Posle smrti pape Franje, hrišćani u Gazi se 'osećaju kao siročad'

„Blagosiljam vas. Ne bojte se, ja sam sa vama. Budite zdravi i u veri postojani”.

To su bile poslednje reči pape Franje upućene Džordžu Antoneu, šefu hitnog komiteta Katoličke crkve u Gazi, tokom njihovog poslednjeg telefonskog razgovora pre otprilike dve nedelje.

Papa Franja, koji je bolovao od upale pluća i bio je u bolnici skoro mesec dana, preminuo je ujutru 21. aprila od moždanog udara i srčane insuficijencije, saopštio je Vatikan.

Svakodnevni telefonski pozivi pokojnog pape vernicima crkve Svete porodice u Gazi bili izvor snage, kaže Antone za BBC.

„Reči pape Franje su brisale svaki strah iz naših srca i ulivale nam osećaj sigurnosti.

„Danas smo tužni i osećamo se kao siročad”, kaže on.

• Koliko je papa Franja doprineo boljim odnosima Vatikana i Srbije
• Život pape Franje u slikama
• Od izbacivača do pontifika: Pet stvari koje možda niste znali o papi Franji

Od početka rata u Gazi, papa Franja je svakodnevno zvao da se raspita o jedinoj katoličkoj župi u Pojasu Gaze, razgovarajući direktno sa ocem Gabrijelom Romanelijem iz crkve ili sa drugim članovima zajednice.

Otac Gabrijel za BBC kaže da je sa papom Franjom poslednji put razgovarao na Veliku subotu, uoči Uskrsa.

„Papa Franja nas je pozvao uoči Uskrsa, pre svečane mise prošle subote.

„Zahvalio nam je na služenju i na molitvama za njega, i dao nam je svoj blagoslov.

„Bio je bolestan, i razgovor nije trajao duže od minut ili dva”, priseća se on.

Otac Gabrijel dodaje da je vest o papinoj smrti „stigla iznenada i sve ih je rastužila”, posebno jer su svakodnevni razgovori bili slamka spasa za ovu malu katoličku zajednicu.

To je, kako kaže, „zato što smo od početka rata navikli da nas papa Franja svakodnevno zove da se raspita o stanju u Gazi i da se moli za nas i za mir”.

„Vest je stigla kada smo sveštenici i ja razmenjivali čestitke za Uskrs u grčkoj pravoslavnoj crkvi [ove godine katolički i pravoslavni Uskrs pali su istog dana].

„Naravno, bili smo veoma tužni jer smo izgubili papu, ali i prijatelja ove župe, koji je brinuo o nama do samog kraja”.

Pogledajte video: Hrišćani u Gazi oplakuju papu Franju

Sveštenik je rekao da su poslednje poruke pape Franje upućene njima bile u skladu sa njegovim apelom na Uskrs za mir u svetu, pa i za okončanjem rata u Gazi.

„Čak i prošle nedelje, iz bazilike Svetog Petra u Vatikanu, papa Franja je pozvao svet da zaustavi ratove, posebno rat u Gazi.

„Govorio je o patnji u Gazi i pozvao na pravdu i mir za čitav region.

„To je bila njegova poslednja molitva, kao da je poslao poruku svetu.

„Nadam se da će je svetski lideri prihvatiti zarad mira između Palestine i Izraela, i zarad svih ljudi u Gazi i celom region”.

Poslednje javno pojavljivanje pape Franje bilo je na Uskrs, kada je izašao na balkon na Trgu Svetog Petra da pozdravi vernike nakon mise.

Uprkos lošem zdravstvenom stanju, ponovo je pozvao na prekid vatre u Gazi, opisujući situaciju kao „tragičnu i žalosnu”, i apelovao na Hamas da oslobodi taoce.

Otac Gabrijel se osvrnuo na simboliku papine smrti tokom Uskrsa.

„Papa Franja je preminuo tokom Uskršnjih praznika, kada se slavi nov život, vaskrsenje Hrista iz mrtvih.

„To je znak nade i optimizma, jer je ceo život posvetio Hristu i Crkvi.

„S jedne strane, duboko smo ožalošćeni, ali s druge strane osećamo utehu, jer je nakon dugog služenja koje je trajalo 88 godina, otišao u večni život”.

Antone opisuje svakodnevne papine pozive.

„Papa Franja bi obično pozvao oca Gabrijela na mobilni telefon u vreme kada bi mi vernici bili u crkvi.

„Bilo bi nas oko 450, i papa bi nam se obraćao preko zvučnika.

„Mogao je da nas vidi putem video-poziva, a sa njim smo razgovarali kao zajednica, i celoj zajednici bi davao blagoslov”, kaže on.

Pamti koliko su ti pozivi bili lični.

„Uvek nam je govorio: 'Ne bojte se, ja sam sa vama'.

„Pitao bi nas: 'Šta ste jeli? Imate li vode? Imate li dovoljno hrane? Da li ste danas jeli? Kako su vam deca? Kako vam je zdravlje? Imate li lekove?'

„Raspitivao se za svaki aspekt našeg života”.

Antone, kao i mnogi hrišćani u Gazi, opisuje papu Franju kao „izuzetnog i istorijskog oca”.

Tuga i zabrinutost hrišćana u Gazi

Hrišćani grčke pravoslavne i katoličke zajednice, kojih ukupno nema više od 1.100, čine manje od 0,05 odsto ukupnog stanovništva Gaze.

Smrt pape ih je sve teško pogodila.

Musa Ajad, raseljeni hrišćanin koji se trenutno nalazi u crkvi Svetog Porfirija, kaže za BBC servis na arapskom da je vest o smrti pape „udarila poput groma”.

„Izgubili smo ga, i to je veliki gubitak za nas.

„On je podržavao narod Gaze celim svojim srcem i dušom.

„Pre njegove smrti, kada smo saznali da je bolestan, molili smo se za njegovo ozdravljenje, jer je bio čovek mira i ljubavi”, dodaje.

„Iako je bio katolik, bio je otac svim hrišćanskim zajednicama”, kaže Ajad.

„Ne možemo da zaboravimo kako je svakodnevno razgovarao sa katoličkim sveštenikom u Gazi da pita kako smo, niti kako je tokom posete svakoj zemlji ponavljao poziv za prekid vatre u Gazi”.

Filip Džahšan, hrišćanin i novinar iz Gaze, kaže da je papa Franja bio „istinski saveznik” naroda Gaze i da je njegova smrt gubitak „za čitavo čovečanstvo, ne samo za Palestince”.

„Sećamo se koliko nas je podržavao.

„Sećamo se da nam je bio pravi melem.

„Sećamo se njegovih svakodnevnih poziva.

„Sećamo se njegove skromnosti dok nam se obraćao u danima opsade, smrti, rata, i gladi.

„To je veliki gubitak za nas.

„On je bio Božja ruka koja je delovala”, dodaje.

Pored tuge, hrišćani u Gazi osećaju i sve veću zabrinutost.

Ehab Ejad, takođe raseljen i trenutno smešten u crkvi Svete porodice, kaže: „Ne znamo ko će biti novi papa.

„Da li će brinuti o nama kao što je papa Franja brinuo o narodu Gaze, ili ćemo biti zaboravljeni?

„Osećamo veliku tugu, ali smo istovremeno zabrinuti za budućnost.

„Sada možemo samo da se molimo da papa Franja počiva u miru”, kaže on.

Očekuje se da će se u Sikstinskoj kapeli uskoro okupiti konklava, koju čine 135 kardinala, radi izbora novog pape.

Ranije ove godine, papa Franja je oštro osudio izraelske vojne operacije, rekavši da je humanitarna situacija u Gazi „opasna i sramotna”.

U decembru prošle godine, nakon što je papa oštro kritikovao izraelske operacije u Gazi, izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na razgovor apostolskog nuncija, nadbiskupa Adolfa Tita Iljanu.

Papa Franja je osudio bombardovanje škola i bolnica, rekavši: „Deca su bombardovana. Ovo je varvarstvo, a ne rat”.

Posle objave o smrti pape Franje, predsednik Izraela Isak Hercog je na društvenoj mreži Iks napisao da je on bio „čovek duboke vere i bezgraničnog saosećanja", koji je „život posvetio duhovnom okrepljenju siromašnih i pozivanju na mir u nemirnom svetu”.

„Iskreno se nadam da će njegove molitve za mir na Bliskom istoku i za bezbedan povratak talaca [u Gazi] uskoro biti uslišene”, napisao je.

• Papa Franja je bio glasni kritičar moćnih, njegov uticaj se osećao daleko izvan vere
• Franja: Tradicionalni papa iz Južne Amerike koji je promenio katoličku crkvu
• Ko će biti sledeći papa? Ključni kandidati u nepredvidljivoj trci

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk