Majka u Nigeriji je vidno uznemirena dok čvrsto drži njenog dvogodišnjeg sina koji ima opekotine i svetle fleke na licu i nogama.
Ova 32-godišnjakinja je pod pritiskom porodice njeno šestoro dece mazala proizvodima za izbeljivanje kože, a zbog posledica upotrebe tih preparata sada se duboko kaje.
Fatima, čije ime je promenjeno radi zaštite identiteta njene porodice, kaže da jedna od njenih ćerki pokriva lice kada izlazi iz kuće da sakrije opekotine.
Drugoj je koža sada tamnija nego ranije i ima svetao krug oko očiju, dok treća ima beličaste fleke na usnama i kolenima.
Dvogodišnjakinja i dalje ima otvorene rane koje sporo zarastaju.
„Moja sestra je rodila svetlu decu, ali moja su tamnije puti.
„Primetila sam da moja majka više voli sestrinu decu zbog njihove boje kože i to me je jako povredilo", kaže Fatima.
Kaže da je koristila kreme koje je kupila u lokalnom supermarketu u gradu Kanu, na severu Nigerije, bez lekarskog recepta.
Isprva se činilo da krema deluje.
Baka je počela bolje da se ophodi prema Fatiminoj deci, koja su tada bila uzrasta između dve i 16 godina.
Ali onda su se opekotine i ožiljci pojavili na koži dece.
Preparati za izbeljivanje kože koristi se u različitim delovima sveta u kozmetičke svrhe, ali često imaju duboke kulturne korene.
Nigerijke koriste preparate za izbeljivanje kože više nego žene u bilo kojoj drugoj afričkoj zemlji - čak 77 odsto njih ih redovno upotrebljava, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
U Republici Kongu taj procenat iznosi 66 odsto, u Senegalu 50 odsto, a u Gani 39 odsto.
U kremama mogu da budu kortikosteroidi ili hidrohinon koji mogu biti štetni ako se koriste u velikim količinama, i u mnogim zemljama mogu da se nabave samo uz lekarski recept.
Drugi sastojci koji se ponekad koriste su otrovni metal - živa, kao i kojična kiselina, nusproizvod u proizvodnji japanskog alkoholnog pića sakea.
Mogući neželjeni efekti si dermatitis, akne i promene u pigmentaciji kože, ali takođe i upalni poremećaji, trovanje živom i oštećenje bubrega.
Koža takođe može da se istanji, što znači da rane sporije zarastaju i veća je verovatnoća razvoja infekcije, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Situacija je toliko ozbiljna da je Nacionalna agencija Nigerije za kontrolu hrane i lekova (Nafdac) proglasila vanredno stanje 2023. godine.
Žene, poput Fatime, sve češće izbeljuju i kožu njihove dece.
„Mnogi ljudi povezuju svetlu kožu sa lepotom ili bogatstvom", kaže za BBC Zainab Bašir Jau, vlasnica dermatološke klinike u Abudži, prestonici Nigerije.
„Žene imaju tendenciju da, kako kažu, štite njihovu decu od takve diskriminacije tako što im izbeljuju kožu od rođenja".
Procenuje da 80 odsto žena koje je upoznala već izbeljuju kožu njihove decu ili planiraju to da rade.
Nekima su roditelji izbeljivali kožu kada bile bebe, pa one samo nastavljaju praksu.
Jedan od najčešćih načina utvrđivanja da li neko koristi proizvode za izbeljivanje kože u Nigeriji jeste tamna boja zglobova prstiju.
Ostali delovi ruku ili stopala postaju svetliji, ali zglobovi obično ostaju tamni.
Međutim, pušači i korisnici droga takođe ponekad imaju tamne mrlje na rukama zbog dima, pa se korisnici proizvoda za izbeljivanje kože ponekad pogrešno svrstavaju u ove grupe.
Fatima kaže da se upravo to dogodilo njenim ćerkama, koje sada imaju 16 i 14 godina.
„Doživele su diskriminaciju u društvu, svi upiru prstom u njih i zovu ih narkomankama.
„To ih je mnogo pogodilo", kaže ona.
Obe su izgubile moguće verenike, jer muškarci ne žele da budu povezani sa ženama za koje se sumnja da koriste drogu.
Posetila sam popularnu pijacu u saveznoj državi Kanu, gde ljudi koji sebe nazivaju „miksolozima" spravljaju kreme za izbeljivanje kože.
Na pijaci ima mnogo prodavnica u kojima se prodaju hiljade ovakvih krema.
Neke su već napravljene i poređane na policama, ali kupci takođe mogu da izaberu sirove sastojke i zatraže da se krema napravi pred njima.
Primetila sam da su mnoge kreme za izbeljivanje na čijim etiketama je pisalo da su namenjene bebama sadržale supstance koje podležu posebnim propisima.
Drugi prodavci su priznali da koriste sastojake kao što su kojična kiselina, hidrohinon i moćan antioksidans glutation koji može da izazove osip i druga neželjena dejstva.
Videla sam i tinejdžerke kako kupuju kreme za izbeljivanje za sebe, ali i u velikim količinama da ih preprodaju vršnjakinjama.
Žena, koja je imala fleke na rukama, insistirala je da prodavac u kremu koju je pravio za njenu decu doda agens za izbeljivanje kože, iako je ta supstanca namenjena samo za odrasle i deca po zakonu ne smeju da je koriste.
„Iako imam fleke po rukama, ovde sam da kupim kreme za moju decu kako bi imala svetlu kožu.
„Verujem da su mi ruke ovakve samo zato što sam koristila pogrešnu kremu.
„Ništa se neće dogoditi mojoj deci", rekla je.
Jedan prodavac je rekao da većina njegovih kupaca uzima kreme zato što žele da koža njihovih beba bude „sjajna" i „blistava".
Većina njih izgleda nije bila svesna odobrenih doza ovih sastojaka.
Jedan trgovac je rekao da kada neko želi izrazito svetlu put, koristi „mnogo kojične kiseline", prilično iznad propisane granice, a manju količinu kada žele suptilniju promenu.
Odobrena doza kojične kiseline u kremama u Nigeriji je jedan odsto, navodi Nafdac.
Čak sam videla i trgovce koji ženama daju injekcije.
Dr Leonard Omokpariola, direktor Nafdaka, rekao je da se ulažu napori da se ljudi informišu i obrazuju o rizicima.
Kaže i da se sada vrše racije na pijacama, i da vlasti pokušavaju da na granicama Nigerije zaplene sastojke za izbeljivanje kože.
Međutim, priznao je da je ponekad službenicima koji sprovode zakon teško da prepoznaju ove supstance.
„Neke od njih se prevoze u neoznačenim kontejnerima, tako da ako ih ne pošaljete u laboratoriju na analizu, ne možete da znate šta je u njima".
Fatima kaže da će je njeni postupci progoniti zauvek, posebno ako ne zacele ožiljci na koži njene dece.
„Kada sam mojoj majci rekla šta sam uradila zbog njenog ponašanja i kada je saznala o opasnostima kreme i stigmi sa kojom se njena unučad suočavaju, bila je tužna što su morali da prođu kroz sve to, i izvinila se", rekla je Fatima.
Odlučna je da pomogne drugim roditeljima da ne naprave istu grešku.
„Iako sam prestala (da koristim kremu)… nuspojave su i dalje pristune.
„Molim druge roditelje da im moj slučaj služi kao primer".
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar