Doček Nove godine od 2026. u Holandiji više neće biti isti.
Stanovnici ove ove države više neće smeti da kupuju i ispaljuju vatromet, odlučio je holandski parlament.
Većina poslanika je podržala zabranu, ali i poseban predlog da njena primena ne krene odmah zbog potencijalnih enormnih zahteva za odštetu dobavljača pirotehnike.
Ispaljivanje vatrometa je decenijska novogodišnja tradicija u Holandiji, ali poslednjih godina raste stopa povreda tokom te noći.
Dvoje ljudi je poginulo, a 1.162 zadobilo neke povrede poput opekotina i oštećenja oka, na dočeku 2025.
Proslave Nove godine postale su sinonim za antisocijalno ponašanje u mnogim holandskim gradovima, a zbog sve veće podrške ljudi da se zabrani korišćenje pirotehnike, mišljenje su promenili i političari.
Rezultati nedavnog istraživanja javnog mnjenja pokazuju da tri četvrtine ljudi podržava da se stavi tapija na ispaljivanje vatrometa.
Narodna stranka za slobodu i demokraciju, liberalna partija desnog centra (VVD), deo holandske vlade, pokrenula je aktivniju kampanju za zabranu krajme marta, a vrlo brzo ju je podržala i druga koalicona partija, nedavno osnovana, Novi društveni ugovor (NSC).
Međutim, dve druge vladajuće partije su se usprotivile, tvrdeći da većinu problema stvaraju ilegalno, a ne legalno kupljena pirotehnika.
Možda će vatromet moći da se pušta na lokalu, ali o tome tek treba da se razgovara.
Postignuti kompromis oko odlaganja zabrane do 2026. izazvao je strah, jer je trauma od poslednjeg dočeka i dalje prisutna.
Mirjam Bikar iz stranke Hrišćanska unija je zabrinuta da bi sledeći 31. decembar mogao da se završi kao „još jedna vrsta Armagedona (apokalipsa) i da će svi da prsnu".
Nije reč samo o rutinskom ispaljivanju vatrometa na ulicama Holandije, već o posledicama poput zapaljenih automobila, skutera i zgrada, a i bilo je nereda zbog bacanja pirotehnike na vozilima hitnih službi.
Prošle, 2024. godine, 200 ljudi je pritvoreno, a šteta izazvana bacanjem pirotehnike, procenjena je na 16 miliona evra.
Devetnaest mesta i gradova zabranilo je ispaljivanje vatrometa, dok su u nekim drugim regionima napravljene zone bez pirotehnike.
Međutim ove more su se uglavnom ignorisale, a gradonačelnik Amsterdama, holandske prestonice, rekao je da je sve beznadežno dok vlada ne stavi tačku na komercijalnu prodaju.
Holandija nije usamljeni slučaj.
Sa nasiljem izazvanim pirotehničkim sredstvima suočile su se i Belgija i Nemačka.
Najn Koijmen, šefica sindikata holandske policije (NPB) izjavila je da se policijacima čini kao da rade „u ratnoj zoni".
Istraživanje među članovima sindikata pokazalo je da četiri od 10 službenika ne želi da radi u novogodišnjoj noći zbog ozbiljnih bezbednosnih rizika.
Niz holandskih aktivističkih grupa je podržao zabranu, ali dobavljači vatrometa traže oko 895 miliona evra nadoknade zbog zaliha kupljenih za sledeću novu godinu.
Vlada procenjuje da bi troškovi odštete ukoliko se mera zabrene primeni 2025. bili između 100 i 150 miliona evra.
Ukoliko se sa njenom primenom krene 2026. troškovi bi bili više od 50 miliona evra.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Sve
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar