Ponižavanje nastavnica: Surova osvetnička kampanja đaka

Li Ga-eun često zatiče sebe kako plače kod kuće, dok je teši njen osmogodišnji sin.

Ona je čitavu deceniju radila zadovoljno kao nastavnica u južnokorejskom gradu Busanu.

Ali u martu prošle godine, njen svet se okrenuo naglavačke kad joj je učenik pokazao sliku njenog lica nalepljenog na golo telo, koja je nastala uz pomoć dipfejk tehnologije.

Fotografija je bila postavljena na kanalu na Telegramu, gde je oko 1.200 članova koristilo heštegove kao što su „ponižavanje nastavnica".

Ga-eun (nije joj pravo ime) veruje da su mnogi njeni učenici videli te njene slike.

„Kad god bi zurili u mene, ne bih mogla da se ne zapitam da li su videli fotografiju i da li su gledali u mene da bi to proverili. Nisam mogla da ih pogledam u oči i da im redovno predajem kao pre", kaže ona.

Ona je na bolovanju već poslednjih sedam meseci.

„Želela sam da budem nastavnica odmalena i taj san se nikad nije promenio", kaže Ga-eun.

„Ali sada, zbog depresije i anksioznosti, moram da uzimam pet pilula dnevno. I dalje se osećam nemoćno, i mislim da će potrajati pre nego što budem mogla da se vratim."

Oko godinu dana ranije, nastavnici engleskog u višim razredima osnovne škole u pokrajini Gjeongi, koju ćemo zvati Park Sehi, takođe je pokazana njena izmanipulisana slika na internet stranici zvanoj Dcinside.

Fotografija je prvobitno bila uzeta iz aplikacije za razmenu poruka koju je koristila da bi komunicirala samo sa njenim učenicima.

Njeno lice, zajedno sa licem nepoznatog čoveka, bilo je nalepljeno na tela dva majmuna u seksualnom činu.

Reči uz fotografiju su glasile: „Park Sehi radi ONO sa njenim sinom."

Ona kaže da je bila toliko šokirana da na trenutak nije mogla da diše.

„Neko vreme sam se budila usred noći, udarajući pesnicom u jastuk od besa. Nisam mogla da kontrolišem bes. Osećala sam se bespomoćno, a pomisao da su upleli čak i mog sina bila je nepodnošljiva", dodaje ona.

„Bila sam s ovim đacima od samog početka i proveli smo tri godine zajedno. Zaista mi je bilo stalo do njih a i oni su mene mnogo voleli. Imali smo sjajan odnos. Bili su poznati po tome da su divni đaci, tako da je to za mene bio veliki šok."

Ona je poručila đacima da to neće prijaviti policiji ako počinilac prizna šta je uradio, ali se niko nije javio.

Na kraju je otišla u policiju, ali su joj oni tamo rekli da ne mogu da pronađu nikakve dokaze i zatvorili su slučaj a da je nisu čak ni ispitali, kaže ona.

Na kraju je odustala od pokušaja da pronađe krivca.

Zemlja je nedavno bila pogođena skokom dipfejk pornografije u školama.

U septembru je BBC javio da je bilo zahvaćeno više od 500 škola i univerziteta.

U avgustu 2024. godine je Sindikat korejskih nastavnika i prosvetnih radnika (KTU) sproveo istraživanje, pitajući nastavnike i đake da li su ikada bili žrtve ilegalno izmanipulisanih slika – bilo je prijavljeno 2.492 slučajeva.

U žrtve su spadali učenici srednjih, osnovnih i specijalnih škola, pa čak i vrtića.

Ukupno je bilo pogođeno 517 osoba – 204 nastavnika, 304 učenika, a ostalo je bilo školsko osoblje.

Iako mnoge žrtve nikad ne odu u policiju, broj prijavljenih slučajeva je u stalnom porastu.

U Južnoj Koreji uopšteno, broj policijskih prijava za dipfejk seksualne zločine porastao je sa 156 iz 2021. godine na 1.202 iz 2024. godine.

Policijski podaci objavljeni krajem prošle godine pokazuju da su 548 od 682 uhapšenih ljudi bili tinejdžeri.

Više od 100 njih bili su deca starosti između 10 i 14 godina, kojima ne može da se sudi i koji ne mogu da se kazne kao kriminalci zbog njihovog uzrasta.

Ali uprkos tome što ljudi postaju svesniji ove dipfejk porno krize, nastavnice se osećaju iznevereno od policije.

Nastavnici u srednjoj školi u Inčeonu, koju ćemo zvati Džihi, pokazana je objava na Iksu, na kojoj su delovi njenog tela u krupnom planu, sa heštegom „ponižavanje nastavnika".

Ona kaže da ju je iznervirao izostanak policijskog delovanja nakon što je prijavila ove slike, tako da je uzela stvari u svoje ruke.

Shvatila je da su slike nastale u jednoj konkretnoj učionici, tako da je minuciozno analizirala svaki ugao stolica u prostoriji kako bi utvrdila ko je napravio ove slike.

Na kraju je kao osumnjičenog identifikovala učenika treće godine.

„Uprkos tome što sam bila žrtva, bilo je izluđujuće što sam morala da nastavim da gledam ovaj tip fotografija da bih sakupila informacije", kaže Džihi.

Nakon što je podnela izveštaj na 10 strana, policija je pokrenula istragu, ali je na kraju zaključila da nema dovoljno dokaza.

Međutim, učenik koga je Džihi sumnjičila bio je zvanično optužen u drugom slučaju sa jednom od njenih koleginica.

Od nastavnica se često očekuje da nastave da rade svoj posao nakon što su postale žrtve, čak i kada učenik koji se sumnjiči da je krivac za delo možda ostao u učionici.

To je u velikom kontrastu sa učenicima, koji mogu biti momentalno uklonjeni iz učionice ako prijave da su postali žrtve dipfejka.

Neki su, poput Ga-eun, uzeli bolovanje.

Ali ako bolovanje premaši nedelju dana, moraju da se podvrgnu istrazi koju na kraju mora da potpiše školski odbor.

Zahtevi ponekad budu odbijeni, što znači da podnosilac žalbe mora umesto toga da uzme godišnji odmor.

Prebacivanje u drugu školu je gotovo nemoguće izvan redovnog perioda martovskih transfera.

„Ne znam da li se više patim zbog dipfejka ili zbog borbe sa prosvetnim vlastima", uzdiše Ga-eun.

Školski nadzornik u Prosvetnom sekretarijatu za Busan Kim Sun-mi je rekao: „Ne postoji zakon ili priručnik koji konkretno govori da treba momentalno odvojiti nastavnika od đaka koji su počinioci ili koliko dugo to odvajanje treba da traje."

Jedine dostupne smernice su da učenik može biti premešten na začelje učionice ako njegovo delo „negativno utiče na prava na učenje drugih đaka".

Zahtev takođe može biti podnet roditeljima da obezbede učenje od kuće, ali to ne može biti nametnuto ako roditelji odbiju.

Ga-eun takođe veruje da još mnogo toga mora da se uradi da bi se obrazovali đaci o ozbiljnosti dipfejk pornografije.

Anketa koju je sprovelo Ministarstvo prosvete u decembru prošle godine na više od 2.000 učenika viših razreda osnovne škole i srednje škole, pokazala je da ne postoji svest o zločinima povezanim sa dipfejkom.

Kad su bili upitani za razloge dipfejk seksualnih prestupa, 54 odsto učenika je navelo „puku zabavu" kao glavni razlog.

Uznemiravanje može da poprimi i druge oblike, kaže Ga-eun, prisetivši se incidenta iz prošle godine kad je učenik postavio kameru u ženski toalet za nastavnice.

Ona dodaje da u učionici neki učenici imaju česte seksualne komentare i namerno guraju drugove iz odeljenja na nastavnice u pokušaju da ostvare fizički kontakt.

„Kad pokušam da prekorim ovakvo ponašanje, oni kažu: 'Samo sam se zezao' ili 'Bila je to samo neslana šala.' Jako mnogo dece nije svesno ozbiljnosti ove situacije. Ona kažu: 'Nisam znao da je to zapravo zločin'", objašnjava ona.

Ju Dži-vu (nije joj pravo ime), 16-godišnjakima koja kaže da je jedna njena drugarica iz odeljenja bio žrtva dipfejk pornografije, čudi se zašto nije organizovana nacionalna edukacija po ovom pitanju.

„Očekivale smo da će biti obrazovanja u školama širom zemlje, nevezano za to da li je bilo nekog incidenta ili ne, ali ništa se od toga nije dogodilo", kaže ona.

Čung Il-sun, direktorka odeljenja za politiku rodne ravnopravnosti pri Ministarstvu prosvete, kaže da oni doživljavaju dipfejk seksualne zločine „kao veoma ozbiljno pitanje".

„Poslali smo dopise školama i odborima da bismo se osigurali da se ne pokazuje popustljivost u ophođenju prema počiniocima i da se preduzimaju stroge mere."

Ona je rekla da je glavni naglasak Ministarstva „postarati se da oni razumeju da to nije šala već zločin" kroz obrazovanje, kampanje širenja svesti i druge napore.

„Vlada, zajedno sa Ministarstvom prosvete, radila je vredno na tome da prenese ovu poruku i učenici sada uglavnom razumeju da je dipfejk sadržaj kriminalan."

Li Jong-se, viši inspektor u Korejskoj nacionalnoj policijskoj službi, rekao je da su u regionalnim policijskim snagama oformljeni timovi posvećeni istraživanju sajber seksualnog nasilja.

Policajci se takođe obučavaju za tajne i istrage protiv sajber-zločina.

Policija je takođe rekla da je, kao posledica njihovih akcija, broj slučaja navodno pao sa prosečnih 17 dnevna tokom odabrane nedelje u septembru na dva slučaja dnevno mesec dana kasnije.

Džihi bi volela da može da se vrati životu pre nego što je videla dipfejk verziju sebe.

„Da me je neko pitao da li bih platila izvesnu količinu novca da mogu da se vratim u vreme pre nego što se desio ovaj incident, odmah bih pristala, bez obzira na cenu. Volela bih da to sećanje može da se izbriše i da stvari mogu da se vrate na ono kakve su bile."

Ali ona se setila i učenika koji ju je upozorio i ostavio joj poruke ohrabrenja.

Ga-eun kaže da čeka dan kad će joj krivi učenici prići i tražiti od nje oproštaj.

Kao nastavnica, ona oseća dužnost da osigura da su oni svesni težine vlastitih dela.

„Želim da znam da razumeju da to nikad nije bila samo šala. Verujem da morate da osećate krivicu posle svega. Neslane šale koje ste izveli iz radoznalosti... meni su nanele jako mnogo bola", kaže ona dok joj glas podrhtava.

„Potpuno su mi promenile život."

Dodatno izveštavanje: Judžin Čoi i Hjundžung Kim

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk