Bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok smrtnosti i invaliditeta u ovom dobu. Naši građani su skloni negiranju bilo kakve zdravstvene posledice viška kilograma, koje su često i nevidljive dok ne dođe do ozbiljnije komplikacije poput infarkta ili moždanog udara.
Preživljeni srčani ili moždani udar često nisu dovoljno veliko upozorenje građanima da moraju da menjaju životni stil kako bi sačuvali život, kažu za 021 stručnjaci.
Kako za 021 kaže prof. dr sc. med Dejan Sakač sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, kad se govori o masnoćama u krvi, najčešće se spominju štetnosti holesterola - i to lošeg holesterola. Loš holesterol, objašnjava dr Sakač, nastaje sa vrlo visokim koncentracijama u krvi i vezuje se za nastanak ateroskleroze ili zakrčenje krvnih sudova usled taloženja masnoća, što dovodi do promene kvaliteta krvnog suda i daljih posledica.
"Sa zakrčenjem krvnih sudova dolazi do slabijeg lučenja korisnih supstanci i, na kraju, zakrčenje se manifestuje kao infarkt miokarda ili kao moždani udar, recimo. Bolesti srca i krvnih sudova postali su pandemijska pojava, a četvrtina pacijenata ni ne zna da ima bolest. Stil života se kompletno promenio kod ljudi, očigledno su sada zastupljeni drugačiji prioriteti, pa tako ni ne gledamo koju hranu jedemo, kako živimo. Ljudi sada tvrde da nemaju vremena da se bave svojim zdravljem", naglašava dr Sakač.
On dodaje da je menjati životne navike najteže i da je reč o dugotrajnom procesu, što nije nešto što građani nužno vole da čuju.
Upravo zbog činjenice da poremećaji masti u krvi ne ostavljaju odmah vidne posledice, građani bi trebalo da odlaze na skrininge i barem jednom godišnje kontrolišu masti u krvi, kaže za 021 doc. dr Tijana Ičin sa Klinike za endokrinologiju Kliničkog centra Vojvodine.
Kako dodaje, dislipoproteinemije su vrlo raširene bolesti i mogu biti uslovljene nasleđem, ali i načinom života, drugim bolestima i zbog toga se ljudi leče kod endokrinologa ili kod interniste.
Ona naglašava da se poremećaji s masnoćama u krvi mogu javiti i u detinjstvu kao urođene dislipoproteinemije, ali se sve češće viđaju problemi kod dece koja generalno nemaju uredan stil života, sve češće pate od gojaznosti i, s tim u vezi, imaju propratne bolesti.
Doktor Sakač dodaje da ima strategiju u komunikaciji sa pacijentima - šansa od tri meseca za promenu stila života, regulisanje telesne težine i uključivanje redovne fizičke aktivnosti.
A kada se govori o poremećaju metabolizma masti, uvek treba razgraničiti da li se radi o primarnom poremećaju ili je reč o sekundarnim poremećajima metabolizma masti, kada se dislipidemija javlja u okviru neke druge bolesti. To je najčešće dijabetes ili šećerna bolest, kaže za 021 načelnica odeljenja Dnevne bolnice Klinike za endokrinologiju KCV prof. dr Milena Mitrović.
Kako pojašnjava, šećerna bolest je vrlo čest uzrok dislipidemije, ali je gojaznost i česta "najava" da će doći do dijabetesa.
"Vojvodina prednjači po broju gojaznih osoba, a takođe i prednjači po broju obolelih od dijabetesa tip 2. Kad govorimo o dijabetesu kao uzroku sekundarnih dislipidemija, moramo istaći da se poslednjih godina povećava broj obolelih od šećerne bolesti i dijabetes praktično dobija razmere pandemije u svetu i kod nas. Veliki broj obolelih od dijabetesa zapravo nema postavljenu dijagnozu već se oboljenje otkrije kad počne da se javlja neki drugi zdravstveni problem, poput poremećaja funkcije vida. Baš zato što nemaju neke jasne simptome u početku, i poremećaji masti i dijabetes se nazivaju podmuklim bolestima", naglašava dr Mitrović.
Na pitanje - da li je moguće istovremeno biti gojazan, ali sa urednim nalazima, dr Mitrović kaže da generalno naše stanovništvo smatra da gojaznost nije bolest već estetski problem i pitanje, što je pogrešna procena.
"Često se pacijent obraća endokrinologu da leči gojaznost tek kad mu se javi neki zdravstveni problem, a taj problem možda nije direktno u vezi sa gojaznošću. Njega je uputio hirurg koji ne može da mu operiše, recimo, herniju dok ne reguliše telesnu težinu. Ne treba zaboraviti da postoje i zdravi gojazni pacijenti, koji su praktično donekle metabolički zdravi - imate gojazne osobe bez hipertenzije, ali koje su svakako sklone komplikacijama", kaže naša sagovornica.
Kako se "leče" masnoće u krvi?
Danas se za lečenje koriste statini i fibrati, često i u kombinaciji, a jako je bitno terapiju uzimati redovno (osim u slučaju neželjenih reakcija). Najčešća neželjena reakcija su bolovi u mišićima, ali se ovaj problem može lako rešiti, uz obaveznu prethodnu konsultaciju sa lekarima.
------
Projekat "Bolje je da znaš" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
