'Od mog sela do Brisela': Studenti iz Srbije trče do sedišta Evropske unije

Tek što su završili jedno, a već kreću na drugo protestno putovanje po Evropi.

Grupa studenata, njih 21, sa svih univerziteta u Srbiji, krenula je iz Novog Sada 25. aprila ka Briselu, administrativnom centru Evropske unije (EU).

Do glavnog grada Belgije trče štafetno - jedna grupa pređe pet do 15 kilometara, a onda preuzima druga grupa.

Studenti mesecima predvode proteste širom zemlje posle pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu.

Do Brisela će trčati 18 dana tokom kojih treba da pređu oko 1.800 kilometara da bi stigli na zasedanje Evropskog parlamenta i upoznali poslanike sa društveno-političkom situacijom u Srbiji.

Evropska unija se od početka protesta nekoliko puta oglasila, ali uglavnom šturo i diplomatski, uz pominjanje prava na slobodu okupljanja i pozive na dijalog.

„Želimo da otvorimo oči Evropi i svetu, hoćemo da ih uputimo u to šta se dešava u Srbiji i nadamo se njihovoj podršci", kaže Marko Stanković, jedan od studenata trkača, za BBC na srpskom.

• 'Evropo, podrži nas': Studenti vozili bicikle više od 1.300 kilometara do Strazbura
• Kako sam prvi put istrčala maraton: „Noge su bolele, ali glava je izgleda bila spremna"
• Geopolitički osvrt: Zašto su Evropa i svet tihi po pitanju studentskih protesta u Srbiji

Početkom aprila, 80 studenata je biciklima prešlo više od 1.300 kilometara do Strazbura gde je sedište nekih evropskih institucija kako bi ukazali na situaciju u Srbiji.

Zatražili su podršku Evrope, da bi, poručili su, ostali u zemlji koju vole i za koju se bore.

Prethodnih skoro pola godine, studenti blokiraju fakultete u Srbiji i organizuju proteste, tražeći pre svega utvrđivanje krivične odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice nedavno renovirane novosadske železničke stanice.

Vlasti u Srbiji ponavljaju da su im svi zahtevi ispunjeni, ali studenti te tvrdnje negiraju.

Početak maratona: 'Da i ostatak Evrope čuje za nas'

'Niko nije umoran, trčimo do Brisela', uzvikivala je grupa studenata pre nego što su se kombijem iz Beograda uputili ka Novom Sadu, odakle su svi zajedno počeli redak poduhvat.

Okupljeni ispred glavne zgrade Radio-televizije Srbije, gde danima traje studentska blokada, napravili su im špalir i bodrili ih.

'Idemo po slobodu', dobacila je jedna od studentkinja maratonki novinarima.

Posle odavanja 16-minutne pošte žrtvama novosadske tragedije u blizini mesta nesreće, studenti trkači su krenuli ka Briselu.

„Ne želimo da trpimo nepravdu i nepotizam.

„Očekujem da se naš glas čuje, da na tom zasedanju bude više priče o dešavanjima u Srbiji i da bude rekacija iz Evrope", rekao je Aleksa Dimitrijević uoči puta za BBC.

Studenti će do Belgije trčati kroz Hrvatsku, Austriju, Nemačku, Francusku i Luksemburg.

„Prošli smo kroz celu Srbiju, probudili ljude, vreme je da i Evropa čuje za nas", kaže Dunja Stanojković, studentkinja Veterinarskog fakulteta, za BBC na srpskom.

Dva dana uoči polaska roditelji su joj napravili ispraćaj u dvorištu porodične kuće u Pančevu, 20 kilometara od Beograda.

„Imala sam utisak da mi prave ispraćaj u vojsku, a ne da me prate na put", kaže sa osmehom.

U njenom prtljagu su rezervne patike, ali i sva neophodna garderoba za trčanje: nekoliko helanki, rezervne majice, čarape, duksevi.

Spakovan je i plišani medved, kojeg joj je poklonio dečko, oko vrata joj je ogrlica, sestrin dar, a na ruci narukvica sa izgraviranom reči - studenti.

Pred poduhvat, na vratu Uroša Obradovića zapazila sam zlatni krstić.

„Amajlija. Ne odvajam se od nje", rekao je, uhvativši mi pogled.

Poput ostalih, i Obradović kaže da je svestan da ih očekuje veliki napor i izazov, ali i da je mnogo važnije da postignu cilj - da ih Evropa čuje.

„Idemo kao tim, bodrićemo se, svesni smo u šta se upuštamo", kaže on za BBC na srpskom.

Pogledajte fotografije iz Novog Sada

Šta je štafetno trčanje?

Svako trči određeni deo rute, uglavnom u manjoj grupi.

Kada jedna završi deonicu, ostala grupa nastavlja, objašnjava Ivan Radenković koji 15 godina trenira trkače.

Štafetno trčanje ima dugu istoriju, ukazuje.

„U antičkom i srednjem veku poruke su se prenosile upravno tako.

„Trkač-poštar trči jednu deonicu, preda pismo drugom i tako sve do cilja", dodaje.

Najveći izazov: Kako oporaviti telo u što kraćem roku

Radenković kaže da je poduhvat studenata težak, ali izvodljiv.

„Organizam, pogotovo mladi, može da podnese napor.

„Ali ako se trči dan za danom, telo ne stiže da se odmori i to jedan od glavnih izazova pred studentima", objašnjava za BBC na srpskom.

Da bi ostali u kondiciji i predupredili ili ublažili upale mišića treba da unose dovoljno ugljenih-hidrata i proteina, ali i svežeg voća i povrća bogatih enzimima i mineralima.

Za opuštanje mišića važne su i vežbe istezanja, ali i tuširanje hladnom vodom.

Trener ukazuje i da stopala uvek treba da budu suva, a patike bi trebalo menjati svakog drugog dana.

Do Brisela studenti trče po betonu, što ima prednosti i mane, kaže Radenković.

Pošto je podloga ravna i tvrda, po njoj se mnogo lakše trči nego po zemlji, travi ili pesku.

Ali trčanje po betonu stvara veći pritisak na zglobove, što može da se ublaži odgovarajućim patikama, objašnjava.

Pogledajdte biciklistički pohod studenata do Strazbura

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk