„Albanska mafija bi me pozvala i rekla mi: 'Želimo da pošaljemo 500 kilograma droge.' Ako ne prihvatite, ubiju vas."
Cezar (nije mu pravo ime) član je Latinskih kraljeva, kriminalnog narko kartela u Ekvadoru.
Regrutovao ga je korumpirani policijski službenik iz odeljenja za borbu protiv narkotika da radi za albansku mafiju, jednu od najproduktivnijih mreža za rasturanje kokaina u Evropi.
Albanska mafija je poslednjih godina proširila prisustvo u Ekvadoru, privučena ključnim rutama za trgovinu kroz zemlju i sada kontroliše većinu priliva kokaina iz Južne Amerike za Evropu.
Uprkos tome što Ekvador ne proizvodi ovu drogu, 70 odsto svetskog kokaina sada prolazi kroz njegove luke, kaže predsednik Ekvadora Danijel Noboa.
On se krijumčari u zemlju iz susedne Kolumbije i Perua - dva najveća proizvođača kokaina na svetu.
Policija kaže da je zaplenila rekordnu količinu ilegalnih droga prošle godine, većinom kokan, i da to ukazuje na to da je ukupna količina izvoza u porastu.
Posledice su smrtonosne: u januaru 2025. godine bilo je više od 780 ubistava, što ga čini najsmrtonosnijim mesecom poslednjih godina.
Mnoga od njih bila su povezana sa ilegalnom trgovinom droge.
Razgovarali smo sa ljudima u lancu snabdevanja da bismo razumeli zašto se ova kriza pogoršava i kako je podstiče porast evropske potrošnje kokaina.
Cezar (36) je prvi put počeo da radi sa kartelima kad je imao 14 godina, navodeći loše prilike za posao kao jedan od faktora.
„Albancima je bio potreban neko da im rešava probleme", objašnjava on.
„Znao sam čuvare luke, prevoznike, nadzornike sigurnosnih kamera."
On ih potplaćuje da prokrijumčare drogu u ekvadorske luke ili da zažmure ili ugase poneku kameru.
Nakon što kokain stigne u Ekvador iz Kolumbije ili Perua, drži se u skladištima sve dok albanski poslodavci ne saznaju za brodski kontejner koji će uskoro putovati za neku evropsku luku.
Bande koriste tri glavna metoda za ubacivanje kokaina u brodski tovar: sakrivanje droge u pošiljci pre nego što stigne u luku, provaljivanje u kontejnere u luci ili ubacivanje droga na brodove na otvorenom moru.
Ponekad Cezar zaradi i do 3.000 dolara po poslu, ali za njega podsticaj nije samo novac: „Ako ne obavite posao koji vam Albanci traže, ubiće vas."
Cezar kaže da donekle žali zbog njegove uloge u trgovini drogom, naročito zbog onoga što naziva „kolateralnim žrtvama".
Ali on veruje da su za to krive zemlje korisnika.
„Ako stopa potrošnje raste, rašće i prodaja. Biće to nezaustavljivo", kaže on.
„Ako se budu borili protiv toga tamo, okončaće se ovde."
Pogledajte video: Ekvador - od mirnog mesta do sukoba narko bandi
U ralje ovog lanca snabdevanja bivaju uvaćeni i obični radnici, ne samo članovi bandi.
Huan (nije mu pravo ime) je kamiondžija.
Jednog dana je pokupio pošiljku tunjevine da bi je prevezao do luke.
On kaže da nešto tu nije bilo kako treba.
„Prvi alarm je zazvonio na uzbunu kad smo stigli u skladište i u njemu se nalazio samo jedan tovar i ništa drugo. Bilo je to iznajmljeno skladište, kompanija nije imala ime", priseća se on.
„Dva meseca kasnije, video sam na vestima da su kontejneri zaplenjeni u Amsterdamu, puni droge. Nismo imali pojma."
Neki šoferi ne znajući prevoze drogu; drugi su na to primorani - ako odbiju, biće ubijeni.
Evropske bande privlači Ekvador zbog njegove lokacije, ali i njegovih legalnih izvoza, koji pružaju zgodan način za skrivanje ilegalnog tovara.
„Izvoz banana čini 66 odsto kontejnera koji napuste Ekvador, 29,81 odsto njih odlazi u Evropsku uniju, gde je potrošnja droge u porastu", objašnjava predstavnik industrije banana Hoze Antonio Idalgo.
Neke bande su čak osnovale lažne kompanije za izvoz ili uvoz voća u Evropi i Ekvadoru kao paravan za ilegalne aktivnosti.
„Ovi evropski krijumčari se predstavljaju kao biznismeni", kaže Hoze (nije mu pravo ime), tužilac koji juri organizovane kriminalne grupe i koji je za nas govorio anonimno zbog pretnji koje redovno dobija.
Ozloglašeni primer je Dritan Đika, optužen da je jedan od najmoćnijih albanskih mafijaških vođa u Ekvadoru.
Tužioci kažu da on ima udeo u kompanijama za izvoz voća u Ekvadoru i kompanijama za uvoz voća u Evropi, koje koriste za krijumčarenje kokaina.
On je u bekstvu, ali mnogi njegovi saučesnici su osuđeni posle multinacionalne policijske operacije.
Advokatkinja Monika Luzaraga branila je jednog od njegovih saradnika i sada govori otvoreno o njenim saznanjima kako ove mreže operišu.
„Tih godina je izvoz banana u Albaniju skočio u nebesa", kaže ona.
Ona zvuči nezadovoljno što vlasti nisu sabrale dva i dva ranije da kriminalne grupe koriste to kao paravan.
„Čitava privreda ovde stagnira. A opet je jedan artikal koji je skočio sa izvozom bila banana. Dakle, dva plus dva jednako su četiri."
U ekvadorskim lukama, policija i oružane snage pokušavaju da kontrolišu situaciju.
Čamci patroliraju vodama, policajci skeniraju kutije sa bananama u potrazi za „ciglama" kokaina – čak i policijski ronioci traže drogu skrivenu ispod brodova.
Svi su teško naoružani, čak i oni koji samo čuvaju kutije sa bananama pre nego što budu utovarene u brodske kontejnere.
To je zato što ako se tokom pretrage pronađe droga, korumpirani lučki radnik će verovatno biti umešan, i to bi moglo da izazove nasilni incident.
Uprkos ovim naporima, policija kaže da je količina kokaina koji se uspešno krijumčari iz Ekvadora dostigla rekordne visine.
Za to se okrivljuju rast potražnje i ekonomski faktori.
Prošle godine je zaplenjeno skoro 300 tona droge - novi godišnji rekord, prema ekvadorskom Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Major Kristijan Kozar Kueva iz Nacionalne policije kaže da je poslednjih godina došlo do „oko 30 odsto rasta zaplena pošiljki za Evropu".
Ovaj porast kokainskih pošiljki učinio je čitavu situaciju opasnijom za one koje su uhvaćeni u lancu snabdevanja.
Kamiondžija „Huan" kaže da ga rast „kontaminacije kontejnera" čini ranjivijim.
On kaže da su zvaničnici prekjuče zaplenili kontejner sa dve tone kokaina.
„Nekada su to bila dva kilograma, sada govorimo o tonama."
„Ako ne kontaminirate kontejnere, imate dve opcije: da napustite posao ili završite mrtvi."
Privreda koju je razorila pandemija kovida ostavila je više stanovnika Ekvadora podložnijim regrutovanju u bande.
Država koja je bila finansijski ruinirana posle pandemije, snage bezbednosti koje su imale manje iskustva u borbi protiv organizovanog kriminala i prethodno popustljiva pravila za dobijanje vize doveli su do pojavljivanja evropskih bandi tamo posle 2020. godine.
Monika Luzaraga kaže da je 2021. bila godina kad se „vinula infiltracija albanske mafije".
Ona kaže da se ovaj period poklopio sa „navalom" albanskih državljana i skokom izvoza banana, čak i u Albaniju.
„To je izuzetno unosan posao koji šteti Ekvadoru a koristi kriminalnim organizacijama.
„Kako možemo da prihvatimo privredu izgrađenu na patnji?".
Ovaj gnev prema stranim kartelima ne iznenađuje, imajući u vidu njihov doprinos porastu nasilja.
Ali postoji jedna stvar oko koje se slažu neki krijumčari i oni koji se bore protiv njih: trgovinu podstiču potrošači, posebno u Evropi, SAD i Australiji.
Podaci UN-a pokazuju da je svetska potrošnja kokaina dostigle rekordne visine.
Njene ankete pokazuju da Velika Britanija ima drugu najveću stopu upotrebe kokaina na svetu.
Britanska Nacionalna agencija za borbu protiv kriminala (NCA) procenjuje da Velika Britanija konzumira oko 117 tona kokaina godišnje i ima najveće tržište u Evropi.
Dokazi pokazuju da je potrošnja u Velikoj Britaniji u porastu.
Analiza britanskog Houm ofisa nad otpadnim vodama pokazuje da se potrošnja kokaina povećala za 7 odsto od 2023. do 2024. godine.
U operacijama NCA 2024. godine zaplenjene su oko 232 tone kokaina, za razliku od 194 tone iz 2023. godine.
Pogledajte video: Pokušao da švercuje kokain ispod perike, pa uhapšen
Zamenik direktora NCA za procenu pretnje Čarls Jejts kaže da ovo čini Veliku Britaniju „zemljom izbora" za organizovane kriminalne grupe koje zarađuju od visoke potražnje.
On procenjuje da britansko kokainsko tržište vredi oko 14,2 milijarde dolara, a da kriminalne bande zarade oko četiri milijarde dolara godišnje samo u Velikoj Britaniji.
Oni koji se bore protiv ovih bandi u Ekvadoru, kao što je tužilac Hoze, kažu da je na „zemljama čiji su državljani potrošači kokaina da sprovode strožu kontrolu" onih koji finansiraju tu trgovinu.
Njihove žrtve dolaze u raznim oblicima.
Za Idalga to su izvoznici banana koji trpe finansijsku i štetu po ugled.
Za Luzaragu, to su „deca, adolescenti koje regrutuju kriminalne bande".
„U Evropi imate građane voljne da plate velike količine novca da bi dobili drogu koju troše. Drogu koju na kraju građani Ekvadora plaćaju životima."
NCA ističe da pored ovih „katastrofalnih" posledica po zajednice duž čitavog lanca snabdevanja, upotreba kokaina uzima dodatne žrtve među korisnicima zbog kardiovaskularnih i psiholoških posledica.
Smrti uzrokovane kokainom u Velikoj Britaniji skočile su za 30 odsto 2023. godine u poređenju sa 2022. godinom, na 1.118.
NCA takođe upozorava da droga pogoršava domaće nasilje.
On nedvosmisleno stavlja do znanja da napori službi za sprovođenje reda i zakona nisu dovoljni: „Akcija na strani ponude sama po sebi nikad neće biti rešenje. Ono što je važno je da se promeni potražnja."
Od članova narko bandi do predsednika zemlje, ovo je poruka Ekvadora i za Evropu.
Predsednik Danijel Noboa, koji se kandiduje za drugi mandat u drugom krugu predsedničkih izbora 13. aprila, učinio je borbu protiv kriminalnih bandi jednim od svojih prioriteta i angažovao vojsku da se bori protiv nasilja bandi.
On je za BBC rekao: „Lanac koji se završava 'zabavom u Velikoj Britaniji' podrazumeva jako mnogo nasilja."
„Ono što je zabava za jednu osobu verovatno obuhvata 20 ubistava usput."
Dodatno izveštavanje: Džesika Kruz
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar