Aktivisti koji žele da svet ima više beba i veruju da u Beloj kući imaju saveznika

Simon Kolins sedi u njenoj vikendici iz 18. veka u Pensilvaniji, obučena u crnu hodočasničku radnu kecelju sa širokim okovratnikom, cupkajući jedno od četiri dece u krilu.

Vreme je 8.30 ujutro i ona deluje pomalo umorno - vodi nekoliko firmi, jednu fondaciju, a trenutno je trudna sa petim detetom, ali ona i njen muž Malkom planiraju da ih imaju još.

„Najmanje sedmoro", priznaje ona, „i onoliko koliko mogu fizički da ponesem - 12 bi bilo još bolje."

Ovaj američki par, koji ima 37 i 38 godina, strastveno veruje da je svetu potrebno više beba, u protivnom civilizaciji preti neizbežni pad.

Njih dvoje su postali simbol pronatalizma, pokreta koji veruje da opadajući natalitet predstavlja veliki problem za društvo.

I da su velike porodice odgovor na to.

Oni tvrde da su koristili specijalnu tehnologiju, tokom procesa vantelesne oplodnje, kako bi snimili vlastite embrione u potrazi za osobinama kao što su inteligencija.

„Ove studije nam dozvoljavaju da znamo koje su genetske predispozicije za koeficijent inteligencije", rekli su oni novinaru koji ih je intervjuisao u tajnosti 2023. godine.

„Nikad nećemo izabrati dete koje je manje privilegovano u pogledu kvocijenta inteligencije od bilo koga od nas dvoje."

Ali otkako je Donald Tramp početkom godine položio zakletvu za američkog predsednik po drugi put, oni su izdigli to propovedništvo na sasvim novi nivo.

Kolinsovi sada doživljavaju određene ljude u Beloj kući kao potencijalne saveznike - i nameravaju to do kraja da iskoriste.

• Šta Trampova politika „dva roda" znači za svet
• Zbog čega Srbija gubi bitku sa belom kugom - pet razloga
• Porodiljsko odsustvo očeva: Šta može da se nauči od Švedske

On je donirao 10 miliona dolara Inicijativi za blagostanje stanovništva u Teksasu, koja sprovodi istraživanja plodnosti, roditeljstva i budućnost rasta stanovništva. Američki potpredsednik Džej Di Vens takođe je otvoreno govorio o svojim stavovima o razmnožavanju.

Na mitingu protiv abortusa u januaru on je izjavio: „Želim više beba u Sjedinjenim Američkim Državama."

Činjenice od padu plodnosti su očigledne. Do kraja veka, Ujedinjene nacije projektuju da će stanovništvo većine zemalja biti u padu.

To će imati dubokih posledica po društvo i naše privrede.

Neki ljudi veruju da vremenom možemo da se prilagodimo toj novoj realnost, ali pronatalisti su manje optimistični po tom pitanju.

Ali ako je ovo zaista kriza, onda je to nešto oko čega bi ljudi svih političkih opredeljenja trebalo da budu zabrinuti.

A pronatalisti, makar u SAD, potiču gotovo isključivo iz redova političke desnice.

Prošlog vikenda se grupa od otprilike 200 ljudi okupila u Teksasu na drugoj Natalnoj konferenciji.

Ona je spojila dve struje pronatalizma koje dolaze iz veoma drugačijih ogranaka američke desnice: konzervativnih hrišćana i članova „tehnološke desnice", dominantnog krila koje je proisteklo iz libertarijanske start-ap kulture Silicijumske doline.

„Mi smo koalicija ljudi koji se neverovatno razlikuju u našim filozofijama, našim tehnološkim verovanjima, našim porodičnim strukturama", kaže Malkom.

„Ali jedna stvar oko koje se svi slažemo je da je naš glavni neprijatelj urbana monokultura; levičarska kolektivna kultura."

Javljaju se, međutim, pukotine u tom savezu.

Mnogima iz tradicionalne verske desnice smeta upotreba vantelesne oplodnje i ne slažu se sa snimanjem embriona, dok se neki takođe protive gej brakovima i gej roditeljstvu.

„To je samo neobičan savez ljudi koji se slažu oko jedne stvari: da je stopa nataliteta preniska. Ali postoje izuzetno različite preporuke i ideje šta može da se uradi da bi se to popravilo", kaže Ketrin Pakaluk, ekonomistkinja, majka osmoro dece i maćeha još šestoro.

Jedno od pitanja koje najviše polarizuje u pronatalizmu je naglasak na genetici među nekima od zagovornika sa tehnološke desnice.

Nekoliko govornika na pronatalističkoj konferenciji prošle godine bilo je povezano sa kompanijama koje nude genetska snimanja embriona u potrazi za osobinama kao što su visina i inteligencija.

To je nešto od čega je ljudima neprijatno, i to na svim stranama političkog spektra.

„Pretvaranje dece u potrošačke proizvode nešto je što me stvarno brine", kaže Patrik T. Braun, stručni saradnik za proporodičnu politiku u desničarskom Centru za američku etiku i javnu politiku.

„To vodi na problematičan teren."

Neki od onih koji su prisustvovali nedavnoj konferenciji opisuju sebe kao „rasne realiste", a jedan od njih je objavio uvredljive stavove tvrdeći da postoji veza između inteligencije i rase, koja je, prema mnoštvu naučnika, naprosto potpuno pogrešna.

Genetičar Adam Raderford opisuje korišćene podatke kao „prevarantske i rasističke, nastale na osnovu beskorisnog broja uzoraka koji ne bi činio validni naučni dokaz za bilo koga koga i najmanje zanima istina.

„Ove tvrdnje su rekapitulacije istorijskih ideja naučnog rasizma."

Veza sa ekstremnim stavovima u pokretu jedan je od razloga zašto neki ljudi ne vole da se nazivaju pronatalistiima.

Ketrin Pakaluk je jedna od njih.

„Mislim da su neki ljudi verovatno čisti eugeničari ili beli suprematisti", kaže ona.

„Odvratno mi je i odbojno, i ne želim da se ikada nađem u istom košu sa takvim ljudima."

• Kako zemlje treba da se bore protiv pada nataliteta
• Pet načina na koje zemlje rešavaju problem starenja stanovništva

Može li, dakle, ova marginalna grupa da privuče pažnju nekih od najmoćnijih ljudi u američkoj vladi?

Postoje rani nagoveštaji da za Trampovu administraciju porodica predstavlja prioritet.

Tramp je 18. februara potpisao izvršnu naredbu za poboljšanje pristupa vantelesnoj oplodnji koja je priznala „važnost formiranja porodice i da javna politika naše zemlje mora da olakša brižnim i željnim majkama i očevima da imaju decu".

Pronatalisti su osokoljeni ovim i mnogi od njih se nadaju da je to znak onoga što tek dolazi.

„Ako biste me pitali da li imamo pronataliste u Beloj kući koji u ovom trenutku zastupaju tu politiku", kaže Malkolm, „moj odgovor bi bio: 'Mislim, halo, Ilon i Džej Di Vens!'."

Malkolm i Simon nisu sigurni da li će se njihov aktivizam pretočiti u bilo šta konkretno za sada, ali veruju da imaju zainteresovanu publiku.

„Podneli smo nacrte izvršnih naredbi Trampovoj administraciji", kaže Simon.

U njihove predloge spada sugestija kako ukloniti čitave slojeve regulative za pružaoce usluga brige o deci i proširiti izbor automobilskih sedišta da bi u kola moglo da stane više dece.

U izvršnim naredbama predsednika Trampa do sada je bilo vrlo malo toga mimo naredbe o vantelesnoj oplodnji što može da se doživi kao direktno u korist porodice.

Ali u januaru je američki ministar saobraćaja Šon Dafi razaslao dopis u kojem je dao uputstvo svom ministarstvu da „da prednost zajednicama sa većom stopom brakova i nataliteta od nacionalnog proseka" za dodeljivanje grantova.

Kako se pronatalističke ideje ogledaju, ako uopšte, u ovoj politici - još nije najjasnije.

„Definitivno postoji snažan uticaj pronatalista u Trampovoj Beloj kući.

„Mislim da je goruće pitanje kako će se sve to preklopiti sa naporima da se ograniči kontrola rađanja i kontracepcija, i kako će se ovo odraziti na rasprave oko trošenja kao što su sredstva za brigu o deci", kaže Rejčel Koen, politička dopisnica u Voksu.

Patrik Braun nije saglasan sa tim.

„Ako odete na Kapitol Hil, i razgovarate sa članovima Kongresa ili guvernerima iz saveznih država širom Amerike, oni nužno čak ni ne priznaju da tu postoji neki problem."

Kako on to kaže, „inicijativa s interneta" nije uvek inicijativa uspešnog masovnog pokreta.

„A ono što privlači pažnju su provokacija, žestina i kršenje granica. To dovodi do klikova, to dobija pratioce."

„Ali za mene to nije kako se na kraju menja politička dinamika."

• Zašto Ilon Mask dovodi decu na posao
• Tri generacije očeva u Srbiji: Da li je biti roditelj novo zanimanje muškaraca
• Tramp je rasturio svetski poredak i ostavio evropske zemlje da se brzo snađu kako znaju i umeju

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk