Posle smrti pape Franje u 88. godini i njegove sahrane, kardinali iz čitavog sveta okupiće u Vatikanu da bi izabrali njegovog naslednika u tajnovitom viševekovnom procesu poznatom kao konklava.
Ali odakle su ti kardinali i hoće li promenjena geopolitika Rimokatoličke crkve uticati na glasanje?
Trenutno 252 kardinala čine Kardinalski zbor, od čega su 135 mlađi od 80 godina i stoga imaju prava da glasaju za novog papu.
Ovo je najveći broj kardinala s pravom glasa u istoriji Katoličke crkve.
Kardinali su viši članovi sveštenstva Katoličke crkve i obično zaređeni biskupi.
Papa Franja je naimenovao veliku većinu kardinala starosti sa pravom glasa, njih 108, dok su ostale izabrali njegovi prethodnici papa Benedikt Šesnaesti i sveti Jovan Pavle Drugi.
Neki stručnjaci za Vatikan tvrde da je papa Franja, prvi latinoamerički papa i prvi neevropski pontifik još od 8. veka, svesno ispunio zbor u pokušaju da osigura nastavak njegovog naprednijeg i inkluzivnog nasleđa.
Geografska zastupljenost zbora promenila se tokom dvanaestogodišnjeg pontifikata pape Franje.
Po prvi put u istoriji, Evropljani više ne čine većinu kardinala starosti s pravom glasa, oni sada čine 39 odsto kardinala s pravom glasa, što je pad u odnosu na 52 odsto iz 2013. godine.
Među 108 kardinala s pravom glasa u odnosu na njihove godine koje je naimenovao papa Franja, 38 odsto dolazi iz Evrope, 19 odsto iz Latinske Amerike i sa Kariba, 19 odsto iz Azijsko-pacifičkog regiona, 12 odsto iz podsaharske Afrike, sedam odsto iz Severne Amerike, i četiri odsto sa Bliskog Istoka i iz Severne Afrike.
Broj neevropljana je ukupno 73.
Ova promena ka više svetski zastupljenoj Katoličkoj crkvi je trenda koji je započeo u 19. veku, kaže doktor Majls Patenden, istoričar Katoličke crkve sa Univerziteta u Oksfordu.
Pre toga, kardinali su bili gotovo isključivo Evropljani i uglavnom Italijani.
Patenden kaže da je papa Franja verovao da Zbor treba da bude što reprezentativniji za sve katoličke zajednice, bez obzira na to koliko su male.
To objašnjava zbog čega je dolazilo do naimenovanja u zemljama kao što su Mongolija, Alžir i Iran tokom njegovog papstva umesto u Irskoj ili Australiji, objašnjava Patenden.
U javnosti će kardinali reći da geografija ne utiče na njihovu odluku, ali je u praksi to vrlo verovatno faktor, ističe Patenden.
On kaže da mnogi kardinali sa juga privatno veruju da je došlo vreme za još jednog papu iz njihovog regiona, posebno iz Azije ili Afrike, dok mnogi Evropljani, naročito Italijani, smatraju da papstvo treba da se vrati među njih.
Postoji i podela između kardinala koji žive u Rimu, gde se nalazi Vatikan, i onih koji ne žive.
Mnogi italijanski kardinali radili su mnogo duže jedni uz druge nego sa kolegama sa juga, napominje Patenden, i skloniji su tome da glasaju kao kohezivni blok.
Politička ideologija će takođe igrati važnu ulogu u glasanju.
„Na primer, mnogo latinoameričkih kardinala je prilično napredno", kaže Patenden.
„Oni su veoma drugačiji od afričkih kardinala, koji su uopšteno gledano prilično konzervativni, a savezi se sklapaju po geografskoj pripadnosti."
Tokom trajanja konklave, kardinali su odsečeni od spoljnog sveta i uskraćen im je pristup telefonima, internetu i novinama.
Oni odsedaju u Kasi Santa Marta, petospratnoj gostinskoj kući u gradu Vatikanu, i svaki dan idu peške do Sikstinske kapele, gde se glasanje odigrava u tajnosti.
Svaki kardinal ispisuje vlastiti izbor na parče papira i stavlja ga u veliku srebrno-pozlaćenu urnu.
Pobedniku je potrebna dvotrećinska većina da bi bio izabran.
Dok se sve to dešava, katolici čekaju na obližnjemTrgu Svetog Petra, gledajući kako legendarni dim izlazi iz dimnjaka Sikstinske kapele: crni dim znači da nije doneta odluka, a beli znači da je izabran novi papa.
Novi papa, koji mora formalno da prihvati ulogu ispred Kardinalskog zbora, obično se pojavljuje na balkonu koji gleda na Trg Svetog Petra u roku od sat vremena od njegovog izbora.
Najduža konklava u istoriji trajala je dve godine i devet meseci, počev od 1268. godine, ali u skorija vremena su one bile mnogo kraće, u proseku tri dana od ranog 20. veka.
Papa Franja i njegov prethodnik papa Benedikt Šesnaesti, koji je umro poslednjeg dana 2022. godine, bili su izabrani za samo dva dana.
Od Franjine smrti, mnoga imena bila su predložena za potencijalne naslednike - od kandidata iz Italije preko Kanade i Gane do Filipina.
Patenden kaže da su razgovori među kardinalima već započeli da bi se videlo postoji li podrška za jednog ili dva kandidata.
Međutim, kaže on, rezultat je teško predvideti.
„Za razliku od izbora liderstva neke političke stranke, gde osiguravanje traženog broja glasova garantuje pobedu, ovaj proces podrazumeva više od prostog pravila većine", kaže on.
„Vlada osećaj da Crkva mora da dostigne određeni stepen saglasnosti kroz konsenzus, što znači da je važno ne otuđiti manjine."
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar