Istina je, međutim, sasvim drugačija, ali se retko kada čuje jer masmedijima više odgovara dizanje panike, a stručni ljudi ne osećaju potrebu da se nadvikuju sa manje kompetentnim sagovornicima.
Pre svega, bitno je naglasiti da se skraćenica GMO odnosi na genetički, a ne genetski modifikovane organizme, kako ih većina javnosti naziva, a što je ušlo i u svakodnevni govor. Drugo je pitanje zakonske regulative u Srbiji.
"Nijedan modifikovan živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije. Za genetički modifikovan organizam ne smatra se poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9 odsto primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma. Semenski i reproduktivni materijal ne smatraju se genetički modifikovanim organizmima ukoliko količinski sadrže do 0,1 odsto primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma", navodi se u Zakonu o genetički modifikovanim organizmima.
Da bi Srbija postala članica Evropske unije, potrebno je da bude članica Svetske trgovinske organizacije (STO). Da bi postala član STO, mora da dozvoli slobodan promet proizvoda, pa i GMO proizvoda. Sada već daleke najave izmena zakonske regulative u Srbiji dovele su do dizanja panike kod građana koji su uverenja da je genetički modifikovana hrana štetna po zdravlje ljudi, te da je posredi svojevrsni ustupak GMO gigantima (poput ozloglašenog Monsanta, koji je prodat Bajeru ove godine) koji će da zarađuju na našem zdravlju.
Docent doktor Željko Popović sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu objašnjava za 021 da je genetički modifikovani organizam onaj koji ima izmenjeni genetički materijal u odnosu na svoj prirodni i to na jedan od dva moguća načina. U organizam može da bude unet strani genetički materijal u cilju dobijanja novih osobina (transgeni organizam) ili može da bude izmenjen gen u cilju gubljenja osobine (intrageni organizam), bez prisustva stranog gena. On naglašava da se genetičke modifikacije dešavaju otkako je sveta i čoveka, koji je našao način da ih iskoristi u svoju korist.
"Najčešće se koriste genetički modifikovani kukuruz, GM pirinač i GM soja. Pirinač je značajan jer ima ubačen gen za vitamin A i rešava problem avitaminoze u Aziji i Africi, kukuruz sadrži gen za toksin Bt koji je smrtonosan za insekte, dok soja sadrži gen koji je čini otpornom za pesticid glifosat i to je čini najviše kontroverznom. Na ovaj način, soja opstaje na poljima nakon tretmana, dok ostale biljke uginu. Ovde zapravo leži najveća opasnost od GMO i to ne po zdravlje čoveka, već po životnu sredinu", naglašava doc. dr Popović.
Kako dodaje, zemljište koje se tretira pesticidom sadrži velike količine ostataka istog i postaje neupotrebljivo, uništeno.
"Kad je reč o zdravlju čoveka, treba naglasiti da genetički modifikovani organizmi čoveku teško da mogu da naštete u tom obliku u kom se potencira. Jedino što može da bude izvor problema su novonastali, strani proteini koji mogu da budu alergeni, s kojim nismo bili u kontaktu i nismo navikli na njega. Sve ostalo je naučna fantastika i zloupotreba ljudi koji se bave ovom tematikom, najverovatnije iz želje za publicitetom. Neodgovorno je tvrditi da GMO uzrokuju smrtonosne bolesti jer bi to do sada, svih ovih godina, bilo vrlo uočljivo i smrtnost bi bila neverovatna. Genetički materijal koji se unese putem hrane se zapravo svari. Nemoguće je da dođe do, recimo, izmene ljudskog DNK ili drugih neželjenih pojava ili reakcija - vi ne možete da izmenite gen odraslog čoveka ni da to želite. Naučnici još uvek nemaju dobro razvijene mehanizme ni da pomognu bolesnima genskom terapijom, a tek nemaju namere da truju narod", poručuje naš sagovornik, profesor biohemije i molekularne biologije na Katedri za biohemiju, molekularnu biologiju i genetiku na PMF-u.
Dr Biljana Stojković sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, stručnjakinja u oblasti genetike i evolucije, kaže za 021 da su se prve biološke procedure obavljale na bakterijama, zahvaljujući kojima je nastao čist insulin, za ljudsku upotrebu, koji i dalje spasava milione života i omogućava ljudima da žive sa dijabetesom. Čovek je počeo da se bavi genetičkom modifikacijom kako bi svojstva jednih organizama preneo u druge organizme i suštinski ih unapredio, a u cilju poboljšanja kvaliteta hrane, nutritivne vrednosti, lečenja u medicini i drugog.
"Ono što se planira je mogućnost unošenja gena za sintezu omega-3 masnih kiselina u svinje, što bi bio direktan benefit za sve ljude. Nije reč o udejama za uništenje ljudi, već za njihov benefit - naravno, ako govorimo o odgovarajućim količinama i o mogućnosti da se razvije alergija. Zato je jako bitno da genetički modifikovana hrana uvek uvek bude jasno obeležena, ali je to pitanje legislative, a ne nauke i medicine", navodi se Stojković.
I ona se slaže da je mnogo veća šteta od pesticida, ali je i to pitanje legislative i rada inspekcija na terenu.
Organska hrana kao nešto što je suprotno GMO?
Poslednjih godina, naročito u Vojvodini, sve je dostupnija organska hrana, tačnije namirnice koje su nastale bez upotrebe pesticida. Željko Popović ovakvu hranu ne posmatra nužno kao nešto što je suprotno GMO, već kao na način proizvodnje koji je vidno zdraviji i po potrošače, ali i po životnu sredinu.
"Ovakva hrana, zbog postupka uzgoja, nikada nije jeftina i teže je dostupna većem broju građana od takozvane komercijalne, jeftinije hrane, koja nastaje kao proizvod u klasičnoj poljoprivredi. Ovo ne znači da je hrana u komercijalnoj upotrebi štetna po zdravlje, ali je bitno reći i da čovek ima prirodne mehanizme kojima se štiti od potencijalnih toksina, ako su oni u dozvoljenim granicama koncentracija", napominje dr Popović.
Dr Biljana Stojković napominje da je suštinski svaka hrana organska, tačnije da ne postoji "neorganska" hrana i napominje da su proizvođači ovakve hrane uspeli, osim da stvore zdraviji proizvod, da iskoriste marketinški potencijal.
"Tačno je da ljudi često organsku hranu povezuju sa odsustvom GMO, ali je zapravo reč samo o izostavljanju pesticida. Zato je vrlo isplativo iskoristiti GMO histeriju za promociju organskih proizvoda i to neki prepoznaju", zaključuje ona.
------
Projekat "Bolje je da znaš" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
