Šta je krivično delo izazivanje panike i može li se zloupotrebiti

Praćenje vremenske prognoze mi je hobi.

Ali kada sam htela na društvenoj mreži da objavim da će za vikend duvati jak, olujni, vetar praćen kišom, drugarica me je opomenula i rekla da to ne radim.

„Hoćeš da te privedu zbog širenja panike.

„Znaš li da možeš u zatvor zbog toga jer je to krivično delo”, nasmejala se, a meni nije bilo prijatno.

Krivično delo izazivanje panike i nereda uvedeno je u Krivični zakonik Srbije 2005. godine.

Dejan Ilić, kolumnista i publicista Peščanika, priveden je zbog ovog krivičnog dela zadržan 48 sati u policiji, saopštilo je Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu,

Ubrzo je pušten na slobodu, ali uz krivičnu prijavu.

„Ovo krivično delo postojalo je i ranije, u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

„I tada je bilo oštro kritikovano, jer je pogodno za zloupotrebu i pritisak na političke neistomišljenike”, kaže Ivan Đokić sa Pravnog fakulteta u Beogradu za BBC na srpskom.

„Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira (...), kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

„Ako je delo učinjeno putem sredstava javnog informisanja, kazna zatvora je od šest meseci do pet godina", piše u Krivičnom zakonu.

• Zašto se u Srbiji pominju „strani agenti"
• Krivična prijava za 'terorizam' zbog neobjašnjenog zvuka na protestu
• Jak zvuk na protestu u Beogradu: Kontradiktornosti, krivična prijava, a evropski sud traži odgovore

Ljudi moraju konkretno i tačno da znaju na šta se zabranjeno ponašanje odnosi, a ovde je to tumačenje prilično široko i daje prostor da se upotrebi i zloupotrebi, dodaje Đokić.

„Od bivših republika SFRJ ovo delo imaju samo Srbija i Crna Gora, dok u većini evropskih država ono ne postoji”, kaže on.

Zbog čega je saslušan kolumnista?

U emisiji na TV Nova 29. marta Dejan Ilić je između ostalog rekao: „Imate da birate - ili ćete tim ljudima otvoriti vrata da se sklone, a otvaranje vrata je ta prelazna vlada, ili ćete se pomiriti sa tim da će teći krv ulicama, da ćemo izgubiti ne znam koliko života i ne znamo čije živote, da bismo se oslobodili njih”.

Desetak dana kasnije je priveden.

„Po meni, to je mišljenje koje je u javnosti izgovoreno bezbroj puta.

„Nerazumno je da se zbog toga krivično goni”, kaže Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava za BBC na srpskom.

Kaže da je zadržavanje od 48 sati izuzetna mera, a ne pravilo.

„Ovo je poruka za sve ljude koji danas govore kritički i slobodno kako mogu da završe”, kaže.

Na društvenim mrežama brzo se proširila vest da je Ilić priveden.

Međutim, prošlo je manje od 48 sati kada je Ilić odveden na saslušanje kod tužioca zajedno sa advokatom, posle čega mu je ukinuta mera zadržavanja, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.

• Utiču li studentski protesti na privredu Srbije
• Jesu li studentski protesti u Srbiji 'obojena revolucija' kako tvrde vlasti
• Šta su grupe za pritisak i utiču li na vlast u Srbiji

Šta je sporno sa krivičnim delom izazivanja panike i nereda?

Delo je neprecizno i ostavlja prostor za široko tumačenje, kažu pravnici.

„Panika nije baš jasno zakonom definisana i otvara mogućnost da se svašta stavi ako je neko zlonameran”, kaže Stefan Ćorda, advokat za BBC na srpskom.

Taj koji izgovara lažnu vest, nastavlja Ćorda, mora da zna da ona nije istinita, a to je često teško dokazivo, a naročito da je dovela i do stvaranja panike.

„Da neko svestno širi lažnu vest je najteže dokazati”, ističe Ćorda.

• Slučaj Severina ili „verbalni delikt" skoro pola veka kasnije
• Pet hrvatskih državljana proterano u tri dana: ambasador Hrvatske za BBC
• Proterivanje stranaca iz Beograda: Zatezanje odnosa Srbije i Hrvatske

Sličnog stava je i docent sa Pravnog fakulteta.

„Teško je nekada utvrditi i dokazati kada je reč o stavovima, mišljenjima i tvrdnjama da li su lažne ili ne”, kaže Ivan Đokić.

Kada je nešto očigledno - nije problem, ali u praksi je to redak slučaj, dodaje.

„Čak i kada je vest doprinela težem narušavanju javnog reda i mira i to je stvar procene, jer šta je 'teže' daje prostor za neko tumačenje.

„I ranije je ovo delo bilo pogodno sredstvo da se vlast razračuna sa nekim političkim protivnicima i neistomišljenicima”, kaže.

Tužilac može lako nekog da optuži za izazivanje panike, ali postoji neko poverenje u pravosudni sitem, objašnjava.

„Ipak, to daje prostor za pritisak na ljude.

„Otvara prostor za ozbiljne zloupotrebe”, kaže Đokić.

Advokat Ćorda ističe da je ovim delom data velika moć državnim organima i da mogu svakoga da optuže za ono što im ne odgovara.

„Tako pokušavaju da ugase slobodu govora i slobodu mišljenja, pod izgovorom izazivanja panike i nereda.

„Ideja je da se unese strah u narod, tačnije, ne da se javnost zaštiti, već da se zastraši”, kaže Ćorda.

• ’Učinimo ih poznatim’: Internet trend i(li) nepoverenje u policiju u Srbiji
• Amnesti internešnal: Gde su ljudska prava na Balkanu

Kovid panika i zvučni top

Kada je na početku pandemije 2020. godine mnogima stigla SMS poruka da će Srbiju zadesiti italijanski i španski scenario, gde je bilo mnogo zaraženih, podnošene su krivične prijave zbog širenja panike.

„Tužbe su stizale protiv direktora operatera koji je slao SMS, ali i tadašnjeg Kriznog štaba (državnog tela osnovanog za rešavanje zdravstvene krize).

„Vrlo brzo je usledilo vanredno stanje, pa su se optuženi branili da to ipak nije bila lažna vest”, objašnjava Ćorda.

Tokom pandemije bilo je i privođenja stanovnika u Srbiji zbog „širenja straha i panike” oko vakcinacije.

Naročito onih koji su bili i najveći protivnici imunizacije, o čemu su pisali na društvenim mrežama.

• Mali vodič kroz ljudska prava - šta sve može da se zabrani tokom pandemije
• Ko su lekari koji su bili u Kriznom štabu
• Sve krize Kriznog štaba

O istom delu govori se i ove godine posle velikog studentskog protesta u Beogradu 15. marta.

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu prvo je pokrenulo istragu da li su oni koji su tvrdili da su „bili izloženi udaru zvučnog topa” počinili krivično delo izazivanja panike i nereda.

Isto tužilaštvo je potom otvorilo istragu da bi utvrdilo šta se tačno dogodilo u centru Beograda.

„Tužilaštvo u Srbiji je vrlo brzo reklo da nije bio zvučni top, dok Evropski sud za ljudska prava u Strazburu traži da državni organi sprovedu delotvornu istragu.

„Ne može se na osnovu dva svedočenja nešto odbaciti. Srbija često gubi sporove u Strazburu, jer se postupci pokreću ili odbacuju bez delotvorne istrage”, kaže Stefan Ćorda.

Tek kada je Strazbur reagovao, tužilaštvo u Srbiji je zaustavilo postupak po osnovu izazivanja panike, dodaje advokat.

Pogledajte video: Prodoran huk, strah i prekid tišine - šta znamo o incidentu na protestu 15. marta

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk