Zamislite da svakog meseca dobijate određeni iznos novca, bez obzira na vaš finansijski ili društveni položaj.
Upravo to je suština univerzalnog osnovnog dohotka o kojem se već godinama vodi rasprava širom sveta.
Ovaj koncept je bio i predmet brojnih društvenih eksperimenata.
U Nemačkoj, neprofitna organizacija sa sedištem u Berlinu Mein Grundeinkommen (Moj osnovni dohodak) pratila je 122 ljudi tokom tri godine, koje su svakog meseca dobijale bezuslovni iznos od 1.365 dolara.
Studija je pokazala da spremnost za rad nije opala kod učesnika i svi su ostali u stalnom radnom odnosu.
Međutim, značajan broj njih osećao je dovoljnu sigurnost da promeni posao.
Učesnici su takođe prijavili veće zadovoljstvo na radu i više vremena su posvetili dodatnom obrazovanju.
Drugo veliko istraživanje koje se i dalje sprovodi u Keniji i koje finansira druga neprofitna organizacija GiveDirectly, pokazuje slične rezultate, iako su za sada oni privremeni.
U Keniji, stanovnici 295 sela u dve oblasti putem mobilnog bankarstva primaju uplate tokom dve do 12 godina.
Nije zabeležen pad ukupne ponude radne snage, ali je veliki broj učesnika napustio plaćene poslove radi pokretanja sopstvenog posla ili samozaposlenja.
Neki čak udružuju njihova sredstva i naizmenično dele prihode.
„Duševni mir koji mi pruža saznanje da neću ostati bez obroka za mene je neprocenjiv”, kaže Kadi, udovica bez stalnih prihoda u Keniji.
Ona povremeno obavlja fizičke poslove i korisnica je programa GiveDirectly, iz kog prima mesečne uplate od 34 dolara.
Kaže da se potpuno oslanja na ovaj novac koji je postao njen „jedini pouzdani izvor nade”.
„Ova inicijativa mi je pružila osećaj pripadnosti i priliku da odjednom dobijem veću svotu novca što ranije nisam mogla ni da zamislim.
„Planiram da... kupim volove za oranje kada dođe vreme”.
Koliko su zapravo iznenađujući rezultati ovih studija?
Nimalo, kaže Keli Hoson, viša istraživačica na Institutu za ekonomsku pravdu u Južnoafričkoj Republici.
„Svaki pokušaj da se ciljaju ljud na osnovu nejednakih prihoda osuđen je na neuspeh”, dr Hoson kaže za BBC.
„Ne treba nam više pilot-projekata da bismo dokazali da se zbog primanja univerzalnog osnovnog dohotka ljudi ne povlače sa tržišta rada.
„Naprotiv, on im omogućava da pokrenu sopstvene poslove i da podstaknu razvoj lokalnih privreda”.
Ona objašnjava da za razliku od univerzalnog pristupa, svaki oblik socijalne pomoći koji je uslovljen procenom imovinskog stanja uvek previdi ili zanemari određeni broj ljudi koji jednostavno ne budu obuhvaćeni takvim programom.
Na primer, u Južnoafričkoj Republici, primanje pomoći često zavisi od digitalne pismenosti, ali oko 20 odsto stanovništva nema pristup internetu.
Od korisnika se takođe očekuje da imaju pametni telefon sa kvalitetnom kamerom kako bi ispunili biometrijske zahteve za identifikaciju.
Zbog toga, mnogi koji bi imali pravo na finansijsku pomoć je nikada ne dobiju, kaže dr Hoson.
U Indiji, građani koji imaju takozvane kartice „ispod granice siromaštva” imaju pravo na državnu pomoć, ali istraživanja pokazuju da oko polovine najsiromašnijih uopšte ne poseduje tu karticu.
„Sprovođenje procene imovinskog stanja može da bude izuzetno teško u okruženju gde ljudi uglavnom rade u neformalnom sektoru, pretežno su samozaposleni, i gde se ne vode zvanične knjige niti postoje podaci o prihodima.
„U takvim uslovima, identifikacija siromašnih može da bude skupa, korumpirana, komplikovana, i sporna”, profesor Pranab Bardan sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju je napisao u tekstu objavljenom na sajtu Svetskog ekonomskog foruma 2016. godine.
Da li rezultati eksperimenta u Nemačkoj odražavaju one dobijene u drugim delovima sveta i da li je ovaj koncept prihvaćen u svetu?
Poslednjih godina sprovedeno je više eksperimenata u vezi sa univerzalnim osnovnim dohotkom u zemljama u razvoju.
Među njima su indijska savezna država Madja Pradeš, sela u Namibiji, kao i nacionalni program novčane pomoći koji je u Iranu uveden 2011. godine da bi se ublažilo ukidanje subvencija za hranu i gorivo, navodi grupa ekonomista, među kojima je i dobitnik Nobelove nagrade Abidžit Banerdži, u radu o ovoj temi koji su napisali za Nacionalni biro za ekonomska istraživanja (NBER) 2019. godine.
Iz ovih široko različitih primera, teško je izvući opšte zaključke, ističu autori.
Ipak, čini se da su novčane donacije korisnicima omogućile određeni stepen fleksibilnosti.
Drugim rečima, korisnici su mogli da troše novac na ono što im je bilo najpotrebnije, bilo da je reč o hrani, lečenju neplodnosti ili kontraceptivnim sredstvima.
Pozitivni efekti univerzalnog osnovnog dohotka naročito su vidljivi u društvima gde postoje velike razlike u prihodima, kaže Keli Hoson.
A univerzalni osnovni dohodak podržavaju i različiti politički tabori.
OBJAŠNJENJE: Šta znači kad zarađujemo prosečnu, medijalnu ili minimalnu platu
Levičari zagovaraju univerzalni osnovni dohodak zbog uverenja da je pravo na prihod osnovno ljudsko pravo, a uvođenje podržavaju čak i desničarski libertarijanci, mada iz drugačijih razloga, kaže ona.
Zagovornici ovog koncepta, među kojima je i milijarder i politički savetnik Ilon Mask, ranije su tvrdili da univerzalni osnovni dohodak ima smisla radi održavanja nivoa potrošnje u uslovima sve veće automatizacije i razvoja veštačke inteligencije.
„Univerzalni osnovni dohodak je snažan alat za razvoj”, kaže Hoson.
„Razlozi za njegovu primenu mogu da se razlikuju u zavisnosti od konteksta, ali je suština argumenta ista”.
Hoson ukazuje i na druge potencijalne prednosti primene univerzalnog osnovnog dohotka.
Pored podataka koji pokazuju da ima pozitivan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje, dokumentovani su i pozitivni efekti na obrazovanje, jer se deca iz porodica koje primaju ove donacije duže školuju.
Ističe i da su žene koje su učestvovale u programima u Keniji i Indiji prijavile veći stepen autonomije, jer više nisu bile finansijski zavisne od muškaraca u domaćinstvu.
Nekim ženama je univerzalni osnovni dohodak omogućio da napuste nasilne partnere.
Međutim, neki tvrde da je teško izvući univerzalne zaključke na osnovu eksperimenta u Nemačkoj.
Profesorka Eva Vival sa Univerziteta u Torontu, u Kanadi, vodila je istraživanje o univerzalnom osnovnom dohotku u dve američke savezne države - Teksasu i Ilinoisu.
Tamo su učesnici primali novčane uplate od 12.000 dolara godišnje tokom tri godine, ali su u proseku radili 1,3 sata nedeljno manje i, za razliku od rezultata u Nemačkoj, njihov godišnji prihod od rada bio je manji za 1.500 dolara.
„Zemlje gde su prihodi niži pokazuju izraženije pozitivne efekte, dok zemlje gde su prihodi viši beleže slabije rezultate”, profesorka Eva Vival kaže za BBC.
„U našem istraživanju videli smo da sve veći broj ljudi prestaje da radi ili da smanjuje broj radnih sati.
„To je za sada samo pretpostavka, ali u zemljama gde su prihodi niži ljudi su mnogo više ograničeni nedostatkom novca i svaka pomoć ima veći učinak.
„U bogatijim sredinama problemi su često takvi da novac sam po sebi teško može da ih reši”.
Keli Hoson ističe da je u svetu i dalje rasprostranjeno mišljenje da univerzalni osnovni dohodak može da stvori „sindrom zavisnosti” i da će izvori prihoda od poreza, koji će se smanjivati, biti pod sve većim pritiskom da bi mogli da finansiraju one koji ne mogu, ili možda ne žele da rade.
Profesorka Flora Gil sa Univerziteta u Sidneju, u Australiji, je skeptična u pogledu univerzalnog osnovnog dohotka.
Na blogu Transforming Society je 2023. godine napisala: „Ako ljudi žele da rade, to treba da im se omogući. Trenutno to nije slučaj.
„Pre nego što uvedemo univerzalni osnovni dohodak, moramo da obezbedimo ovo osnovno ljudsko pravo”.
Profesorka Gil smatra da bi jedini način finansiranja univerzalnog osnovnog dohotka koji bi, po njenom mišljenju, bio znatno ispod iznosa dovoljnog za osnovno preživljavanje, bio značajno povećanje poreza.
„Univerzalni osnovni dohodak bi zahtevao ogromno povećanje poreskih prihoda kojih trenutno nema u našim ekonomijama”, piše ona.
Međutim, dr Hoson smatra da je efekat univerzalnog osnovnog dohotka upravo suprotan.
„U Južnoafričkoj Republici, ogroman broj ljudi je isključen iz privrede.
„Način da proširite izvore prihoda od poreza je da prvo rešite problem siromaštva i gladi, i da ljudima omogućite da naprave prvi korak na lestvici razvoja.
„Tada možete da podstaknete kreativnost ljudi i preduzetništvo.
„Ljudi žele da budu produktivniji”.
Daleko od toga da univerzalni osnovni dohodak predstavlja opterećenje za državni budžet, jer se, „novac vraća u državne kase, kroz potrošnju, porez na dodatu vrednost (PDV) ili kroz otvaranje novih preduzeća.
„To je ulaganje u budućnost privrede, a ne samo trošak”, zaključuje Hauson.
Uprkos potencijalu, neki istraživači ističu da još uvek postoje određene bojazni u vezi sa uvođenjem univerzalnog osnovnog dohotka.
Na primer, ako ljudi izgube motivaciju za rad, može da dođe do smanjenja radne snage.
Drugi izazov je inflacija.
Naime, iznos novca koji je dodeljivan u Iranu preko programa univerzalnih gotovinskih isplata uvedenog 2011. godine, nije usklađivan sa inflacijom, zbog čega su stvarni prihodi korisnika dramatično pali, dok su troškovi života naglo rasli, navodi se u istraživanju Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja iz 2019. godine.
Stručnjaci upozoravaju da bi ovaj koncept moga da ugrozi društvene strukture ili društvenu koheziju što bi moglo da dovede do nestabilnosti.
Na kraju, sve zavisi od toga koliko vlade vrednuju davanje izbora ljudima i koliko novca su spremne da izdvoje za takav program, kaže profesorka Vival.
„Kratkoročno gledano, univerzalni osnovni dohodak teško da će biti politički izvodljiv u zemljama sa visokim prihodima, jer je vrlo skup”, ističe ona.
„U zemljama sa nižim prihodima, donosioci odluka verovatno radije ulažu u konkretne oblasti kao što su zdravstvo i obrazovanje.
„Ako su to prioriteti, onda je verovatno efikasnije uvesti programme koji će ciljati upravo te oblasti.
„Davanjem gotovine se ljudima omogućava da troše novac na različite načine i za različite potrebe”.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Dobrivoje
Otprilike 100 evra mesečno svako da dobija.
Van BG i NS 90% ljudi nema nikakva primanja i gledam godinama kako se to loše završava bez ikakve šanse su ti ljudi
Advertajzing
З
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar