Prisutne čestice prašine, čađi i drugih zagađujućih materija na dnevnom nivou ne prelaze dozvoljene količine, ali je situacija zabrinjavajuća, kada se pogledaju godišnje statistike emitovanja zagađujućih materija i redovi za preglede u Institutu za plućne bolesti Vojvodine.
Naime, oboleli od astme osuđeni su na dolazak u ustanovu tercijarne zdravstvene zaštite i za najmanji pregled, što otežava i njihov život, ali i rad lekara zaposlenih u institutu.
Astma je hronična upalna bolest disajnih puteva i jedna od najčešćih hroničnih bolesti u svetu. Karakteriše je suženje disajnih puteva usled prolaska zagađujućih materija, mada je izazivaju i genetski faktori. Normalan život sa astmom je moguć - ukoliko je ona kontrolisana, ali sagovornici 021 kažu da je svest pacijenata na vrlo niskom nivou, što dovodi do čestih epizoda sa napadima koji se samo saniraju korišćenjem pumpica.
Kako za 021 navodi rukovodilac Odeljenja za astmu na Institutu za plućne bolesti Vojvodine prof. dr sc med Biljana Zvezdin, broj obolelih od astme raste kod nas, ali i u celom svetu, pa i u razvijenijim delovima. Tipični simptomi bolesti su osećaj otežanog disanja, tištanja i sviranja u predelu grudnog koša, kao i suvi kašalj, sve što pacijenti opisuju kao tegobu.
"Zbog takvih simptoma, na građanima je da se prvo obrate izabranom lekaru i dobiju uput za specijalistu plućnih bolesti pod sumnjom da imaju astmu. Od pacijenta se u institutu vrlo detaljno uzimaju sve potrebne informacije o vrsti simptoma, ličnim navikama, zanimanju, o porodici, istoriji bolesti, a sprovodi se i dodatno ispitivanje alergijskog statusa jednostavnim kožnim testiranjem. Posle toga je najbitnija spirometrija, bezbolan pregled na osnovu kog mi potvrđujemo suženje disajnih puteva. Najviše vremena se posvećuje edukaciji pacijenta kojem se potvrdi astma jer je jako bitno da ona zna pravilno da koristi lekove, kako one koji su namenjeni za 'duže staze', tako i pumpice za brzo oslobađanje", pojašnjava dr Zvezdin za 021.
Osnovni lekovi u lečenju astme su kortikosteroidi, antiupalni lekovi koji se udišu, ali su tu i bronhodilatatori. Koji lek će biti pripisan pacijentu zavisi isključivo od procene lekara i on se mora uzimati redovno kako bi astma bila pod kontrolom. Kako napominje dr Zvezdin, u Srbiji pacijenti nemaju razvijenu naviku redovnog uzimanja terapija, što dovodi do mnogo težih posledica i napretka oboljenja, pa i mnogo gorih epizoda sužavanja disajnih puteva. Krajnji ishod može da bude i fatalan.
Pušenje kao jedan od najopasnijih faktora rizika
Iako nauka još uvek nije precizno definisala zbog čega nastaje astma, poznato je šta je izaziva. Kako za 021 pojašnjava dr sci med. Mirjana Jovančević Drvenica sa Instituta za plućne bolesti Vojvodine, u Vojvodini smo okruženi faktorima rizika jer naše područje nije dovoljno ventilisano i čestice ne odlazer, već lete, spuštaju se na zemlju i prave problem onima koji su osetljivi.
"Napredak civilizacije je doveo do značajnih izmena i u smislu ekoloških osobina planete koju ne čuvamo dovoljno. Izmenio se i način života - malo fizičke aktivnosti, sedentarni način života, loš način ishrane, zloupotreba antibiotika i, naravno, pušenje, drastično utiču na naše zdravlje i utiču na pojavu astme. Pušenje je posebno opasna stvar, naročito u trudnoći jer nikotin deluje kao konstrikcija u periodu kada je bebi najpotrebniji kiseonik. Poznato je da su bebe trudnica koje su pušile manje razvijene jer nije dovoljna količina kiseonika, pa ni krvi, doprela do ključnih mesta. Posledice pušenja tokom trudnoće su i druge pojave poput pobačaja", pojašnjava dr Jovančević Drvenica.
Ona dodaje da je pumpicom lako i brzo zaustaviti napad, ali to nije rešenje.
Najopasnije čestice u vazduhu je često fina prašina prirodnog ili veštačkog porekla. Kako za 021 pojašnjava načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Institutu za javno zdravlje Vojvodine prof. dr Sanja Bijelović, prašina prirodnog porekla obično je pesak koji je sastavni deo našeg zemljišta, ali se u ovu kategoriju ubraja i prašina koja stiže iz vulkana, uticajem vetrova. Veštačke čestice stvaramo mi.
"Najčešće je reč o posledicama sagorevanja goriva i česticama koje se oslobađaju iz auspuha vozila, kao i zimi iz dimnjaka, sagorevanjem materijala za grejanje. Te čestice se ne vide golim okom, ali pojedine za sebe vezuju teže elemente poput štetnih metala i drugih opasnih jedinjenja. Osim čestica, u vazduhu su i gasovi koji se neretko oslobađaju i sa deponija, za koje smo samo mi odgovorni. Ti gasovi direktno ulaze u disajne puteve, potom i u krvne sudove i imaju izuzetno negativne posledice po srce", kaže dr Bijelović za 021.
Kako dodaje, zagađenost vazduha u Novom Sadu je umereno, ali postoje načini na koje može da se smanji barem izloženost zagađenjima, kako bi astma bila još bolje kontrolisana.
"Bitno je ne kretati se pored velikih saobraćajnica, a naročito ne vežbati pored istih jer više vazduha punog štetnih materija ulazi u naša pluća. Treba pratiti meteorološke prognoze jer povećana vlažnost vazduha znači i veće prisustvo čestica koje padaju na zemlju i među nas. Treba izbegavati mesta na kojima su često alergeni, voziti bicikl umesto automobila i saditi zelenilo, koliko god je to moguće. Briga o otpadu je takođe velika stvar, kao i zaštita na građevinskim radovima, što će sprečiti širenje prašine i gasova svuda oko nas. Kad je reč o odabiru mesta za život, naravno da su zelenije sredine poželjne, ali ako birate stan u zgradi, birajte srednje spratove koji nisu direktno na udaru prašine sa zemlje i vetrova koji ih šire na visinama", savetuje dr Bijelović.
------
Projekat "Bolje je da znaš" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
