Mladi sve kasnije stupaju u brak, novac velika prepreka

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna starost mladoženje i neveste bila je 31 godina, odnosno 28. Pre 18 godina osobe koje stupaju u bračnu zajednicu bile su u proseku tri godine mlađe. 

 

Sa druge strane, statistike će i u budućnosti pokazivati sve viši prosek. Osim ekonomskih i psiholoških razloga, na to će uticati i povećanje prosečne starosti stanovništva u Srbiji, koje sada iznosi oko 43 godine. Kroz starenje stanovništva smanjuje se broj onih koji su u povoljnom reprodukcionom periodu. Prema rečima šefice Odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku Gordane Bjelobrk, kasnijim stupanjem u brak smanjuju se i šanse za rađanje prvog deteta.

 

"Tri četvrtine rođene dece rode se u braku. Međutim, majke su sve starije, a sa odlukom da uđu u bračnu zajednicu one se odlučuju i na rađanje prvog deteta. Rezultat svega toga je kraće vreme koje im preostaje dok se nalaze u fertilnom periodu kada se odlučuju na rađanje većeg broja dece. U narednom periodu očekujemo da će majke sve starije da rađaju decu, odnosno da će biti sve manje rođene dece. Smanjuje nam se osnova za rađanje", objašnjava Bjelobrk. 

 

U zemlji u kojoj je četvrtina stanovništva pogođena rizikom od siromaštva, što nas stavlja na čelo Evrope, teško je razmišljati o porodici. Međutim, na pragu siromaštva verovatno živi i veći broj stanovnika Srbije s obzirom na to da je rizik od siromašva za četvoročlanu porodicu život sa manje od 31.332 dinara mesečno. Uz sve račune, eventualne kirije, sportske aktivnosti dece i hranu, teško da četvoročlana porodica može da živi dostojno i sa 40.000 dinara. Više o ovoj temi možete čitati OVDE.

 

Podstrek za roditeljstvo ne predstavljaju ni podaci Unicefa prema kojima u Srbiji u riziku od stanovništva živi 30 odsto dece, dok njih 12 procenata živi u porodicama koje jedva sastavljaju kraj sa krajem. Vođeni egzistencijalnim brigama, mladi parovi često odlažu prinovu. Porodični terapeut Slavica Medar Petrić kaže za 021.rs da mladi stavljaju veliki znak pitanja kada razmišljaju o rađanju deteta.

 

"U zemlji postoji socio-ekonomska kriza, tako da su mladi veoma odgovorni kada se zapitaju kako da stupe u brak i rađaju decu, a nemaju ni posao ni stan. Takva situacija je jedan od razloga koji su doveli do toga da se stvore uslovi da se muškarci i žene sve kasnije venčavaju. Narod je siromašan, egzistencijalno ugrožen, stambena politika je u kolapsu. Mnogi do tridesetih ili četrdesetih godina odlažu stupanje u brak, mladi ostaju duže kod roditelja i onda se dešava da se stvaraju produžene porodice u kojima živi nekoliko generacija. Takve stvari su nametnute materijalnom situacijom", priča Medar Petrić.

 

Srbiju godišnje napusti oko 30.000 stanovnika, među kojima je najviše mladih koji su u fertilnom periodu. Zbog nepovoljnih uslova za stvaranje porodice oni se na to odlučuju nešto kasnije - u inostranstvu. Podsetimo da je prošle godine Srbija imala najveći negativni prirodni priraštaj u poslednjih 70 godina, kada je razlika između umrlih i rođenih bila 38.000.

 

  

 

Psihološki aspekt - Pad popularnosti braka

 

Osim nepovoljne ekonomske situacije, u današnjoj Srbiji menja se i sam odnos prema braku. Naime, mladi sve češće smatraju da za zajednički život nije potreban matičar ili sveštenik koji bi to ozvaničio. Slavica Medar Petrić smatra da se brak sve manje doživljava kao institucija, a sve više kao partnerski odnos dvoje ljudi.

 

"Trenutno je aktuelan pad popularnosti braka. Partneri imaju ulogu pregovarača koji se sami dogovaraju kako će njihova zajednica da izgleda. Danas mladi ljudi žele da postignu više nego neke prethodne generacije. Sa druge strane, mladi su nekada u brak ulazili kako bi ostvarili svoje seksualne želje, danas to ne moraju. Pre vezivanja, braka i rađanja postoje drugi prioriteti koje žele da ostvare i zbog toga se kasnije stupa u brak", priča naša sagovornica.

 

Međutim, ni psihološki faktori, poput sreće nisu naklonjeni onima koji žele da rađaju, edukuju, "podižu" svoju decu u Srbiji. Naime, brojna istraživanja pokazuju da je Srbija među najnesrećnijim zemljama Evrope i Sveta. Ipak, i pored svih nepovoljnih uslova za stvaranje porodice, mladim se često prebacuje kako ne žele da se vežu i da budu odgovorni. Međutim, upravo razmatranje mogućnosti da se stvori porodica i da se njoj obezbedi pristojan život, predstavlja zrelost mladih koji nemaju mnogo izbora.

 

Stariji roditelji i deca

 

Iako osobe koje kasnije stupaju u brak imaju manje šanse da dobiju prvo i drugo dete, ono što ume da ih razlikuje od mlađih roditelja jeste i način u vaspitanju deteta. Iako je to prvenstveno indivudualno i zavisi od karaktera osobe, može se govoriti o tome da na vaspitanje dosta utiče generacijski jaz koji se javlja. Psihološkinja Snežana Ilić kaže za 021.rs da su stariji roditelji skloni strahovima, zbog čega je kod njih zastupljen zaštitnički stil.

 

"Pokazuje se i tendencija da deca teže napuštaju roditeljski dom onda kada za to stasaju. Vremena se vrlo brzo menjaju, mnoge stvari koje su bile aktuelne pre 20 ili 30 godina sada su zastarele. Kod dece koja imaju starije roditelje može se pojaviti jedna crta starmalosti i teže adaptacije na novije trendove. Međutim, treba izbeći generalizacije i imati u vidu individualne aspekte svake problematike, pa i ove. Roditelji vaspitaju decu u skladu sa svojim kapacitetima, a ne godinama", objašnjava Ilić.

 

Stručnjaci su oprezni, te savetuju buduće roditelje da ne preskaču stepenike do roditeljstva, nego da prođu kroz sve potrebne faze. Kako dodaje Ilić, biti stariji roditelj ne znači ništa loše, ono ima i svojih prednosti.

 

"Kao prva prednost kada ste stariji roditelj nameće se finansijska stabilnost u većini slučajeva. Zbog toga oni imaju veću autonomiju u vaspitanju dece, oni ne zavise od svojih roditelja, a danas je sve češća situacija da se stvaraju proširene porodice, roditelj gubi svoju ulogu. Takođe, istraživanja govore da je kasnije roditeljstvo proizvod planiranja, a ne slučajnosti. Veoma bitno je što su stariji roditelji izgrađeni kao ličnosti", zaključuje naša sagovornica.

 

Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Bebe ne donose rode". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.