Na vrhu strmih litica ostrva Santorinija nalazi se svetski poznata turistička destinacija vredna milione. Međutim, ispod se krije veliki rizik od moćne eksplozije.
Ovo bajkovito grčko ostrvo obrazovala je snažna erupcija koja se dogodila davno, a za sobom je ostavila ogroman krater i obod u obliku potkovice.
Sada naučnici po prvi put detaljno istražuju koliko bi sledeća velika erupcija mogla da bude opasna.
Ekipa BBC njuza je provela dan na britanskom kraljevskom istraživačkom brodu Diskaveriju (Discovery), u potrazi za odgovorima.
Samo nekoliko nedelja ranije, skoro polovina od 11.000 stanovnika Santorinija napustila je ostrvo iz predostrožnosti, nakon što je serija zemljotresa paralisala svakodnevni život.
Bio je to surov podsetnik da se ispod idiličnih belih sela u kojima su restorani gde se služi giros, smeštajne jedinice sa đakuzijima i vinogradi na plodnom vulkanskom tlu, sudaraju dve tektonske ploče duboko u Zemljinoj kori.
Ovu ekspediciju predvodi profesorka Izobel Jeo, stručnjakinja za veoma opasne podvodne vulkane pri britanskom Nacionalnom centru za okeanografiju.
Otprilike dve trećine svih vulkana u svetu su podvodni, ali se retko nadgledaju.
„To vam je malo kao 'daleko od očiju, daleko od misli' u pogledu razumevanja opasnosti koje predstavljaju, za razliku od poznatijih vulkana, poput Vezuva”, kaže ona na palubi, dok posmatramo dvojicu inženjera kako sa broda vitlom spuštaju u vodu robota veličine automobila.
Ova istraživanja koja se sprovode neposredno posle niza zemljotresa, pomoći će naučnicima da bolje razumeju koje vrste seizmičkih poremećaja mogu da ukažu da na neposrednost vulkanske erupcije.
Poslednja erupcija na Santoriniju dogodila se 1950. godine, ali je i 2012. zabeležen „nemiran period”, kaže Izobel.
Magma se tada slila u unutrašnje komore vulkana, a ostrva su se „naduvala”.
„Podvodni vulkani sposobni su da izazovu zaista velike, razarajuće erupcije”, kaže ona.
„Ako smo navikli na male erupcije i ako dugo nema opasnih vulkanskih aktivnosti, onda se uljuljkamo u lažni osećaj sigurnosti.
„Pretpostavljamo da će i sledeća erupcija biti ista, ali možda neće”, objašnjava ona.
Erupcija vulkana Hunga Tunge u južnom Pacifiku 2022. godine proizvela je najveću ikada zabeleženu podvodnu eksploziju.
Ta erupcija izazvala je cunami u Atlantskom okeanu, a udarni talasi su se osetili čak i u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).
Neka ostrva u Tongi, u blizini vulkana, bila su toliko razrušena da se stanovnici nikada na njih nisu vratili.
Ispod nas, na dubini od 300 metara, nalaze se ključali toplotni otvori.
Te pukotine u Zemljinoj kori pretvaraju morsko dno u jarko narandžasti svet izbočenih stena i oblaka gasova.
„O površini nekih planeta znamo više nego o onome što se nalazi tamo dole”, kaže Izobel.
Robot se spušta do morskog dna da prikupi uzorke tečnosti, gasova i odlomi komade stena.
Ti otvori su hidrotermalni, što znači da se vrela voda izliva iz pukotina, i često se obrazuju u blizini vulkana.
Upravo su oni razlog što su se Izobel i 22 naučnika iz celog sveta okupili na ovom brodu da sprovedu jednomesećna istraživanja.
Do sada, niko nije uspeo da utvrdi da li erupcija vulkana postaje snažnija ili slabija kada se morska voda u ovim otvorima pomeša sa magmom.
„Pokušavamo da mapiramo hidrotermalni sistem”, objašnjava Izobel.
To nije kao kada se pravi mapa na kopnu.
„Moramo da zavirimo unutar Zemlje”, kaže ona.
Brod Diskaveri istražuje kalderu Santorinija i plovi ka Kolumbu, drugom velikom vulkanu u ovoj oblasti, koji se nalazi oko sedam kilometara severoistočno od ostrva.
Ne očekuje se skora erupcija ova dva vulkana, ali je samo pitanje vremena kada će se to desiti.
Ekspedicija će napraviti baze podataka i karte geoloških opasnosti za grčku Agenciju civilnr zaštitr, objašnjava profesorka Paraskevi Nomikou, članica vladinog kriznog tima koji se svakodnevno sastajao tokom krize izazvane serijom zemljotresa.
Ona je rodom sa Santorinija, i odrasla je uz dedine priče o zemljotresima i erupcijama u prošlosti.
Upravo joj je vulkan bio inspiracija da postane geološkinja.
„Ovo istraživanje je izuzetno važno jer će lokalnom stanovništvu pružiti informacije o tome koliko su vulkani aktivni, kao i mapu oblasti kojima će biti zabranjen pristupi tokom erupcije”, kaže ona.
Istraživanja će utvrditi koji delovi morskog dna oko Santorinija su najopasniji, dodaje profesorka.
Ove misije su izuzetno skupe, pa Izobel koristi svaku priliku, i danju i noću za istraživanje, a naučnici rade u smenama od 12 sati.
Džon Džejmison, profesor na Memorijalnom univerzitetu Njufaundlenda u Kanadi, pokazuje nam komadiće vulkanske stene izvađene iz hidrotermalnih otvora.
„Nemoj to da diraš”, upozorava profesor Džejmison.
„Puno je arsena”.
Pokazujući na drugi uzorak koji izgleda kao crno-narandžasta puslica posuta zlatnim prahom, objašnjava: „Ovo je prava misterija, ne znamo čak ni od čega je sačinjeni”.
Ove stene pričaju istoriju o tečnostima, temperaturi i materijalima unutar vulkana.
„Ovo geološko okruženje se razlikuje od većine drugih. Zaista je uzbudljivo”, kaže on.
Ali pravo srce ekspedicije je tamni transportni kontejner na palubi, gde četvoro ljudi netremice gleda u ekrane postavljene na zid.
Pomoću džojstika koji bi se bez problema uklopio u konzolu za igrice, dvojica inženjera upravljaju podvodnim robotom.
Izobel i Paraskevi razmenjuju mišljenje o tome šta bi moglo da bude u bazenu tečnosti koji je robot otkrio.
Zabeležili su vrlo slabe potrese u okolini vulkana, izazvane kretanjem tečnosti kroz sistem, usled čega se stvaraju pukotine u stenama.
Izobel nam pušta audio snimak tih pukotina koje odjekuju.
Zvuk podseća na bas u noćnom klubu koji se pojačava i stišava.
Utvrđuju kako se tečnost kreće kroz stene tako što šalju elektromagnetne impulse u Zemlju.
Tako se pravi trodimenzionalna mapa koja prikazuje kako je hidrotermalni sistem povezan sa komorom ispunjenom magmom, mestom gde se rađa erupcija.
„Obavljamo naučni rad za ljude, a ne za naučnike.
„Ovde smo da omogućimo da se ljudi osećaju bezbedno”, kaže Paraskevi.
Nedavna serija zemljotresa na Santoriniju jasno je pokazala koliko su stanovnici ostrva izloženi seizmičkim pretnjama i koliko zavise od turizma.
Na ostrvu me fotografkinja Eva Rendl dočekuje na njenom omiljenom mestu za snimanje svadbenih fotografija.
Kada je u februaru Santorini pogodila serija zemljotresa, Eva je sa ćerkom napustila ostrvo.
„Bilo je zaista zastrašujuće kako su se potresi pojačavali”, kaže ona.
Sada se vratila, ali ima manje posla.
„Ljudi otkazuju dolazak.
„Snimanja obično počinjem u aprilu, ali prvo angažovanje ove godine imam tek u maju”, kaže Eva.
Na glavnom trgu luksuznog mesta Ije na Santoriniju, britansko-kanadska turistkinja Dženet kaže da je šestoro od desetoro putnika iz njene grupe otkazalo odmor na ostrvu.
Veruje da bi tačnije i dostupnije naučne informacije o verovatnoći zemljotresa i vulkanskih aktivnosti pomogle ljudima da se osećaju sigurnije pri planiranju putovanja.
„Pratim upozorenja na Guglu, i izveštaje naučnika i to mi uliva sigurnost”, kaže ona
Ipak, Santorini će uvek biti mesto iz snova.
U Imerovigliju vidimo dvoje koji se penju na zakrivljene krovove kuća da naprave savršeni snimak.
Par, koji je u braku svega 15 minuta, nije uplašila opasnost od podvodnog vulkana.
Doputovali su iz Letonije.
„Zapravo smo želeli da se venčamo pored vulkana”, kaže Tom stojeći pored njegove mlade Kristine.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar