Mario Vargas Ljosa, koji je preminuo u 90. godini u rodnom Peruu, bio je značajna, a neretko i kontroverzna, figura latinoameričke književnosti i kulture.
Napisao je više od 50 dela, od kojih su mnoga prevođena na brojne svetske jezike, a osvojio je i Nobelovu nagradu za književnost 2010. godine, kada ga je žiri opisao kao „božanski telentovanog pripovedača".
Njegovi opisi autoritarizma, nasilja i mačizma uz upotrebu bogate mašte i raskošnog rečnika učinili su da postane zvezda književnog buma Južne Amerike, koji je doprineo da svet posveti veću pažnju tom kontinentu.
Vargas Ljosa je u početku bio blizak levičarskim idejama, kasnije se razočarao u revolucionarne ideje i na kraju je bio predsednički kandidat na izborima u Peruu 1990. godine, kao predstavnik partije desnog centra.
Rođen je 1936. u porodici srednje klase u gradu Arekipa na jugu Perua.
Roditelji su mu se razveli dok je bio beba, a sa pradedom i prababom preselio se u Kohabambu u Boliviji.
Vratio se u Peru kada je imao 10 godina, a šest godina kasnije napisao je prvo delo Bekstvo od Inki.
Diplomirao je na Univerzitetu u Limi, gde je studirao španski jezik, a kasnije se preselio u Pariz.
Njegov prvi roman bio je Vreme heroja, u kojem je pisao o osudi korupcije i zlostavljanja u peruanskoj vojnoj školi.
Knjiga je objavljena 1962, u trenutku kada je vojska u Peruu veliku društvenu i političku moć.
Snažne i strašne opise iz dela osudilo je nekoliko generala tamošnje vojske.
Jedan je čak rekao da Mario Vargas Ljosa ima „degenerisan um".
Pisac je priču napisao na osnovu vremena koje je kao tinejdžer proveo u Vojnoj akademiji Leonisio Prado, što je 1990. opisao kao „ekstremno traumatično iskustvo".
Dve godine školovanja su učinile da sopstvenu zemlju vidi kao „nasilno društvo, puno gorčine, u kojem su društvene, kulturne i rasne grupe u potpunom klinču".
Vargas Ljosa je tvrdio da je ta škola spalila 1.000 primeraka njegovog prvog romana.
Njegov eksperimentalni drugi roman je Zelena kuća iz 1966. i radnja je smeštena u peruanskoj pustinji i džungli, a u njoj je opisana saradnja makroa, sveštenika i vojnika u bordelu.
Ova dva romana peruanskog pisca podstakla su proboj južnoameričke literature tokom 1960-ih i 1970-ih.
Za taj proboj bila su karakteristična eksperimentalna i poltički motivisana dela, koja su oslikavala tenzije tog vremena na ovom kontinentu.
Neki od najznačajnijih pisaca tog talasa izgradili su imena u svetu i njihova dela prevođena su širom plenete, a među njima je i Kolumbijac Gabrijel Garsija Markes, prijatelj, a u nekim periodima i rival Vargasa Ljose.
Poznato je da dvojica književnika nisu pričali decenijama pošto je Vargas Ljosa udario Garsiju Markesa u lice u meksičkom bioskopu 1976.
Postoji više verzija priča o razlozima za to.
Prijatelji Garsije Markesa smatraju da je do svađe došlo zbog bliskosti Vargasa Ljose i tadašnje Markesove supruge Patrisije.
Međutim, Vargas Ljosa je studentima Univerziteta u Madridu 2017. ispričao da su se sukobili zbog različitih stavova o Kubi i tadašnjom komunističkom lideru te zemlje Fidelu Kastru.
Pomirili su se 2007, a Vargas Ljosa je tri godine kasnije dobio Nobelovu nagradu.
Postao je prvi južnoamerički pisac sa tim priznanjem još od 1982. godine, kada je nagrada uručena baš Gabrijelu Garsiji Markesu.
Veliki deo opusa ovog Peruanca neodvojiv je od nestabilnosti i nasilja u Južnoj Americi u drugoj polovini 20. veka, kada se taj kontinent suočava sa revolucijama i vojnim diktaturama.
Njegov roman Razgovori u katedrali iz 1969. cenjen je zbog detaljnih opisa diktature Manuela Odrije od 1948. do 1956. u Peruu, kada je lider kontrolisao i na kraju uništio živote mnogih.
Kao i mnogi intelektualci, Vargas Ljosa je podržavao Fidela Kastra, u koga se razočarao zbog „afere Padilja", prilikom koje je pisac Heberto Padilja osuđen na zatvor zbog kritikovanja kubanske vlade 1971.
Vargas Ljosa je 1983. bio i predsednik komisije za istraživanja svirepog ubistva osmoro novinara u selu u peruanskim Andima, a taj slučaj postao je poznat kao masakr u Učurakaju.
Peruanski zvaničnici tvrdili su da su novinare ubili starosedeoci iz sela koji su ih pomešali sa članovima gerilske, maoističke grupe Svetla staza.
Komisija je potvrdila navode zvaničnika, zbog čega su Vargasa Ljosu oštro kritikovali oni koji su verovali da su užasni metodi zločina i strašna sakaćenja tela bili potpis tada čuvene antiterorističke policijske jedinice, a ne pokazatelji „domorodačkog nasilja".
Pomeravši se udersno na političkom spektru, pisac je 1990. bio i kandidat za predsednika Perua ispred partije Demokratski front desnog centra, koja je imala neoliberalnu političku platformu.
Izgubio je od Alberta Fuhimorija, koji će kasnije vladati Peruom 10 godina.
Uprkos kritikama zbog izveštaja o masakru u Učurakaju, Vargas Ljosa je nastavio da piše i govori o državnoj represiji i zloupotrebi moći.
Njegov roman Jarčeva fešta, objavljen 2000. godine, opisivao je vladavinu dominikanskog diktatora Rafaela Truhilja, koja je trajala 31 godinu do njegovog ubistva 1961.
Roman je nagrađen Nobelovom nagradom zbog opisa „strukture moći i slika individualnog otpora, revolta i poraza".
Neka dela Marija Vargasa Ljose poslužila su kao ispiracija za filmove.
Knjiga Tetka Julija i scenarista, zasnovana na prvom braku Vargasa Ljose, 1990. je postala scenario za holivudski film Uključite se sutra.
Kasnije se u knjizi San Kelta bavio i likom irskog nacionaliste Rodžera Kejsmenta.
Poslednje godine života provodio je u Peruu i španskoj prestonici Madridu.
Pažnju tabloida privukao je kada se 2015. razveo posle 50 godina braka kako bi ušao u vezu sa špansko-filipinskom voditeljkom Isabel Pejsler, majkom popularnog pevača Enrikea Iglesijasa.
Vargas Ljosa trpeo je kritike i tokom poslednjih godina života zbog kontroverznih izjava.
On je 2019. kritikovan zato što je za porast broja ubijenih novinara u Meksiku razlog našao u većim medijskim slobodama „koje dozvoljavaju novinarima da govore stvari koje ranije nisu smeli".
Iako je dodao da „trgovina drogom apsolutno ima važnu ulogu u tome", neki su smatrali da nije izrazio empatiju prema žrtvama i njihovim porodicama.
Vargas Ljosa je 2018. još jednom bio na udaru pošto je u kolumni za španski list Pais feminizam nazvao „najodlučnijim neprijateljem književnosti, koji pokušava da je liši muškosti, brojnih predrasuda i nemorala".
Peruanski književnik preminuo je u Limi 13. aprila 2025. „u miru" i okružen porodicom, saopštio je njegov sin Alvaro.
Njegova smrt znači i odlazak poslednjeg pisca koji je bio deo južnoameričkog književnog buma u drugoj polovini 20. veka.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar