U Kremlju su mogli da se vide sve sami osmesi.
„Drago mi je što Vas vidim", srdačno je govorio Stiv Vitkof dok se rukovao sa ruskim predsednikom.
Na osnovu njegovog širokog osmeha, videlo se da je specijalnom izaslaniku Donalda Trumpa istinski drago što vidi Vladimira Putina.
Štaviše, u poslednje vreme ga je poprilično često i viđao.
Ovo je bio njihov četvrti sastanak za samo nešto više od dva meseca.
U tom periodu, Vitkof je svakako proveo više vremena licem u lice sa ruskim predsednikom nego bilo koji drugi Amerikanac.
Kremlj je objavio snimak u trajanju od 27 sekundi sa tog sastanka.
Ono što mi je privuklo pažnju nije bio toliko govor tela ili pozdravljanje – radilo se o stolu.
Na jednoj strani sedela je združena sila ruske delegacije: predsednik Putin, okružen veteranom savetnikom za spoljnu politiku Jurijem Ušakovim, njegovim izaslanikom za strana ulaganja Kirilom Dmitrijevim, i prevodiocem.
Na drugoj strani: očigledno brojčano nadjačan, Vitkof i njegov prevodilac.
To nije tradicionalna diplomatija, ali, s druge strane, Vitkof nije tradicionalni diplomata.
On je milijarder, njujorški građevinski investitor i dugogodišnji pouzdani saradnik Donalda Trampa, koji ni sam nije tradicionalni predsednik.
Kao i Tramp, i Vitkof je izgradio karijeru sklapajući pogodbe.
Ovako se vodi visoka američko-ruska diplomatija u Trampovoj eri.
Ovako se danas pregovara o ključnim odlukama sa potencijalnim posledicama po čitav svetski poredak.
Posle ove runde pregovora, Ušakov je održao telefonsku konferenciju za novinare.
On je insistirao da su pregovori sa Vitkofom bili „konstruktivni i veoma korisni".
„Mogu li da postavim pitanje?", zaustio sam.
„Koje su glavne tačke razdora, glavne prepreke miru u Ukrajini?"
„Hvala", rekao je Ušakov. „Završićemo ovde. Telefonska konferencija je završena."
U raznoraznim navodnim mirovnim predlozima koji su procureli u medijima, čini se da postoji veliki broj „tački razdora".
Sučeljeni su stavovi oko teritorijalnih ustupaka koji će biti zatraženi od Ukrajine, bezbednosnih garancija, popuštanja sankcija za Rusiju i sekvenciranja, što će reći, redosleda po kom će se preuzete obaveze izvršavati.
Onog dana kad je Vitkof poleteo za Moskvu, na obodu grada, mir je bio narušen.
Od auto-bombe je stradao viši ruski general.
Jaroslav Moskalik je bio zamenik Direkcije za glavne operacije Ruskog generalštaba.
Kremlj je optužio Kijev za atentat koji je izvršen na njega.
Ako je to istina, onda je to znak da je ruski rat u Ukrajini stigao mnogo bliže kući.
Nema garancija da će pregovori između Putina i Vitkofa doneti mir.
A Kijev i Evropa su nezadovoljni što ne sede za pregovaračkim stolom.
Ono što je očigledno je da su Putin i Tramp čvrsto rešili da zbliže dve zemlje, šta god se desilo sa ukrajinskim mirovnim procesom.
Za Moskvu i Vašington, njihova ključna reč sada je „saradnja".
Šta bi značilo za Ukrajinu da se privremeno odrekne teritorija?
U petak sam prisustvovao ceremoniji u moskovskom vojnom parku koja je to simbolizovala.
Ona je obeležavala trenutak, pre 80 godina, kad su se američki i sovjetski vojnici prvi put sreli na reci Elbi (Laba) u poslednjim danima Drugog svetskog rata.
To su bila vremena kad su Rusija i Amerika bili saveznici.
Vojni orkestar je svirao dok su ljudi stajali u redovima da polože vence na spomenik Susretu na Elbi.
Putinova invazija na Ukrajinu dovela je SAD i Rusiju na suprotne strane, ali vremena se ponovo menjaju.
Bela kuća i Kremlj pokušavaju da izglade te odnose.
Mogu li oni da zaključe mirovni sporazum, i to takav koji bi bio prihvatljiv za Ukrajinu?
„Mi samo ponovo uspostavljamo kontakt", rekla mi je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na ceremoniji.
„Samo pokušavamo da pronađemo izlaz iz ove strašne krize koju je stvorila prethodna američka administracija. Oni su pokvarili mnogo stvari."
Moskva se predstavlja kao mirotvorac.
Ona za borbe okrivljuje Kijev i „kolektivni Zapad".
A opet, u februaru 2022. godine, predsednik Putin je bio taj koji je naredio ruskim trupama da izvrše invaziju na suverenu susednu zemlju, da bi je silom vratile u moskovsku orbitu.
Mnogo toga se promenilo, pogotovo stav Bele kuće.
Predsednik Bajden je obećao da će podržavati Ukrajinu „dok god to budemo mogli".
Početkom ovog meseca, Tramp je okrivio ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog za otpočinjanje rata.
„Ne započinjete rat sa nekim 20 puta većim od vas, a onda se nadate da će vam neko drugi slati rakete", izjavio je Tramp.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar