verovatno TSC iz Bačke Topole, ali se još čekaju ishodi utakmica u ponedeljak).

Ostalo je još sedam utakmica, a razlika između šest klubova je tek nekoliko bodova, tako da bi do kraja moglo da bude svega i svačega.

I tu je vrlo bitan kup, gde su u polufinalu Zvezda, Napredak, Vojvodina i TSC - žreb je 15. aprila.

Navijači crno-belih će tu morati da rade ono što nikada nisu - navijaju za Zvezdu.

Ukoliko crveno-beli dođu do novog trofeja, to će Partizan poslati u kvalifikacije za Ligu Evrope, a ne u Ligu konferencija.

Na drugoj strani tabele, u borbi za opstanak i plej-autu, takođe je prilično dramatično.

U najgorem položaju, sa 13 bodova manje od prvog rivala, nalazi se Jedinstvo sa Uba, debitant u Superligi Srbije, kojem će biti potrebno čudo kako bi opstao.

Tu su još Tekstilac iz Odžaka, Radnički Niš, Spartak Subotica, Napredak, IMT i Železničar iz Pančeva (čeka se konačan ishod utakmica).

Možda ne još dugo, ako dođe do skraćenja lige.

• Kako postati fudbalski agent
• Sve kontroverze o Svetskom fudbalskom prvenstvu 2034. u Saudijskoj Arabiji
• Preporod mađarskog fudbala i uloga Orbana u tome

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk