Mogu li data centri da se smeste u orbitu i na Mesec

Zvuči kao nešto iz naučnofantastičnog filma, ali Stiven Ajsel je uveren da će jednog dana njegova kompanija otvoriti data centar na Mesecu.

„Kako ja to vidim: smeštanjem data centra u svemir, vi nudite do tada neviđenu bezbednost", kaže predsednik Lounstar Data Holdingsa.

Ova firma je u martu sa Floride tvrdila da je uspešno testirala sićušni data centar veličine knjige tvrdih korica koji je „ustopirao" vožnju do Meseca na lunarnom sletaču Atena iz američke firme za svemirska istraživanja Intuitiv mašins.

On je, opet, bio lansiran raketom iz SpejsIksa Ilona Maska.

Data centri su ogromna skladišta sa gomilom kompjutera na kojima se čuvaju i obrađuju podaci koje koriste internet stranice, kompanije i vlade.

Lounstar kaže da će njihovo postavljanje data centara na Mesec ponuditi mušterijama bezbednu, pouzdanu obradu podataka, dok će istovremeno iskoristiti neograničenu solarnu energiju za njihovo napajanje.

• Šta su postigla svemirska istraživanja u 2023. godini
• Naučnici sa Oksforda kamerom traže vodu na Mesecu
• Porasla šansa da asteroid udari u Mesec

Svemirski data centri mogli bi da zvuče kao nešto preterano, ali je ta ideja sve više počela da uzima maha.

Delimično jer je u porastu potražnja i sve je teže pronaći odgovarajuće lokacije na Zemlji.

Stalno širenje upotrebe kompjuterske veštačke inteligencije (VI) dovelo je do ogromnog rasta količine podataka koja mora da se pohrani i obradi širom sveta.

Potreba za data centrima je skočila, a očekuje se da godišnja potražnja poraste između 19 i 22 odsto do 2030. prema svetskoj konsultantskoj firmi za menadžment Mekinsi.

Novi pogoni niču sve vreme, ali sve je teže pronaći mesto na koje ih smestiti.

Data centri su veliki i prostrani, koriste ogromne količine energije i vode za hlađenje.

Sve više lokalnih stanovnika ne želi da se grade blizu njih.

Smeštanje data centara u svemir ili u orbitu oko Zemlje ili na Mesec u teoriji znači da ne mogu da naprave toliko mnogo štete.

Postoji manje-više neograničeni izvor energije dostupne od sunca, na primer, i nema komšija koji bi se žalili na posledice po životnu sredinu.

I ne samo to, svemirski data centri bi mogli da se specijalizuju za pružanje usluga letelicama i drugim postrojenjima, sa transferima podataka iz svemira u svemir koji bi bili brži nego na zemlji.

Objavljeni su rezultati studije održivosti iz 2025. koju je finansirala Evropska komisija o orbitirajućim data centrima.

Izveštaj projekta Asend koji je napravio Tales Alenija Spejs, zajednički poduhvat francuske i italijanske grupe za aeronautiku Tales i Leonardo, takođe je objavljen.

Utvršeno je da bi slanje data centara u svemir „moglo da transformiše evropsku digitalnu sferu" i postane „bolje po ekologiju".

Tales Alenija Spejs zamišlja izgradnju konstrukcija od 13 satelita zajedničke veličine 200 puta 80 metara i sa ukupnom moći obrade podataka od oko 10 megavata.

To je ekvivalentno trenutnom data centru na zemlji srednje veličine od oko 5.000 servera.

Na osnovu tehnologija koje već postoje ili su u razvoju, sateliti bi se sklapali u orbiti.

Pogledajte kako izgleda čudesan pogled na Mesec snimljen privatnom lunarnom letelicom

Demijen Dumestije, arhitekta projekta Asend u Tales Alenija Spejsu, kaže da, kako bi svemirski data centri postali ekološki prihvatljiviji od postojećih zemaljskih verzija, biće potrebno da se lanseri raketa naprave tako da imaju 10 puta manje emisija za njihovog životnog veka.

On kaže da to deluje moguće.

„Ali da bismo pokrili razvoj nove tehnologije i pojačali kapacitete proizvodnje, moramo da uzmemo u obzir veće sistemske kapacitete, od oko 200 megavata, što znači 200 naših zamišljenih velikih svemirskih investicija i isto toliko lansiranja", kaže on.

„Glavno pitanje je kad će adaptirani lanser biti spreman. U zavisnosti od ulaganja i odluka koje će biti donete, ovo bi moglo da se uradi za 2030. ili 2035. godinu, što znači komercijalnu održivost pre 2037", dodaje.

Uprkos optimizmu firmi koje žele da razviju ovu tehnologiju, doktor Domeniko Vićinanca, docent obaveštajnih sistema i data nauke na Univerzitetu Anglija Raskin u Velikoj Britaniji, kaže da postoje brojne ogromne prepreke pre nego što svemirski data centri postanu održiva opcija.

„Čak i uz doprinose i napredak kompanija kao što su SpejsIks, lansiranje hardvera u orbitu i dalje ostaje izuzetno skupo.

„Svaki kilogram poslat u svemir košta hiljade dolara."

„Svemirski data centri traže ne samo data opremu, već i infrastrukturu za njihovu zaštitu, napajanje i hlađenje. Sve to dodaje na težini i složenosti", ukazuje on.

Hlađenje opreme predstavljaće poseban problem, jer iako je svemir hladan, konvencionalni sistemi hlađenja ne rade dobro bez gravitacije.

U međuvremenu, svemirski vremenski uslovi mogu da oštete elektroniku, dok sve veća količina svemirskog otpada ugrožava fizički hardver.

„Rešavanje problema u orbiti je daleko od jednostavnog - čak i sa robotikom i automatizacijom, postoje ograničenja šta može da se popravi na daljinu.

„Veliki kvar na hardveru mogao bi da zahteva skupu ljudsku misiju, potencijalno dovodeći do prekida rada od više nedelja ili meseci", dodaje doktor Vićinanca.

Firme poput Lounstara izuzetno samouverene tvrde da samo odgovaraju na potražnju.

„Ne bismo ovo radili da nam mušterije to ne traže", kaže Skot.

Sledeći cilj firme je da postavi mali data centar u orbitu oko Meseca 2027.

U međuvremenu, druge kompanije se nadaju da će stići tamo malo brže, kao što je vašingstonski Starklaud, koji treba da lansira satelitski data centar sledećeg meseca i započne komercijalne operacije sredinom 2026.

Ajsel iz Lounstara kaže da svemirski pogoni nude više bezbednosti za vlade i kompanije zato što njihovi podaci ne moraju da se usmeravaju preko zemaljskih mreža.

Umesto toga, informacije mogu da se pošalju direktno iz svemira izabranoj zemaljskoj stanici.

„To je kao da imate trezor pozadi u banci.

„Ne morate da ga otvarate svaki dan, ali je tu da pruži dodatnu meru bezbednosti, a razdaljina od Zemlje do Meseca to i nudi – utoliko je teže pristupiti mu", kaže on.

Udaljenost do Meseca znači da podacima treba sekund i po da stignu do Zemlje – što nije važno za neke aplikacije, kao što su dugotrajna skladišta i bekapi podataka.

A u međuvremenu, kaže osnivač Lounstara i generalni direktor Kris Stot, svemirski data centri mogu da pomognu organizacijama da poštuju propise o suverenitetu podataka, potrebi da se podaci ljudi drže u njihovoj zemlji porekla.

„Prema svemirskom zakonu, kutija elektronike bukvalno je podložna zakonu države koja izdaje dozvolu ili lansira što je zapravo ambasada u svemiru", kaže on.

Lounstar već ima mušterije koje čekaju da stignu na red, među njima i američka savezna država Florida i vlada Ostrva Men.

Pogledajte zapanjujući trenutak poletanja rakete Falkon 9

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk