Kada je tadašnji nadbiskup Buenos Ajresa, Horhe Mario Bergoljo, napustio argentinsku prestonicu zbog učešća u konklavi u Vatikanu na kojoj je trebalo da bude izabran naslednik pape Benedikta Šesnaestog, nije znao da je će to biti poslednji dan u njegovom rodnom gradu.
U 76. godini života, godinu stariji od dobi kada biskupi i kardinali obično podnose ostavku papi, Horhe Mario Bergoljo nije smatran ozbiljnim kandidatom za upražnjeno mesto poglavara Rimokatoličke crkve, kažu analitičari.
„Kada je napustio Buenos Ajres i krenuo na konklavu, delovao je pomalo tužno.
„Pripremao se za penziju u sobi u Domu za sveštenike u kvartu Floresu”, rekao je sveštenik Giljermo Marko iz Nadbiskupije Buenos Ajresa za argentinski list Klarin (Clarín).
Ipak, na sopstveno, ali i iznenađenje celog sveta, Bergoljo je uskoro počeo pontifikat koji će trajati 12 godina.
Gustavo Vera, blizak prijatelj pape Franje, otkriva za BBC Mundo da je u početku papa mislio da će njegov pontifikat trajati znatno kraće.
„Mislio je da će to trajati četiri godine, zbog njegovih godina”, kaže Vera, vođa argentinske organizacije za borbu protiv trgovine ljudima i ropstva La Alameda.
Sa Bergoljom se sprijateljio još dok je bio nadbiskup Buenos Ajresa.
Tokom Franjinog pontifikata, njih dvojica su razmenili stotine pisama u kojima se, kaže Vera, papa uvek interesovao za dešavanja u njegovoj otadžbini.
„Ponekad je komentarisao fudbal, ponekad tango, ponekad kulturne događaje”, navodi Vera.
Papa je pažljivo pratio vesti iz Argentine „do najsitnijih detalja”, dodaje.
„Franja je održavao vezu sa Argentinom.
„Tokom tih 12 godina, uvek je u njegovom rasporedu bilo mnogo Argentinaca”, kaže on.
Uprkos tome, ono što je veoma upečatljivo za njegov pontifikat je da za tih 12 godina nikada nije posetio njegovu domovinu.
Papa Franja je posetio četiri od pet zemalja koje se graniče sa Argentinom.
Prvo je otišao u Brazil, tri meseca posle izbora 2013. godine, zatim u Boliviju i Paragvaj 2015., a potom i u Čile 2018. godine.
Posetio je i druge zemlje Latinske Amerike, među kojima su bile Kuba, Ekvador, Meksiko, i Peru.
Zašto, onda, nikada nije otišao u Argentinu?
Odgovor otkriva složen odnos koji je papa Franja imao sa njegovom rodnom Argentinom.
Mnogi su ga voleli i sada ga oplakuju, ali ga drugi pamte kao kontroverznu ličnost.
Početni ponos koji su mnogi Argentinci osetili kada je objavljeno da je njihov sunarodnik postao prvi latinoamerički papa vremenom je zamenjen razočaranjem.
Prema istraživanju Istraživačkog centra Pjua (Pew Research Center), broj ispitanika koji su imali pozitivno mišljenje o papi je sa 91 odsto u 2013. pao na 64 odsto u 2024. godini.
A negativno mišljenje o papi je drastično poraslo sa tri na čak 30 odsto.
Od šest latinoameričkih zemalja koje su bile obuhvaćene istraživanjem, najveći pad u pozitivnom stavu prema papi zabeležen je upravo u Argentini.
Konzervativci su ga optuživali da podriva istorijske tradicije koje su im svete, dok su reformatori od njega očekivali dublje promene.
Na svako pitanje o mogućoj poseti domovini, papa Franja je uvek davao neodređene odgovore.
„Voleo bih da idem. To je moj narod, ali još nije u planu.
„Ima još stvari koje prvo moraju da se reše”, rekao je poslednji put kada je upitan o poseti Argentini u septembru 2024. godine, po povratku sa turneje po azijsko-pacifičkom regionu.
Argentincima je bilo teško da razumeju to oklevanje pape.
„Kada sportista osvoji svetsku nagradu, prvo što uradi je da ode kući i podeli radost sa njegovim narodom.
„Za 13 godina, Bergoljo nijednom nije otišao u njegovu zemlju.
„To sve govori”, napisao je korisnik društvene mreže Iksa Alan Brando.
Nedolazak pape u domovinu posebno se osećao poslednjih godina tokom duboke ekonomske krize u Argentini - inflacija je dostigla gotovo 300 odsto na godišnjem nivou, a siromaštvo je naglo poraslo.
Gustav Vera kaže da je pravi razlog što papa nije otišao u Argentinu bio njegov strah da se njegova poseta ne iskoristi u političke svrhe.
„Uvek je govorio da će otići u Argentinu kada oseti da može da bude instrument nacionalnog jedinstva, da pomogne u prevazilaženju podela, da pokuša da ponovo ujedini Argentince”, kaže Vera.
Taj „razdor” se odnosi na duboku, višedecenijsku političku i društvenu podelu u Argentini između pristalica i protivnika populističkog pokreta peronizma, koji je osnovao pokojni predsednik Huan Peron još 1940-ih.
U zemlji je široko rasprostranjeno uverenje da je papa Franja bio peronista, što je on negirao u knjizi objavljenoj povodom desetogodišnjice njegovog pontifikata 2023. godine.
„Nikada nisam bio član Peronove stranke, niti sam bio peronistički aktivista niti simpatizer”, napisao je.
„Ako bismo imali peronistički pogled na politiku, šta bi u tome bilo loše?”, dodao je.
Taj komentar nije ubedio pobornike političkog centra i desnice u Argentini, među kojima su i pristalice poslednja dva neperonistička predsednika - Maurisija Makrija i Havijera Mileija.
Pre nego što je preuzeo dužnost, sadašnji krajnje desničarski predsednik Argentine Milei je papu Franju čak nazivao „otelotvorenjem zla na Zemlji”, iako je po dolasku na vlast ublažio ton.
Neki Argentinci su na društvenim mrežama papu prozvali „Franja K”, optužujući ga da je bio previše blizak sa bivšom predsednicom Kristinom Kiršner, zagovornicom levičarskog peronizma, koja je vodila zemlju od 2007. do 2015. godine.
Ali, Gustav Vera kaže da se tokom pontifikata papa Franja sastajao sa ljudima „iz celokupnog političkog i društvenog spektra Argentine”, među kojima su bili i Maurisijo Makri i Havijer Milei.
„Umesto da krivimo Franju, mi Argentinci bi trebalo da se zapitamo šta smo to radili da nismo zaslužili njegovu posetu”, kaže Vera.
Prijatelj preminulog poglavara Katoličke crkve takođe ističe da iako su papu kritikovali u medijima i velikim gradovima, ljudi u drugim delovima zemlje su ga iskreno voljeli.
Vera veruje da se papa Franja ipak nadao da će posetiti njegovu domovinu.
„Nije mi to rekao, ali mislim da je kraj karijere čuvao za Argentinu, kao da je ona trebalo da bude poslednja stanica njegovog dugog putovanja”.
Iako je održavao vezu sa Argentinom, Vera kaže da papa Franja više nije osećao da pripada samo jednoj zemlji.
„Argentinci veruju da je bio Argentinac, ali je on zapravo bio građanin sveta”, zaključuje Vera.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar