Telefoni pojedinih nevladinih organizacija u Srbiji 15. marta uveče nisu prestajali da zvone.
Jedan za drugim javljali su se ljudi koji su par sati ranije bili na protestu u centru Beograda kada je iznenada nastao opštio haos i panika tokom odavanje pošte u tišini za 16 poginulih u padu nadstrešnice u Novom Sadu.
Govorili su o neobjašnjivom zvuku koji je naterao masu u beg i pometnju, što je ubrzo pobudilo sumnje o navodnoj upotrebi zvučnog topa, a vlasti odmah porekle.
Njihova svedočenja prešla su granice Srbije, pošto su se predstavnici nevladinih organizacija obratili predstavnicima Ujedinjenih nacija i Evropskom sudu za ljudska prava.
Specijalni izvestilac UN protiv torture i specijalni izvestilac UN za slobodu okupljanja pokrenuli su postupke zbog događaja 15. marta, rekla je Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom.
Tada se desio „napad na život, telo i slobodu velikog broja građana", smatra ona.
Jukom i još pet nevladinih organizacija prikupili su svedočenja ljudi koji su se našli duž centralne beogradske ulice kralja Milana, gde se neobjašnjivi zvuk najjače čuo.
Na osnovu tih iskaza, podneli su 9. aprila krivičnu prijavu za delo terorizma Tužilaštvu za organizovani kriminal.
„Postojala je namera da se zastraši stanovništvo", tvrdi Golubović.
Nevladine organizacije prikupile su više od 4.000 svedočenja, od kojih su na osnovu 3.032 uradili analizu doživljaja neobjašnjenog zvuka i njegovih posledica, objavljenu na sajtu zvuk.labs.rs.
„Kao konjica da trči ka nama, jako velikom brzinom. Mislila sam da su počeli da gaze preko ljudi nekom velikom brzom mašinom", jedno je od svedočenja u tom izveštaju.
Svedočenja su zastrašujuća, zbog čega podaci prikupljeni na sajtu zvuk.lab.rs izgledaju kao „triler sa elementima horora", rekao je Đorđe Krivokapić iz Šer (Share) fondacije.
Do sada je otvoreno više postupaka zbog događajab 15. marta.
Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu prvo je pokrenulo istragu da li su oni koji su tvrdili da su „bili izloženi udaru zvučnog topa" počinili krivično delo izazivanje panike i nereda.
Isto tužilaštvo je potom otvorilo istragu da bi utvrdilo šta se tačno dogodilo u centru Beograda.
Bezbednosne službe nisu upotrebile „zvučni top", niti su ga njeni pripadnici videli ili čuli, saopštilo je Prvo osnovno tužilaštvo dva dana posle meteža u centru grada.
Dok se čekaju odgovori, smenjivale su se oprečne informacije - ima li Srbija zvučni top, LRAD uređaj ili nešto treće, i da li su takve naprave korišćene.
Ministar policije Ivica Dačić rekao je da MUP ima više LRAD uređaja, ali da oni nisu kvalifikovani kao oružje, jer to ne bi bilo u skladu sa zakonom.
Ovi uređaji, koje je ministar u jednoj od izjava nazvao i malo jačim megafonima, namenjeni su obaveštavanju velikog broja ljudi.
Zato je jedan od njih bio postavljen kod Skupštine Srbije na dan protesta, rekao je pošto su na društvenim mrežama objavljene fotografije LRAD-a kod parlamenta.
Deset dana posle protesta u Beoradu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u Briselu sa najvišim evropskim zvaničnicima pričao i o tvrdnjama o upotrebi 'zvučnog topa'.
„Srbija nema šta da krije i u potpunosti je otvorena da se to sagleda na svaki mogući način", rekao je Vučić posle sastanka sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom.
Rekao je i da su u Beogradu i agenti ruske službe bezbednosti (FSB), čiji se izveštaj očekuje, kao i da je pozvao i američki Federalni istražni bito (FBI).
U međuvremenu, studenti koji mesecima protestuju, pridodali su prvobitnom spisku novi zahtev - traže detaljnu istragu incidenta na protestu 15. marta u Beogradu.
Pogledajte video: Prodoran huk, strah i prekid tišine - šta do sada znamo o incidentu na protestu 15. marta
Za samo jedan dan, stotine ljudi javile su se nevladinim organizacijama, odgovorivši na njihov poziv da podele sopstveno iskustvo.
Većina ih je rekla da je čula nešto što nalikuje zvuku automobila u ubrzanju, kamiona ili nekog drugog drumskog vozila.
Mnogi su govorili o zvuku aviona, letelice ili drona, ali i niske frekvencije, poput huka ili brujanja koji kao da je išao pravo na njih.
„Prvo tiše, kao da se ljudi na skupu oglašavaju, a zatim sve glasnije, pomislila sam da se neko vojno oklopno vozilo zaletelo u ljude.
„Glasan huk kao avion, ili neko vozilo u tunelu", jedno je od svedočenja.
Iskustvo je ostavilo posledice, fizičke i psihičke, a najviše strah, anksioznost, paniku, pokazuju svedočenja.
„Osetila sam strah i paniku intenziteta koji mi je nepoznat kao i paranoju, satima kasnije.
„Bila sam ubeđena da je gotovo i da će sve da nas pobije. Bilo mi je teško da se suzdržim da ne vrištim od količine prestravljenosti.
„Nikada tako nešto nisam iskusila", ispričala je jedna svedokinja.
Pominjani su i fizički simptomi, poput problema sa sluhom, glavobolje i srčane tegobe.
Predstavnici nevladinih organizacija su pokucali na mnoga vrata - prvo kod domaćeg tužilaštva, a potom i međunarodnih institucija.
Iz izjave istraživača Omega instituta koji se bavi kršenjem ljudskih prava, saznali smo da su izvestioci protiv torture i za slobodu okupljanja zatražili izveštaj od Srbije koje je sredstvo upotrebljeno, rekla je Golubović.
Predstavnici nevladinih organizacija traže od Ujedinjenih nacija da pozovu državu da spreči dalju upotrebu bilo kog nedozvoljenog sredstva za razbijanje mase, ali i da sprovede delotvornu istragu.
Predstavnici UN kancelarija nisu odgovorili na pitanja BBC novinara o postupcima koji su pokrenuti zbog događaja 15. marta do objavljivanja ovog teksta.
Opozicioni pokret Kreni-promeni predao je kancelariji UN u Beogradu peticiju sa blizu 600.000 potpisa kojom se traži međunarodna istraga navodne upotrebe zvučnog oružja tokom studentskog protesta 15. marta.
Od Evropskog suda za ljudska prava zatraženo je da se Srbiji izrekne jedna ili više hitnih privremenih mera zbog upotrebe nepoznatog sredstva kojim je prekinuta 15-minutna tišina.
U odgovoru sudu na ovaj zahtev, Srbija je porekla da je upotrebljeno neko sredstvo, rekao je Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Odgovornost države je da utvrdi šta se desilo i ko je upotrebio nepoznato sredstvo, kaže Ilić.
Predsednik Srbije zatražio je na sednici vlade 16. marta od ministarke pravde Maje Popović da se kazne oni koji šire dezinformacije o zvučnom topu, podsetio je Ilić.
Potom je otvorena istraga o izazivanju panike tvrdnjama o upotrebi zvučnog topa, dodao je.
Prvo osnovno tužilaštvo najavilo je da će od 14. apirla u okviru istrage početi da saslušava svedoke događaja.
Biće saslušani oni koji su do 3. aprila dostavili podatke posredstvom nevladinih organizacija i imaju lekarsku dokumentaciju o pretrpljenim tegobama, preneo je Insajder.
Prethodno je Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije, rekao da je saslušan u policiji,zbog tvrdnji koje je izneo tokom televizijskog gostovanja.
Ne znajući da je uključen u program uživo, Jovanović je, između ostalog, rekao da je „pušten zvuk" kada je „nastao haos".
Tvrdio je i da su se u isto vreme desila i dva „sinhronizovana" napada - na policiju i studente.
„Ništa nije slučajno, pa ni ono što se desilo u studiju Tanjuga.
„Stojim iza svake reči izgovorene u programu, a potom date i potpisane" pred policijom.
„Spreman sam da to ponovim pred svakim tužiocem", rekao je u objavi na Instagramu.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Ilić Bojan
Gube neki polako kompas i zloupotrebljavaju studentski protest ali pravimo se ludi...
Joe
Snaga jednog pokreta se ne iskazuje mlaćenjem prazne slame. Top ili ne, tema o kojoj se žvaće već neko vreme ali dovoljno dugo da postane sprdnja. Reč kao oružije prihvatam ali praviti dramu iz ničega je isto toliko jadno kao i poneki potezi aktuelne vlasti.
Naravno
Ne sumnjajte u to.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar