Najteža misija obnoviti stanovništvo, država ne stimuliše rađanje

Samo u prošloj godini bilo je 38.000 više umrlih nego živorođenih. To znači da se Srbija svake godine ostane bez stanovništva jednog Pirota, Sremske Mitrovice ili Bečeja. U poslednjih 25 godina, populacija se smanjia za 626.000 stanovnika. Poređenja radi, to je za 5.000 ljudi više od ukupne populacije Crne Gore. Da bi se ovaj trend zaustavio potrebne su decenije, ali prema mišljenju stručnjaka, do toga će teško doći.

 

Međutim, u ove statističke podatke nisu uvrštene emigracije iz države, koje su decenijama unazad bitan faktor. Zabrinjavajuće je to što najčešće odlaze mladi, koji se nalaze u reproduktivnom periodu. Kada oni odlaze, smanjuje se osnova za rađanje, samim tim nizak natalitet je siguran.

 

Projekcije pokazuju da se situacija samo pogoršava - od negativnog prirodnog priraštaja od 7.000 stanovnika u 1995. godini, 2015. dostignuta je brojka od 38.000 stanovnika manje. Nivo rađanja je između 30 i 40 procenata ispod potrebnog za prosto obnavljanje stanovništva.

 

Demografkinja Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku, kaže da se negativna demografska tendencija nije stvorila preko noći.

 

"Od 60-ih godina zabeleženo je smanjeno rađanje i mi već od tada ne obezbeđujemo prostu reprodukciju. Znači onoliko vremena koliko tonemo, toliko bi nam trebalo da bismo krenuli ka nekom vrhu, a to su u pitanju decenije. Uspeh bi bio kada bi se zaustavile negativne tendencije, današnja stopa rađanja je 1,46 odsto, a trebalo bi da bude 2,1 kako bi se krenulo ka pozitivnom priraštaju. To je u današanjoj demografskoj situaciji prosto nemoguće, jer nijedna projekcija nam ne govori da će nas biti više, samo ukaze na to da će nas biti sve manje, da ćemo biti stariji i da neće biti nikoga ko će moći da rađa", priča Bjelobrk.

 

 Najjednostavnije rečeno, prirodni priraštaj predstavlja razliku između broja umrlih i rođenih. U tom smislu, razlog zbog kog se Srbija konstantno suočava sa negativnim priraštajem je relativno visok broj umrlih i mali broj živorođenih. Prošle godine je taj umrlo je 103.000 građana, dok je broj rođenih bio oko 65.000. Broj umrlih će se narednih godina povećavati, jer u pozne godine ulazi takozvana "bejbi bum" generacija, rođena posle Drugog svetskog rata. Samim tim povećava se udeo starijeg stanovništva, pa je projekcija da će do 2041. godine svaki četvrti stanovnik imati više od 65 godina. Prosečna starost će biti 47 godina, te praktično neće biti onih koji rađaju. 

 

Od 167 opština u Srbiji one koje imaju pozitivan prirodni priraštaj mogu se na prste nabrojati - bukvalno. Novi Sad, Petrovaradin, Surčin, Tutin, Sjenica, Novi Pazar i Preševo. Osim Novog Sada i Petrovaradina, čiji je pozitivan priraštaj manji od jednog promila, ostale opštine se nalaze na jugu Srbije, gde je udeo stanovništva islamske veroispovesti veći, koji imaju više reproduktivne norme.

 

Kao jedno od rešenja navodi se upravo "povratak tradiciji", "korenima", pri čemu se u prvom planu misli na povratak na selo. Međutim, demograf Goran Penev iz Centra za demografska istraživanja kaže za 021.rs da bi to teško doprinelo promeni, jer je veći deo stanovništva usvojio niske norme rađanja.

 

"Kada se pojavi porodica sa devetoro dece, to zaboravite, to je za novine. To se vrlo retko dešava. I u seoskoj i u gradskoj sredini se malo rađa. Ono što je poslednjih godina neočekivano jeste da je stopa rađanja u gradu (1,55) veća nego na selu (1,27). Jedan od razloga za to je što žene češće emigriraju iz sela u grad. Muškarci ostaju neženje, pa se onda dešava takozvani 'uvoz' nevesti iz inostranstva. Ipak, sve to nije dovoljno istraženo, ali je činjenica da se malo rađa i u gradu i na selu", objašnjava Penev.

 

  Gordana Bjelobrk dodaje da bi povratak na selo pomogao promeni sliku prirodnog priraštaja, ukoliko bi svi uslovi neophodni za pristojan život bili ispunjeni.

 

"Kada biste stvorili određenu atmosferu, onda bi sigurni i mladi bili zainteresovani da se vrate tamo i pokušaju da ispoštuju tradicionalne norme kada je u pitanju porodica i brak. Međutim, ne znam koliko je realno da neki delovi Srbije izdrže toliku promenu infrastrukture, da vi mladom čoveku obezbedite posao, stan ili mu date šansu da on to sam sebi obezbedi. To je prosto teško", smatra naša sagovornica.

 

Državna (ne)briga - Pelene za bebe, a ne radnike

 

Kako bi se slika prirodnog priraštaja iole promenila na bolje, usvajaju se brojne populacione politike, koje su usmerene kako na povećanje nataliteta, tako i na smanjenje mortaliteta. Jedna od takvih politika jeste i dugo najavljivanja pomoć za treće dete. O ovoj temi je 021.rs već pisao, nakon čega je najavljeno da osnivanje Demografskog saveta u Vladi Srbije kako bi se definisale mere za podsticanje rađanja, o čemu možete čitati OVDE.

 

Goran Penev smatra da bi država morala da obezbedi sigurnost, jer kako kaže, budućnost za mlade generacije je prilično neizvesna, a sve to utiče na formiranje zajednice.

 

"Osamostaljivanje mladih ide vrlo usporeno, a podaci govore da sve više i žena i muškaraca živi van zajednice, bračne ili vanbračne. Čak i kad se zaposle nemaju tu izvesnost da će ostati na radnom mesto, plate su niske i sve to utiče na odluku o formiranju porodice. Tu bi država trebalo da utiče kroz poboljšanje ekonomskih uslova, ali njih bi trebalo stvoriti. Podsticati mlade da kupuju pelene za bebe, a ne firme koje kupuju pelene za zaposlene. Postoji puno slučajeva koji pokazuju da aktuelne mere ekonomske politike direktno idu na to da se destimuliše rađanje, odnosno da se utiče na odluku o neformiranju zajednice kod mladih, koji nose reprodukcije", navodi za 021.rs ovaj demograf.

 

Bjelobrk je saglasna sa Penevim da je neophodno da država načini prvi korak kako bi se situacija promenila.

 

"Mislim da kod nas još uvek bitnu ulogu ima porodica, pa bi na to trebalo da se stavi akcenat. Ona i dalje predstavlja jedan osnov napretka. Teško je uskladiti potrebe pojedinca da ima decu i potrebe države za rastom broja stanovnika. Država je ta koja mora da brine o svom stanovništvu i obezbedi mu osnovne uslove za rast i razvoj", kaže Bjelobrk.

 

Mladi kažu - Finansijski osnažiti porodicu

 

O ovoj temi smo razgovarali i sa studentima novinarstva iz Novog Sada. Prema njihovim rečima, najveća prepreka mladima za osnivanje porodice jeste finansijska nesigurnost. Iz tog razloga mladi često razmišljaju o odlasku iz zemlje, ne bi li obezbedili pristojniji život deci.

 

"Naravno da bih otišla. U suštini živimo u državi gde vam je kofer stalno spakovan na pola, da ukoliko vam se ukaže prilika brže odete. Kada bih omogućila sebi da odem, pod uslovom da u drugoj državi mogu da osnujem porodicu i obezbedim joj pristojan život - otišla bih. Međutim, ako bih ovde našla posao, onda bih i ostala, ali sve teži tome da mi mladi svoje poslove pronalazimo van Srbije", kaže Milica Danilov studentkinja novinarstva.

 

Apsolvent na Filozofskom fakultet Stevan Palešćak, koji će uskoro postati otac, kaže da mladi u Srbiji ne naziru perspektivu.

 

"Problemi za roditeljstvo su uglavnom ekonomski. Ljudi ne vide perspektive i ne znaju kako bi dugoročno mogli da obezbede detetu ono što mu je neophodno. Na tom polju se stvari moraju menjati", zaključuje Palešćak.

 

Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Bebe ne donose rode". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.