U londonskim pregovorima o primirju između Ukrajine i Rusije neće učestvovati američki državni sekretar Marko Rubio i specijalni izaslanik Stiv Vitkof.
Ovo je objavljeno u danu kada je u Ukrajini, u ruskom napadu, ubijeno najmanje devetoro, a ranjeno 30 ljudi.
Sastanku u sredu prisustvuju visoki zvaničnici Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Ukrajine, a britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami biće domaćin bilateralnog sastanka sa ukrajinskim kolegom.
Trampov izaslanik za Ukrajinu, general Kit Kelog, prisustvuje razgovorima umesto Vitkofa i Rubija, koji su sastanak u sredu nazvali „tehničkim".
Američki državni sekretar će se, umesto toga, usredsrediti na razgovore u Moskvi ove nedelje, pošto se tempo diplomatskih napora za okončanje rata ubrzava.
Sve je više spekulacija da bi Rusija možda bila voljna da zaustavi invaziju duž sadašnjih linija fronta u zamenu za značajne ustupke.
Međutim, Ukrajina je odbacila spekulacije o mogućnosti priznanja okupiranog Krima kao ruske teritorije, posle izveštaja da tu opciju razmatraju Bela kuća i Kremlj.
Rusija je intenzivirala napade na Ukrajinu u sredu, posle kratkog zatišja povodom Uskrsa, kada je zaustavila vazdušne udare.
Devet ljudi je poginulo, a najmanje 30 ranjeno u južnom gradu Marhanec u Dnjepropetrovskoj oblasti, rekao je regionalni šef Serhij Lisak.
„Broj žrtava raste", dodao je.
Zvaničnici u južnom regionu Hersona rekli su da je ključno postrojenje za snabdevanje električnom energijom uništeno pošto su ga ruske snage ponovo gađale.
Uoči razgovora u sredu u Londonu, Marko Rubio je razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Velike Britanije.
Lami je razgovor nazvao „produktivnim" i naglasio da se dogodio uoči „kritičnog trenutka za Ukrajinu, Britaniju i evroatlantsku bezbednost".
U sredu ujutro, Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije potvrdilo je da su razgovori između ministara spoljnih poslova odloženi.
„Pregovori na zvaničnom nivou će se nastaviti, ali su zatvoreni za medije", navode u saopštenju.
Bela kuća je saopštila da će Vitkof ove nedelje otputovati u Moskvu na četvrti sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Sve ovo dolazi posle izveštaja Fajnenšel tajmsa da bi Rusija mogla biti spremna da zaustavi invaziju duž postojećih linija fronta i odustane od teritorijalnih pretenzija na oblasti koje trenutno ne zauzima, u zamenu za američko priznanje ruskog suvereniteta nad Krimom.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je izveštaj i državnim medijima rekao da se „danas objavljuje mnogo lažnih vesti".
Zelenski je rekao da mu takvi predlozi nisu predstavljeni i da je odbio priznanje Krima kao ruske teritorije.
„Ukrajina pravno ne priznaje okupaciju Krima. Nema o čemu da se priča", rekao je tokom brifinga za novinare u utorak uveče.
U emisiji na BBC Radiju 4, Jurij Sak, savetnik ukrajinskog Ministarstva za strateške industrije, rekao je da „nije produktivno raspravljati" o takvim izveštajima i dodao da je „naivno" očekivati da Ukrajina promeni svoj stav o pitanjima „o kojima se ne može pregovarati", kao što je Krim.
Sak je dodao da će ukrajinski pregovarači prisustvovati sastanku u Londonu sa „veoma jasnim, suženim mandatom" za postizanje prekida vatre koji bi „utro put za dalje razgovore".
Putin je pozvao na privremeni prekid vatre za uskršnji vikend, ali je britanski ministar odbrane Džon Hili rekao u Donjem domu u utorak da britanska vojna obaveštajna služba nije pronašla dokaze o popuštanju u napadima.
„Iako je Putin proglasio uskršnje primirje, on ga je prekršio", rekao je.
„Putin kaže da želi mir, a odbio je potpuni prekid vatre, Putin kaže da želi da stavi tačku na borbe, a nastavlja da igra na odugovlačenje u pregovorima."
Hili je dodao da bi mogao da „potvrdi da ruski vojni napredak usporava", dok njihova vojska nastavlja da „pritiska Ukrajinu na više frontova".
Procenjuje se da su stotine hiljada ljudi ubijene ili povređene na svim stranama otkako je Rusija počela potpunu invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, a skoro sedam miliona Ukrajinaca se trenutno vode kao izbeglice širom sveta.
Sukob traje više od jedne decenije, od 2014. godine, kada je svrgnut ukrajinski proruski predsednik.
Rusija je tada anektirala Krim i podržala militante u krvavim borbama na istoku Ukrajine.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar