U Indiji, krivična prijava može da se dobije za ostavljanje životinje vezane na ulici, puštanje zmaja na način koji izaziva paniku, oglušivanje o nalog o obaveznom prisustvu deteta u školi, ili čak nuđenje flašice za bebu majci koja ne može da doji.
Od ukupno 882 savezna zakona, 370 ima krivične odredbe, pa ukupno ima 7.305 različitih dela ili propusta koji su definisani kao krivična dela.
Raspon takvih dela je veliki, od apsurdnih do krajnje ozbiljnih.
Od nedavanja otkaza na poslu mesec dana unapred ili neredovnog šetanja psa, do ozbiljnih dela, poput nedozvoljenog posedovanja oružja, ubistva i seksualnog nasilja.
Ovakvu situaciju Vidhi centar za istraživanje i analizu pravne politike u Nju Delhiju naziva „krizom prekomerne kriminalizacije u Indiji”.
U novom izveštaju Stanje sistema: Razumevanje razmera zločina i kazni u Indiji, ova organizacija je napravila prvu sveobuhvatnu bazu podataka o krivičnim delima, mapirajući stepen kriminalizacije kroz 370 saveznih zakona.
U izveštaju se upozorava na sklonost vlasti da pribegavaju krivičnom pravu za rešavanje gotovo svakodnevnih situacija, čak i najbanalnijih.
Navodi se i da mnogi zakoni kriminalizuju „rutinske, svakodnevne radnje”.
Na primer, krivično gonjenje je moguće za privezivanje koze na ulici ili za popravljanje česme bez licence.
Prijave se podnose i za bizarne prekršaje - oglušivanje roditelja o nalog škole o obaveznom prisustvu deteta, podnošenje zahteva za vozačku dozvolu u periodu zabrane upravljanja vozilom, ili bacanja smeća u zoološkom vrtu.
Ukratko, čini se da svakodnevno, na svakom ćošku vrebaju krivične prijave.
Za puštanje svinja da lutaju po polju ili putu, može da se izrekne kazna od deset rupija (oko 12 evrocenti).
Za uznemiravanje životinje ili bacanje otpada u zoološkom vrtu može da se završi u zatvoru do šest meseci, ili da se plati kazna od 2.000 rupija (oko 20 evra).
Kazna za neizvođenje psa u šetnju može da bude i do 100 rupija (oko evro) i čak tri meseca zatvora.
Promovisanje zamena za majčino mleko ili flašica za bebe trudnicama i dojiljama takođe je zabranjeno, a zaprećena kazna je do tri godine zatvora ili 5.000 rupija (oko 51,5 evro).
(Zakon je prvobitno donet da ograniči agresivno reklamiranje proizvođača adaptiranih mleka, ali se primenjuje i na pojedince, zbog čega se smatra prilično kontroverznim.)
U Indiji je najčešća kazna zatvor, čak za 73 odsto krivičnih dela se izriče zatvorska kazna, u rasponu od dana do čak 20 godina.
Više od 250 prekršaja definisanih u 117 zakona predviđa kazne za kašnjenje u podnošenju dokumentacije, od prijave poreza na bogatstvo i imovinu, do prijave poklona, navodi se u izveštaju.
Ukupno 80 zakona definiše 124 vrste ometanja službenog lica kao krivično delo, često bez jasnog objašnjenja šta se smatra „ometanjem”.
Moguće je izricanje čak i smrtne kazne, i to ne samo za ubistvo ili pobunu u vojsci, već i za oštećenje naftovoda ili gasovoda ili ako stražar zaspi na dužnosti.
Sve u svemu, po zakonima u Indiji, smrtna kazna može da se izrekne za čak 301 krivično delo.
Od ukupno 7.305 prekršaja definisanih saveznim zakonima, za skoro 80 odsto su predviđene novčane kazne koje se kreću od svega dve rupije (0,02 evra), pa do neverovatnih 50 miliona rupija (oko 516.000 evra).
Istini za volju, mnoge od ovih zakonskih odredaba se retko primenjuju.
Zvanična statistika krivičnih dela u Indiji prati primenu otprilike 50 zakona, iako 370 predviđa krivične sankcije.
„Ne sprovode se rigorozno, ali stvaraju ogroman prostor za zloupotrebe i mito”, kaže Navi Mehmud Ahmad, koautor studije Vidhi centra za pravnu politiku.
„U zakonima postoji dovoljno osnova da gotovo svako može da završi iza rešetaka zbog neke tehničke greške.
„Manje se radi o stvarnoj primeni, a više o mogućnostima za zloupotrebu”.
Ova „preterana upotreba krivičnog prava ne samo da ometa svakodnevni život običnih građana, već stvara i ozbiljne prepreke za poslovanje”, zaključuje se u izveštaju.
Za vođenje posla u Indiji potrebno je proći kroz lavirint propisa, ali primena krivičnog prava kao podrazumevanog mehanizam za sankcionisanje nepoštovanja pravila je preterana, nesrazmerna i često kontraproduktivna, smatraju stručnjaci.
Izveštaj ukazuje i na očigledne neusklađenosti između težine krivičnih dela i kažnjavanja.
Na primer, zaprećena kazna za izazivanje nereda, upotrebu sile ili nasilje na nezakonitom okupljanju je do dve godine zatvora.
A kazna za lažnu prijavu rođenja ili smrti u zvaničnoj evidenciji može da bude tri godine zatvora.
Ironično, zaprećena kazna za nasilje na javnom mestu je manja nego za navođenje neistinitih podataka u dokumentima.
Još apsurdnije je da je kazna za krivična dela potpuno različite težine ista.
Na primer, zaprećene kazne za praktikovanje homeopatije bez licence, prolazak kroz crveno svetlo, i prisilni rad su iste - godinu dana zatvora.
Ogroman broj krivičnih dela u vezi za svakodnevnim životom i poslovanjem pokazuje koliko se država oslanja na kriminalizaciju da bi obezbedila poštovanje zakona, navodi se u izveštaju.
„Ovo preterano oslanjanje na krivično pravo ima ozbiljne posledice, ne samo po građane i privredu, već i po kapacitete državnog aparata”.
U indijskim sudovima trenutno ima više od 34 miliona nerešenih krivičnih slučajeva, zatvori su prenatrpani, popunjeni su 131 odsto, dok se sudovi i policija suočavaju sa hroničnim nedostatkom kadrova.
Ni aparat za sprovođenje reda i zakona ne može da izdrži pritisak.
Indija od 1. januara 2023. godine ima samo 154 policajca na 100.000 stanovnika, dok je zvanična kvota 195.
Na nivou cele zemlje nedostaje čak 581.000 policajaca od 2,72 miliona odobrenih radnih mesta.
„Uprkos tome, i dalje očekujemo da ovaj preopterećeni sistem rešava i najmanje prekršaje, pa i one za koje je predviđena simbolična novčana kazna”, navodi se u izveštaju.
Izveštaj zaključuje da krivično pravo treba ograničiti na dela koja zaista ugrožavaju osnovne društvene vrednosti, kao što su javna bezbednost, nacionalna bezbednost, život, slobode, imovina, i društvena stabilnost.
Vlasti najavljuju ukidanje krivičnih sankcija u više od 100 zakonskih odredaba, pored 180 koje su već uklonjene 2023. godine.
Ali, ovo nije samo pravno „čišćenje”, već prilika da se ponovo razmisli kako zakon tretira građane.
Manje straha, više poverenja.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar